(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Prva poseta 13.11.2010.
Danas idemo kod Cic u goste......čudan osećaj...idem kod ćerke u goste....ma šta čudan....užasan. Ja to odgajila od kilo mesa a sad idem da ispijam kafu i jedem tortu....A svaki dan je samnom....ali razgovori su nam drugačiji.....ona je drugačija....priča o parama, o tome šta hoće da promeni, napravi, ideje na sve strane a strpljenja nigde hahahah....eh, mladosti....ma, sve mi je pomešano...i ponos i strah i ljubav i briga ....i nema ko da vrišti na stepeništu i da nam svima diže pritisak čestim zvocanjem...stane na stepenište na spratu i razdere se maaaaaamaaa..a ja u prizemlju.....kerovi odmah poskaču a meni se želudac prevrne....sad.....tišina bre u kući....dobro je ovako jer tako treba da bude.....hvala Bogu te je tako
Drma me nervoza.....treba da krenemo kod nje uskoro...čoveče, imam tremu.....uf kakav osećaj.....jedinstven
Pa bili smo......Maki, njegova devojka, Maca i ja i Šašu-Mašu smo poveli na navaljivanje Cic. Nemaju psa, mada ona svesrdno radi na tome da ga imaju hahahaha....ona je odrasla sa psima....nedostaju joj.....pa smo ovo njeno kučište poveli. Zvocala je sve vreme u kolima jer joj nisam dala da se popne na sedište novih kola i gleda kroz prozor (Maca nije dao a ja nisam htela da se ubedjujem...ništa šmizli ne fali ni ovako) nego je sedela meni kod nogu na suvozačkom mestu.....ista Cic hahahaha
Uuuuuuuf.......pa sretna je, nasmejana...stan mali......odvikli smo se od stanova.....ima mnogo cveća koje je svekrva ostavila....previše.....sve imam utisak da me one stvari gledaju.....i padaju. na mene....i tako je drugačije od onog na šta je ona navikla......ali, moja devojka se smeje, objašnjava milujući Šašu šta planiraju, ovo da izbace, ono da kupe, pregradjivanje....zastakljivanje dela terase....za te radove konsultovan Maca i za svašta nešto.....kafa, pivo, torta....htela je i večeru da sprema ali joj ja nisam dala.......ima prečih stvari da se potroše pare.....znala je ona sve to.....i taj stari stan gde sve živo treba srediti, prastari nameštaj....ah, da i njegova mladja sestra živi sa njima...isto se zove kao ovo naše žensko a on kao naš sin....kad pozoveš jednog svi se javljaju hahahah.Ona je divno mlado stvorenje, veselo i sama sebi plaća fakultet....Bori se moja Cic sa osmehom....rekli smo joj da smo uvek tu za nju.....i za njih...šta god treba i da ona zna gde joj je kuća.......bila......uf bre...i biće uvek....
A na kraju radnog dana kada kaže "Maki, odoh ja kući.......vidimo se sutra"......ma samo što ne zaplačem....proći će me.....važno je da je to moja smela i nasmejana ćera....i Maca misli isto....on to nekako drugačije doživljava jer je muško....a i ćutolog je kad su osećanja u pitanju.....više pokazuje konkretnim stvarima nego rečima i prema meni i prema deci......čudno......ovolika mešavina svega...pući će mi duša bre......toliko mi je puna duša da ne mogu da pišem o tome......sve preskaču reči jedna drugu, osećanja.....gomila svega.....ne mogu da izdvojim jasnu misao.....sačekaću da se slegne.....
Da li duša ima dno?
Druga poseta 11.12.2010.
Večeras......pa, pošli smo Maca i ja Makijevim prastarim fordom a on je sa devojkom novim kolima otišao na ručak kod prijatelja bajkera. Bračni par čijem sinu Makijeva devojka drži časove matematike.....naš sin kaže da mali jako podseća na njega kada je bio srednjoškolac....siroti ljudi.
Naravno da smo poveli i Šašu-Mašu ali je sada sedela pozadi kao sfinga sve vreme hahahaha ma pomerila se nije a i nije zvocala. Sada sam već mnogo mirnija....navikla sam se....nekako. Oni su sredili hodnik, krečili, pa kombinovali sa tapetama, kupili nameštaj za predsooblje....mi ponjavice po zahtevu mlade domaćice. Zaista su lepo uradili i maštovito. Spremila majkina devojka palačinke sa svim i svačim od priloga i pitu bundevaru. Opet je htela večeru da sprema ali nisam dala. Gledam je.....sve drži pod kontrolom.....verenik joj pomaže. Vidim ja mnogo toga izmedju reči ....znam joj oko i svaki treptaj na mladom licu ima svoje značenje. Posmatram je kako gazi po parketu koji vapi za hoblovanjem...siguran i čvrst korak....misli precizne i jasne izvajane razmišljanjem i dogovorom ali ne i konačne.....naučila je..i verenik je naučio. Posmatram njihove pokrete i letimične, brze dogovarajuće poglede.....razgovor bez reči......pa, to je to.....reče moja sada već mirna duša. Zadovoljna je naša ćera....ne prezadovoljna već samo zadovoljna i sretna. To je dobro jer ima motiv za dalje....za korake....male, velike, srednje.....skokovi u vis.....samo koraci u život....
Došla je i Malena......a onda su stigli i Maki i njegova devojka nakod ručka i časova. Šašava je imala svoje solo tačke.......izvodila je tako sjajne perfomanse i originalne...ni jednom se nije ponavljala hahahah.....originalnost nam je porodična crta. Smeh i priča...reči koje trče po sobi...mlade i nasmejane, tako pune života i ideala. Malena se prosto sija jer je sa svima njima i naravno da joj je Mašima bela dlaka ispod šake. Klinci su uhvatili Macu na zub....šale se na njegov račun i on se smeje sa njima, pa vraća lopticu. Naravno, prednjači ovo naše muško..... fali samo najstarija sa mužem....
Prelepo veče.....skoro sva moja deca na okupu.....
Da li duša ima dno?
Nema....ali u njoj pliva srce. Od nas najviše zavisi koliko će srce da bude dobar plivač.
PS Laku noć i dobro vam nedeljno jutro blogeri
