- Poruka
- 388.310
Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu drastično je promenila trgovinske tokove između Rusije i Evropske unije, a zabrane, organičenja i kontrole koje je uveo Brisel "guše" nekada blizak i stabilan komercijalni odnos.
Deset rundi sankcija EU koje su uvedene Moskvi u znak odmazde za agresiju na Ukrajinu dovele su do pada značajnog dela uvoza i izvoza, što je bolan ekonomski preokret koji je primorao Kremlj da pronađe alternativna tržišta koja bi zamenila bogati blok.
Od februara 2022. Evropska unija je zabranila više od 43,9 milijardi evra u izvezenoj robi u Rusiju i 91,2 milijarde evra u uvezenoj robi, pokazali su najnoviji podaci Evropske komisije. To znači da je 49 odsto izvoza i 58 odsto uvoza sada pod nekom vrstom sankcija, u poređenju sa predratnim nivoima iz 2021. godine kada je ukupna trgovina između EU i Rusije vredela 257,5 milijardi evra.
Tada je Rusija bila peti po veličini trgovinski partner bloka, odmah iza Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske. Rusija je, međutim, danas zemlja sa najviše sankcija na svetu i postala je trgovački izgnanik u očima celog Zapada.
Votka, sirova nafta i "Prada" torbe
Evropska unija je ograničila izvoz na različite industrijske i tehnološke proizvode za koje Brisel smatra da ih ruska vojska već koristi za vođenje rata u Ukrajini ili imaju potencijal da to na kraju urade. To uključuje radare, dronove, opremu za kamuflažu, kamere, sočiva, radio sisteme, dizalice, antene, kamione i hemikalije koje se koriste u proizvodnji oružja.
Povrh toga, EU je zabranila vredan izvoz koji je neophodan za modernizaciju ruske ekonomije, kao što su poluprovodnici, kvantno računarstvo, tehnologija prerade nafte, komponente aviona i novčanice bilo koje od zvaničnih valuta bloka.
Brisel je takođe uveo takozvanu "zabranu luksuza" na robu proizvedenu u EU koju traži ruska elita, kao što su biseri, nakit, tašne, torbice, novčanici, perike, parfemi, antikviteti, porcelan, vino, šampanjac i cigarete, ali samo ako prelaze cenu od 300 evra.
U međuvremenu, proizvodi iz EU kao što su lekovi, sapun, kafa, kakao, čaj, igračke, biljke, kao i odeća i modni dodaci cene ispod 300 evra ostaju dozvoljeni za izvoz.
Zapravo, kako navodi Euronews, evropski bredovi odeće kao što su Bogi, Beneton, Kalcedonia, Etam i Lakost su među kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji.
Što se tiče uvoza, ekonomska vrednost pod sankcijama je još veća: 91,2 milijarde evra ruske robe je sada zabranjeno širom bloka, kao što su ugalj, zlato, gvožđe, čelik, mašine, cement, drvo, plastika, tekstil, obuća, koža i vozila, između ostalog.
Dva najpoznatija i najpoželjnija ruska proizvoda - votka i kavijar - podjednako su zabranjeni za ulazak na tržište EU.
Najnoviji dodatak na crnoj listi uvoza su čađa i sintetička guma, pitanje koje se pokazalo izuzetno kontroverznim i zamalo prouzorkovalo da poslednja runda sankcija propusti simboličan rok za odobrenje bloka.
Ipak, nijedna mera se ne može porediti sa zabranom EU na uvoz ruske sirove nafte i rafinisanh naftnih derivata, koja direktno cilja na glavni izvor prihoda Moskve i koja je do sada široko identifikovana kao najsmelija i najdalekosežnija sankcija bloka.
Iako je zabrana sadržala prilagođena izuzeća za uvoz naftovoda, uspela je postepeno da ukloni oko 90 odsto kupovine ruske nafte u EU, za koju se procenjuje da je vredna 71 milijardu evra za 2021. godinu.
Zabrana EU je dodatno ojačana organičenjem cena G7, koje veštački određuje cenu po kojoj ruski tankeri smeju da koriste zapadne kompanije za otpremu barela nafte širom sveta.
Centar za istraživanje energije (CREA), nezavisna istraživačka organizacija sa sedištem u Helsinkiju, procenjuje da zabrana EU i ograničenje G7 koštaju Rusiju do 280 miliona evra dnevno, uprkos snažnom pritisku Moskve da preusmeri snižene barele u Kinu, Indiju i kod drugih nezapadnih kupaca.
Nasuprot tome, prirodni gas, nuklearno gorivo i dijamanti su među najznačajnijim ruskim izvozom koji tek treba da bude predmet "kažnjavanja", što je izazvalo bes Kijeva i tvrdolinijskih evropskih prestonica.
"Što se tiče desetog paketa sankcija, nismo zadovoljni njime jer je previše mekan, preslab. Predlažemo da budu uključeni dodatni ljudi. Već duže vreme predlažemo da se uključe i dodatni ruski proizvodi", rekao je prošle nedelje poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Deset rundi sankcija EU koje su uvedene Moskvi u znak odmazde za agresiju na Ukrajinu dovele su do pada značajnog dela uvoza i izvoza, što je bolan ekonomski preokret koji je primorao Kremlj da pronađe alternativna tržišta koja bi zamenila bogati blok.
Od februara 2022. Evropska unija je zabranila više od 43,9 milijardi evra u izvezenoj robi u Rusiju i 91,2 milijarde evra u uvezenoj robi, pokazali su najnoviji podaci Evropske komisije. To znači da je 49 odsto izvoza i 58 odsto uvoza sada pod nekom vrstom sankcija, u poređenju sa predratnim nivoima iz 2021. godine kada je ukupna trgovina između EU i Rusije vredela 257,5 milijardi evra.
Tada je Rusija bila peti po veličini trgovinski partner bloka, odmah iza Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske. Rusija je, međutim, danas zemlja sa najviše sankcija na svetu i postala je trgovački izgnanik u očima celog Zapada.
Votka, sirova nafta i "Prada" torbe
Evropska unija je ograničila izvoz na različite industrijske i tehnološke proizvode za koje Brisel smatra da ih ruska vojska već koristi za vođenje rata u Ukrajini ili imaju potencijal da to na kraju urade. To uključuje radare, dronove, opremu za kamuflažu, kamere, sočiva, radio sisteme, dizalice, antene, kamione i hemikalije koje se koriste u proizvodnji oružja.
Povrh toga, EU je zabranila vredan izvoz koji je neophodan za modernizaciju ruske ekonomije, kao što su poluprovodnici, kvantno računarstvo, tehnologija prerade nafte, komponente aviona i novčanice bilo koje od zvaničnih valuta bloka.
Brisel je takođe uveo takozvanu "zabranu luksuza" na robu proizvedenu u EU koju traži ruska elita, kao što su biseri, nakit, tašne, torbice, novčanici, perike, parfemi, antikviteti, porcelan, vino, šampanjac i cigarete, ali samo ako prelaze cenu od 300 evra.
U međuvremenu, proizvodi iz EU kao što su lekovi, sapun, kafa, kakao, čaj, igračke, biljke, kao i odeća i modni dodaci cene ispod 300 evra ostaju dozvoljeni za izvoz.
Zapravo, kako navodi Euronews, evropski bredovi odeće kao što su Bogi, Beneton, Kalcedonia, Etam i Lakost su među kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji.
Što se tiče uvoza, ekonomska vrednost pod sankcijama je još veća: 91,2 milijarde evra ruske robe je sada zabranjeno širom bloka, kao što su ugalj, zlato, gvožđe, čelik, mašine, cement, drvo, plastika, tekstil, obuća, koža i vozila, između ostalog.
Dva najpoznatija i najpoželjnija ruska proizvoda - votka i kavijar - podjednako su zabranjeni za ulazak na tržište EU.
Najnoviji dodatak na crnoj listi uvoza su čađa i sintetička guma, pitanje koje se pokazalo izuzetno kontroverznim i zamalo prouzorkovalo da poslednja runda sankcija propusti simboličan rok za odobrenje bloka.
Ipak, nijedna mera se ne može porediti sa zabranom EU na uvoz ruske sirove nafte i rafinisanh naftnih derivata, koja direktno cilja na glavni izvor prihoda Moskve i koja je do sada široko identifikovana kao najsmelija i najdalekosežnija sankcija bloka.
Iako je zabrana sadržala prilagođena izuzeća za uvoz naftovoda, uspela je postepeno da ukloni oko 90 odsto kupovine ruske nafte u EU, za koju se procenjuje da je vredna 71 milijardu evra za 2021. godinu.
Zabrana EU je dodatno ojačana organičenjem cena G7, koje veštački određuje cenu po kojoj ruski tankeri smeju da koriste zapadne kompanije za otpremu barela nafte širom sveta.
Centar za istraživanje energije (CREA), nezavisna istraživačka organizacija sa sedištem u Helsinkiju, procenjuje da zabrana EU i ograničenje G7 koštaju Rusiju do 280 miliona evra dnevno, uprkos snažnom pritisku Moskve da preusmeri snižene barele u Kinu, Indiju i kod drugih nezapadnih kupaca.
Nasuprot tome, prirodni gas, nuklearno gorivo i dijamanti su među najznačajnijim ruskim izvozom koji tek treba da bude predmet "kažnjavanja", što je izazvalo bes Kijeva i tvrdolinijskih evropskih prestonica.
"Što se tiče desetog paketa sankcija, nismo zadovoljni njime jer je previše mekan, preslab. Predlažemo da budu uključeni dodatni ljudi. Već duže vreme predlažemo da se uključe i dodatni ruski proizvodi", rekao je prošle nedelje poljski premijer Mateuš Moravjecki.
