Čituckam po malo... ako smem da prokomentarišem.
Nije svako neraspoloženje depresija, nije svaka tuga depresija. To što je nama ta reč ušla u svakodnevnu upotrebu i postala nekako IN, nema baš puno veze sa pravim stanjem. Depresivan čovek koji piše na forumu? Depresivan čovek koji iz dana u dan ide na posao i normalno živi? Može, do jedne tačke, posle više ne.
Ima raznih oblika, naravno i ne znam ja puno o tome, priznajem. Ali ono što svakako znam, i što mogu iz posrednog iskustva da kažem je - ne daj Bože nikome. To moje posredno iskustvo kaže - depresivan čovek ne ustaje iz kreveta po 2,3 dana, čak ni u wc da ode, čak ni da jede. Jede tek toliko da preživi. Ima paničan strah od ljudi, nepoznata lica, ili čak i poznata koja nisu ukućani, stvaraju takvu paniku da se to čita u očima. Nema volje čak ni da diše, da disanje nije automatska radnja, ni to ne bi radio. Pojavljuju se suicidne misli. Higijena spada na nulu. Pogled prazan, mrtav. Ne govori, ne ustaje, ne haje ni da besni požar pored njega.
To je strašno gledati, mogu misliti kako je živeti sa tim
Srećom, leka ima. Čovek o kome pričam sada je "normalan". Zdrav čovek, radi, normalno živi... Iz takvog stanja, za samo mesec dana hospitalizacije i par meseci lekova posle i život se vratio u normalu
E, sad ima li to veze sa genima ili ne, neka pričaju stručni, ja sam nestručna. Samo bih još jednom rekla - ne treba zloupotrebljavati tu reč depresija, jer to nije ni šala, ni lako stanje. To je užas
