- Poruka
- 390.390
Da li radije birate plastiku koja je označena kao biorazgradiva, nego konvencionalne plastične proizvode? Ukoliko negujete svoju ekološku svest, sasvim je moguće da je to slučaj i da kada se nađete u situaciji da ste neplanirano svratili po namirnice bez vašeg omiljenog cegera, bez mnogo griže savesti ipak kupite plastičnu kesu, jer ona je označena kao biorazgradiva.
Ako je nešto biorazgradivo, to znači da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, zar ne?
Nažalost, nije baš tako. Nedovoljno specifično označavanje i obeležavanje plastičnih proizvoda može nas zavarati da poverujemo
u nešto što nije u potpunosti istina, a dodatnu zabunu pravi i pogrešno poistovećivanje biorazgradive i kompostabilne plastike, piše Klima101.
Problem plastike
Smatra se da je od ranih pedesetih godina prošlog veka proizvedeno više od 8,3 milijardi tona plastike. Oko 60 odsto ove plastike završilo je na deponijama ili u prirodi. Takođe, stopa proizvodnje plastike rasla je brže od proizvodnje bilo kog drugog materijala, što je dovelo do toga da sada svake godine stvaramo oko 300 miliona tona plastičnog otpada, što je skoro približno težini cele ljudske populacije.
Više od 99 odsto plastike na tržištu napravljeno je od hemijskih jedinjenja dobijenih iz nafte, uglja i prirodnog gasa, tj. iz neobnovljivih, prljavih izvora. Procenjuje se da ukoliko se trenutni trendovi nastave, industrija plastike mogla bi do 2050. da bude odgovorna za 20 odsto globalne potrošnje nafte.
Samo 9 odsto plastičnog otpada ikada proizvedenog je reciklirano, 12 odsto je spaljeno, dok je preostalih 79 odsto u prirodi ili na deponijama. Još jedna zapanjujuća brojka jeste 8 miliona tona plastike koji završe svake godine u okeanima, uglavnom stižući dotle tokovima reka. Ukoliko se nešto ne promeni i nastavi sa sadašnjim navikama, 2050. u okeanima može biti više plastike nego riba.
Sva svojstva plastike koje je čine izdržljivom i korisnom istovremeno skoro u potpunosti onemogućavaju prirodi da je razgradi. Većina plastike se nikada ne razgradi, već se deli na sve sitnije delove, stvarajući mikroplastiku. Mikroplastika završava u stomacima riba i domaćih životinja, a potom i na našem tanjiru. Ova plastika mikorskopskih razmera pronađena je i u pijaćoj vodi.
Kao rešenje ovih problema često se promovišu proizvodi od plastike koji se obeležavaju kao biorazgradivi, kompostabilni i kao bioplastika. Međutim, sudeći po trenutnom stanju, rešenje ipak nije tako jednostavno. Jer se često kese koje su označečene kao biorazgradive samo brže raspadaju, stvarajući mikroplastiku koja u tom obliku može lakše naći put do ljudskog tela.
Testiranje različitih plastičnih kesa
U studiji objavljenoj 2019, koju je sprovela Imodžin Naper, sa Univerziteta u Pilmutu, testirane su kese koje su označene kao biorazgradive, kompostabilne i okso-biorazgradive, kao i konvencionalne polietilenske kese. Imodžin je ove kese ostavila da stoje u periodu od tri godine u tri različite sredine, u morskoj vodi, zakopane pod zemljom i na otvorenom vazduhu.
U eksperimentu, kesa koja je obeležena kao kompostabilna u potpunosti se razložila nakon što je tri meseca stajala u morskoj vodi. U zemljištu je ostala netaknuta tokom dve godine, ali se raspala kada je u nju pokušala da stavi namirnice. Ostatak kesa, pa čak i ona koja je obeležena kao biorazgradiva ostale su očuvane i u morskoj vodi i pod zemljištem, toliko da su mogle da izdrže ubačene namirnice u njih.
Nakon devet meseci na otvorenom vazduhu, sve kese su se raspale ili su počele da se cepaju, uglavnom raspadajući se na mikroplastiku. Sunčeva svetlost potpomaže raspadanje plastike kroz proces fotokatalitičke oksidacije, pri kome plastika postaje isušena i krhka, raspadajući se na mikroplastiku.
Tehnološki fakultet u Novom Sadu je takođe sproveo istraživanje o kesama koje su u našoj državi označene kao biorazgradive, a rezultati pokazuju da se one ne razgrađuju u potpunosti već da samo formiraju štetnu mirkoplastiku.
Kako napraviti pravi izbor?
Jasno je da problem neadekvatnog obeležavanja različitih vrsta plastike dovodi do nenamernih grešaka u odlaganju, jer prosto ne postoji dovoljno informacija koje bi dale jasne instrukcije za postupanje sa otpadom. Mišljenje stručnjaka je da će se takve greške dešavati sve dok se ne uvedu jasne regulative i zakoni koji bi obezbedili da svaka vrsta otpada završi na pravom mestu.
Do tada, najbolji izbor je i dalje izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu, kao i reciklaža. Ipak, kako se svest o ovom problemu sve više podiže, naučnici širom sveta rade na pronalaženju novih materijala za plastiku koja će se praviti iz obnovljivih izvora i koja će zaista biti biorazgradiva, a jedni od njih jesu i naši naučnici iz Čačka koji razvijaju bioplastiku za upotrebu u industriji.
Ako je nešto biorazgradivo, to znači da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, zar ne?
Nažalost, nije baš tako. Nedovoljno specifično označavanje i obeležavanje plastičnih proizvoda može nas zavarati da poverujemo
u nešto što nije u potpunosti istina, a dodatnu zabunu pravi i pogrešno poistovećivanje biorazgradive i kompostabilne plastike, piše Klima101.
Problem plastike
Smatra se da je od ranih pedesetih godina prošlog veka proizvedeno više od 8,3 milijardi tona plastike. Oko 60 odsto ove plastike završilo je na deponijama ili u prirodi. Takođe, stopa proizvodnje plastike rasla je brže od proizvodnje bilo kog drugog materijala, što je dovelo do toga da sada svake godine stvaramo oko 300 miliona tona plastičnog otpada, što je skoro približno težini cele ljudske populacije.
Više od 99 odsto plastike na tržištu napravljeno je od hemijskih jedinjenja dobijenih iz nafte, uglja i prirodnog gasa, tj. iz neobnovljivih, prljavih izvora. Procenjuje se da ukoliko se trenutni trendovi nastave, industrija plastike mogla bi do 2050. da bude odgovorna za 20 odsto globalne potrošnje nafte.
Samo 9 odsto plastičnog otpada ikada proizvedenog je reciklirano, 12 odsto je spaljeno, dok je preostalih 79 odsto u prirodi ili na deponijama. Još jedna zapanjujuća brojka jeste 8 miliona tona plastike koji završe svake godine u okeanima, uglavnom stižući dotle tokovima reka. Ukoliko se nešto ne promeni i nastavi sa sadašnjim navikama, 2050. u okeanima može biti više plastike nego riba.
Sva svojstva plastike koje je čine izdržljivom i korisnom istovremeno skoro u potpunosti onemogućavaju prirodi da je razgradi. Većina plastike se nikada ne razgradi, već se deli na sve sitnije delove, stvarajući mikroplastiku. Mikroplastika završava u stomacima riba i domaćih životinja, a potom i na našem tanjiru. Ova plastika mikorskopskih razmera pronađena je i u pijaćoj vodi.
Kao rešenje ovih problema često se promovišu proizvodi od plastike koji se obeležavaju kao biorazgradivi, kompostabilni i kao bioplastika. Međutim, sudeći po trenutnom stanju, rešenje ipak nije tako jednostavno. Jer se često kese koje su označečene kao biorazgradive samo brže raspadaju, stvarajući mikroplastiku koja u tom obliku može lakše naći put do ljudskog tela.
Testiranje različitih plastičnih kesa
U studiji objavljenoj 2019, koju je sprovela Imodžin Naper, sa Univerziteta u Pilmutu, testirane su kese koje su označene kao biorazgradive, kompostabilne i okso-biorazgradive, kao i konvencionalne polietilenske kese. Imodžin je ove kese ostavila da stoje u periodu od tri godine u tri različite sredine, u morskoj vodi, zakopane pod zemljom i na otvorenom vazduhu.
U eksperimentu, kesa koja je obeležena kao kompostabilna u potpunosti se razložila nakon što je tri meseca stajala u morskoj vodi. U zemljištu je ostala netaknuta tokom dve godine, ali se raspala kada je u nju pokušala da stavi namirnice. Ostatak kesa, pa čak i ona koja je obeležena kao biorazgradiva ostale su očuvane i u morskoj vodi i pod zemljištem, toliko da su mogle da izdrže ubačene namirnice u njih.
Nakon devet meseci na otvorenom vazduhu, sve kese su se raspale ili su počele da se cepaju, uglavnom raspadajući se na mikroplastiku. Sunčeva svetlost potpomaže raspadanje plastike kroz proces fotokatalitičke oksidacije, pri kome plastika postaje isušena i krhka, raspadajući se na mikroplastiku.
Tehnološki fakultet u Novom Sadu je takođe sproveo istraživanje o kesama koje su u našoj državi označene kao biorazgradive, a rezultati pokazuju da se one ne razgrađuju u potpunosti već da samo formiraju štetnu mirkoplastiku.
Kako napraviti pravi izbor?
Jasno je da problem neadekvatnog obeležavanja različitih vrsta plastike dovodi do nenamernih grešaka u odlaganju, jer prosto ne postoji dovoljno informacija koje bi dale jasne instrukcije za postupanje sa otpadom. Mišljenje stručnjaka je da će se takve greške dešavati sve dok se ne uvedu jasne regulative i zakoni koji bi obezbedili da svaka vrsta otpada završi na pravom mestu.
Do tada, najbolji izbor je i dalje izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu, kao i reciklaža. Ipak, kako se svest o ovom problemu sve više podiže, naučnici širom sveta rade na pronalaženju novih materijala za plastiku koja će se praviti iz obnovljivih izvora i koja će zaista biti biorazgradiva, a jedni od njih jesu i naši naučnici iz Čačka koji razvijaju bioplastiku za upotrebu u industriji.
