Da bih voleo sebe moram prvo da dobijem bar neka odobrenja od drugih i da me niko ne osudjuje. Cim su dosla bar neka minimalna prihvatanja od strane drugih tad sam bar malko zavoleo sebe. Ponekad i mogu to da izvedem da pomalo volim sebe ali kao takav i dalje bih se krio od sveta jer me drugi ne vole. To je jako tesko stvoriti na mentalnom nivou sam od sebe. Sve sto mogu sam to je da ugadjam samom sebi i da uzivam u prijatnim fizickim i mentalnim iskustvima, npr. suncanje, citanje, ali voljenje sebe je apstrakcija.
Ona je kao gorivo. Bez nje se ne može. Koga ne vole ljudi možda ga vole životinje. Nekada ti i ne treba ništa više. Od mahanja repom i skakanja od sreće tvog psa, kad se vratiš s bilo kog posla
