Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Oтац Великог кнеза Лазара Прибац Хребељановић је носио титулу логотет која је преузета из Ромејског царства и у Ромеји је секретар дворске канцеларије Ромејске империје и од великог утицаја на самог цара, а у царевини Србији секретар дворске канцеларије и саветник владара касније је Прибац Хребељановић постао и пехарник Цара Стефана Душана.
Пошто се цар Стефан Душан угледао на Ромејску дворску хијерархију положај који је заузима Прибац Хребељановић захтевао је добро писменог и дипломатски склоног човека што је и Прибац био и на том се положају дуго задржао иначе по Душановом законику уз Цара и патријарха имао је једини право управљана Црквом. А пошто је сачинио низ повеља за рачун Цара Стефана Душана сигурно је располагао знањем латинског и грчког језика.
Велики кнез Лазар је на царском двору имао титулу ставилац (начелство у маћупници) одговоран за свакодневне потребе владара и биран је из редова најугледније властеле Српског царства и временом су му поверавани и други послови од стране цара.
Одора кнеза Лазара настала је пре 1389. године. Материјал, за који се оправдано сматра да потиче из Луке (северна Италија), украшен је утканим пропетим лавовима, а сачувано је и једно дугме на коме је хералдички знак: шлем са волујским роговима, који се, иначе, среће на новцу и печату кнеза Лазара
Нпр. Которани су кнеза Лазара у неким списима ословљавали са conte Lazaro а сам кнез Лазар је издао повељу Дубровчанима 1387. године и врло је могуће да је познавао латински језик.
Пошто се цар Стефан Душан угледао на Ромејску дворску хијерархију положај који је заузима Прибац Хребељановић захтевао је добро писменог и дипломатски склоног човека што је и Прибац био и на том се положају дуго задржао иначе по Душановом законику уз Цара и патријарха имао је једини право управљана Црквом. А пошто је сачинио низ повеља за рачун Цара Стефана Душана сигурно је располагао знањем латинског и грчког језика.
Велики кнез Лазар је на царском двору имао титулу ставилац (начелство у маћупници) одговоран за свакодневне потребе владара и биран је из редова најугледније властеле Српског царства и временом су му поверавани и други послови од стране цара.
Одора кнеза Лазара настала је пре 1389. године. Материјал, за који се оправдано сматра да потиче из Луке (северна Италија), украшен је утканим пропетим лавовима, а сачувано је и једно дугме на коме је хералдички знак: шлем са волујским роговима, који се, иначе, среће на новцу и печату кнеза Лазара
Нпр. Которани су кнеза Лазара у неким списима ословљавали са conte Lazaro а сам кнез Лазар је издао повељу Дубровчанима 1387. године и врло је могуће да је познавао латински језик.
