Da li je narodna muzika umrla?

[Vladimir983]

Već duže vreme razmišljam o tome. Iskusni sam narodnjački fanatik i prilično dobar poznavalac narodne muzike 60-ih godina, kolekcionar blizu tri hiljade gramofonskih ploča (uglavnom singlica). Od moje 15 godine bavim se tim kolekcionarstvom. Vremenom je to preraslo u neku vrstu "fetiša". Tragao sam za što ređim izdanjima, za poznatim i nepoznatim pevačima i nekim totalno levim izdavačkim kućama. Sve je to postalo kao neko moje ludilo i beg od svakodnevnice. Pre pet godina, podigao sam kredit i kupio novi Technics 1210, lampaško pojačalo i napravio policu za uređaje i ploče.

Naravno, imao sam ideju i razlog za sve to - da svu tu muziku digitalizujem, zvučno obradim i postavim na YouTube, da je mogu svi koji žele čuti u najboljem mogućem kvalitetu. Viđao sam svašta na raznim kanalima, ljudi su postavili neke stvari, ali nigde nisam čuo dobar zvuk - da li zbog neznanja, loših ploča, ili slabe opreme, sve je na tom jutubu zvučilo kao gomila đubreta!

Na moju sreću, upoznao sam čoveka (takođe fanatika), koji se bavi restauracijom zvuka i tako sam konačno uspeo da krenem sa realizacijom moje stare ideje. Povezao sam se sa nekim starim muzičarima i tako pronašao neke pevače koji pevaju na tim mojim starim pločama. Većina njih se oduševilo zbog toga, jer su potpuno pali u zaborav, a na mom kanalu, ponovo su, posle 60 godina, zablistali u punom sjaju.

Međutim...usledilo je razočarenje - i ako imam ubedljivo najbolji kvalitet zvuka (bar što se te vrste muzike tiče), moj kanal ne gleda skoro niko. Nisam ga monetizovao, jer ne smem to da radim zbog autorskih prava.
A druge strane, oni koji kače najgore moguće đubre od snimaka, imaju mnogo više pregleda. Nije mi cilj da zaradim, već mi je cilj da se čuje kvalitet, koga gotovo nigde nema. Ali ljudi kao da uživaju da im nešto šuška i krči. Svi trče tamo gde ne valja. Baš čudno za nas...

Ponudio sam se vlasniku Diskosa, da mu, o mom trošku, digitalizujem svu narodnu muziku sa master tejpova, snimljenu od 1962 - 1972, a tu ima negde oko 500 izdanja. I tu sam se dodatno razočarao - čovek uopšte nije zainteresovan. I gde god sam se pojavio, uglavnom su me gledali kao u belu vranu - u fazonu, šta ima jedan šofer gradskog prevoza da traži tu.
I u PGP-u je sve pod nekim velom misterije. Te imaju tejpove u arhivu, te ih nemaju, ili se ne zna gde su.
Kao da neko ne želi da se ta muzika čuje, da se digitalizuje i sačuva. Ili je možda stigla depeša sa vrha, da se ta muzika zabrani, uništi i zabašure tragovi, kao da nikad nije postojala.
A sa druge strane, među ljudima je jedna potpuna nezainteresovanost - sve je drugo bolje, nego naše.
U svemu tome, ja sam potpuno sam na tom putu i bez ičije podrške, čak i bez podrške najbližih. Mnogi nisu toga svesni, da ja i taj čovek spašavamo te snimke starih narodnjaka od potpunog nestanka. Ponekad se pitam, da li ovaj nezainteresovani narod zaslužuje to? A naročito ove mlađe generacije, koje ništa u životu ne zanima.

Ako neko želi da čuje naš rad, moj kanal se zove: Pantelijin ujak. Pa da čujete pravi kvalitet. A usput, te iste snimke uporedite sa onima koje postavlja zvanični kanal PGP-a, pa ćete shvatiti o čemu pričam.

 

[dzericak]

Ne boj se. Interesovanja za muzike žanrove odlaze i dolaze. Tako će se i narodnjacima iz tog perioda.

Samo treba ona jedna prava varnica, pa da sve to krene ponovo da se sluša. Kao i sve druge mode, nešto što je nekada bilo 'in', u neko drugo postane 'retro', mada ne baš i 'mejnstrim'. Mada mislim da se, kada se to želiš bude desilo, neće biti baš na taj način na koji ti to želiš. Ja sam otkidao na Safeta Isovića (i pre i posle ratova) dok jednog dana nisam iskopao na netu da ga je muzička kritika u ono vreme dočekala na nož. On, navodno, u svojim sevdalinkama viče. Posle toga, kad malo bolje poslušam, onda i ja čujem kako on to zapravo, stvarno viče. Hoću da kažem da je prošlo nekih 30 godina od te moje dve percepcije njegovog stila.

Tako će biti i sa novim generacijama ljubitelja narodnjaka. Ko zna šta će oni tu čuti. Kukumavke u vezi neuzvraćenih ljubavi? Nedostatak seksualnih sloboda iz nekih prošlih vremena? Zastarela shvatanja? U svakom slučaju ta muzika je stvarno bila na putu da postane pristojan žanr, sve dok se negde kasnih sedamdesetih nije krenula da se sve više koristi električna gitara, a manje harmonika i klarinet, a i tekstovi su postali, da kažemo, moderniji, urbaniji a usled masovne proizvodnje i banalniji, pa se dosta publike razočaralo. Ali da će ući u modu neko vreme, pa onda neko drugo vreme, verujem da hoće.

 

[Meliot]

Narodnu muziku ne vole samo hipsteri:

 

[Plant]

@Meliot , objasni malo,.. nisam baš razumeo tvoju upadicu

​

 

[Meliot]

@Meliot , objasni malo,.. nisam baš razumeo tvoju upadicu

Ne razumem kako neko može da bude toloko isključiv pa da ne voli narodnu muziku. Ta muzika je vekovima nastajala i stvarali su je naši preci. Ne mora je svako obožavati ali ne treba je ni mrzeti ni bojkotovati.

 

[ružislav]

izbace neke osobe pesme u stilu stare narodne muzike ali to ostane skroooz nezapaženo

 

[ružislav]

 

[buudala]

Već duže vreme razmišljam o tome. Iskusni sam narodnjački fanatik i prilično dobar poznavalac narodne muzike 60-ih godina, kolekcionar blizu tri hiljade gramofonskih ploča (uglavnom singlica). Od moje 15 godine bavim se tim kolekcionarstvom. Vremenom je to preraslo u neku vrstu "fetiša". Tragao sam za što ređim izdanjima, za poznatim i nepoznatim pevačima i nekim totalno levim izdavačkim kućama. Sve je to postalo kao neko moje ludilo i beg od svakodnevnice. Pre pet godina, podigao sam kredit i kupio novi Technics 1210, lampaško pojačalo i napravio policu za uređaje i ploče.

Naravno, imao sam ideju i razlog za sve to - da svu tu muziku digitalizujem, zvučno obradim i postavim na YouTube, da je mogu svi koji žele čuti u najboljem mogućem kvalitetu. Viđao sam svašta na raznim kanalima, ljudi su postavili neke stvari, ali nigde nisam čuo dobar zvuk - da li zbog neznanja, loših ploča, ili slabe opreme, sve je na tom jutubu zvučilo kao gomila đubreta!

Na moju sreću, upoznao sam čoveka (takođe fanatika), koji se bavi restauracijom zvuka i tako sam konačno uspeo da krenem sa realizacijom moje stare ideje. Povezao sam se sa nekim starim muzičarima i tako pronašao neke pevače koji pevaju na tim mojim starim pločama. Većina njih se oduševilo zbog toga, jer su potpuno pali u zaborav, a na mom kanalu, ponovo su, posle 60 godina, zablistali u punom sjaju.

Međutim...usledilo je razočarenje - i ako imam ubedljivo najbolji kvalitet zvuka (bar što se te vrste muzike tiče), moj kanal ne gleda skoro niko. Nisam ga monetizovao, jer ne smem to da radim zbog autorskih prava.
A druge strane, oni koji kače najgore moguće đubre od snimaka, imaju mnogo više pregleda. Nije mi cilj da zaradim, već mi je cilj da se čuje kvalitet, koga gotovo nigde nema. Ali ljudi kao da uživaju da im nešto šuška i krči. Svi trče tamo gde ne valja. Baš čudno za nas...

Ponudio sam se vlasniku Diskosa, da mu, o mom trošku, digitalizujem svu narodnu muziku sa master tejpova, snimljenu od 1962 - 1972, a tu ima negde oko 500 izdanja. I tu sam se dodatno razočarao - čovek uopšte nije zainteresovan. I gde god sam se pojavio, uglavnom su me gledali kao u belu vranu - u fazonu, šta ima jedan šofer gradskog prevoza da traži tu.
I u PGP-u je sve pod nekim velom misterije. Te imaju tejpove u arhivu, te ih nemaju, ili se ne zna gde su.
Kao da neko ne želi da se ta muzika čuje, da se digitalizuje i sačuva. Ili je možda stigla depeša sa vrha, da se ta muzika zabrani, uništi i zabašure tragovi, kao da nikad nije postojala.
A sa druge strane, među ljudima je jedna potpuna nezainteresovanost - sve je drugo bolje, nego naše.
U svemu tome, ja sam potpuno sam na tom putu i bez ičije podrške, čak i bez podrške najbližih. Mnogi nisu toga svesni, da ja i taj čovek spašavamo te snimke starih narodnjaka od potpunog nestanka. Ponekad se pitam, da li ovaj nezainteresovani narod zaslužuje to? A naročito ove mlađe generacije, koje ništa u životu ne zanima.

Ako neko želi da čuje naš rad, moj kanal se zove: Pantelijin ujak. Pa da čujete pravi kvalitet. A usput, te iste snimke uporedite sa onima koje postavlja zvanični kanal PGP-a, pa ćete shvatiti o čemu pričam.

Od mene imaš lajk i subskrajb.

 

[milsu]

Već duže vreme razmišljam o tome. Iskusni sam narodnjački fanatik i prilično dobar poznavalac narodne muzike 60-ih godina, kolekcionar blizu tri hiljade gramofonskih ploča (uglavnom singlica). Od moje 15 godine bavim se tim kolekcionarstvom. Vremenom je to preraslo u neku vrstu "fetiša". Tragao sam za što ređim izdanjima, za poznatim i nepoznatim pevačima i nekim totalno levim izdavačkim kućama. Sve je to postalo kao neko moje ludilo i beg od svakodnevnice. Pre pet godina, podigao sam kredit i kupio novi Technics 1210, lampaško pojačalo i napravio policu za uređaje i ploče.

Naravno, imao sam ideju i razlog za sve to - da svu tu muziku digitalizujem, zvučno obradim i postavim na YouTube, da je mogu svi koji žele čuti u najboljem mogućem kvalitetu. Viđao sam svašta na raznim kanalima, ljudi su postavili neke stvari, ali nigde nisam čuo dobar zvuk - da li zbog neznanja, loših ploča, ili slabe opreme, sve je na tom jutubu zvučilo kao gomila đubreta!

Na moju sreću, upoznao sam čoveka (takođe fanatika), koji se bavi restauracijom zvuka i tako sam konačno uspeo da krenem sa realizacijom moje stare ideje. Povezao sam se sa nekim starim muzičarima i tako pronašao neke pevače koji pevaju na tim mojim starim pločama. Većina njih se oduševilo zbog toga, jer su potpuno pali u zaborav, a na mom kanalu, ponovo su, posle 60 godina, zablistali u punom sjaju.

Međutim...usledilo je razočarenje - i ako imam ubedljivo najbolji kvalitet zvuka (bar što se te vrste muzike tiče), moj kanal ne gleda skoro niko. Nisam ga monetizovao, jer ne smem to da radim zbog autorskih prava.
A druge strane, oni koji kače najgore moguće đubre od snimaka, imaju mnogo više pregleda. Nije mi cilj da zaradim, već mi je cilj da se čuje kvalitet, koga gotovo nigde nema. Ali ljudi kao da uživaju da im nešto šuška i krči. Svi trče tamo gde ne valja. Baš čudno za nas...

Ponudio sam se vlasniku Diskosa, da mu, o mom trošku, digitalizujem svu narodnu muziku sa master tejpova, snimljenu od 1962 - 1972, a tu ima negde oko 500 izdanja. I tu sam se dodatno razočarao - čovek uopšte nije zainteresovan. I gde god sam se pojavio, uglavnom su me gledali kao u belu vranu - u fazonu, šta ima jedan šofer gradskog prevoza da traži tu.
I u PGP-u je sve pod nekim velom misterije. Te imaju tejpove u arhivu, te ih nemaju, ili se ne zna gde su.
Kao da neko ne želi da se ta muzika čuje, da se digitalizuje i sačuva. Ili je možda stigla depeša sa vrha, da se ta muzika zabrani, uništi i zabašure tragovi, kao da nikad nije postojala.
A sa druge strane, među ljudima je jedna potpuna nezainteresovanost - sve je drugo bolje, nego naše.
U svemu tome, ja sam potpuno sam na tom putu i bez ičije podrške, čak i bez podrške najbližih. Mnogi nisu toga svesni, da ja i taj čovek spašavamo te snimke starih narodnjaka od potpunog nestanka. Ponekad se pitam, da li ovaj nezainteresovani narod zaslužuje to? A naročito ove mlađe generacije, koje ništa u životu ne zanima.

Ako neko želi da čuje naš rad, moj kanal se zove: Pantelijin ujak. Pa da čujete pravi kvalitet. A usput, te iste snimke uporedite sa onima koje postavlja zvanični kanal PGP-a, pa ćete shvatiti o čemu pričam.

Имаш певаче за које нико никада није чуо, па их ни не претражује на Јутјубу. Постави неког познатог, па ћеш имати више прегледа и претплатника на каналу.

Мене рецимо занима Станиша Стошић, Звонко Богдан, Бора Дугић, Уснија Реџепова, Соња Перишић.