Да ли деца разграђују брак?!

drdoktor

Elita
Banovan
Poruka
23.062
Да ли деца разграђују брак

Ако желите дуговечну заједницу немојте имати децу, уверење да су деца гаранција за брачну срећу један је од најраспрострањенијих митова – сматра Метју Џонсон, професор психологије на Државном универзитету у Њујорк, на основу тридесетогодишњег истраживања. – Наши психолози и брачни терапеути сматрају да овакве закључке треба узети с резервом
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 29.06.2016. у 08:05
Фото Д. Јевремовић
Ако желите срећну и дуговечну заједницу, да прославите златну или бар сребрну свадбу – немојте имати децу. Овако гласи контроверзан „савет” Метјуа Џонсона, професора психологије на Државном универзитету у Њујорку и аутора тридесетогодишњег истраживања, чији резултат је недавно објављен у листу „Гардијан”.

Позивајући се на закључке студије, професор Џонсон тврди да је уверење да су деца гаранција за брачну срећу један од најраспрострањенијих митова. Психолошка истраживања показују да однос између супружника постаје компликованији кад деца дођу на свет. Поредећи парове са децом и оне без потомства, психолози су установили да степен задовољства брачном заједницом пада са рођењем бебе, а незадовољство утиче и на друге сфере живота. А под посебним ризиком су они супружници у чији дом је рода непланирано слетела – неочекивана трудноћа има највећи негативни утицај на њихов однос.

– Рођење бебе мења породичну динамику и начин на који пар комуницира. Партнери се обично удаљавају један од другога и енергију инвестирају у бебу. Њихове дневне активности своде се на храњење, купање, шетање бебе односно одвожење детета у вртић, парк или на спортске тренинге. И сам партнерски однос трпи јер супруга постаје мајка, а дојучерашњи страствени љубавници исцрпљени хроничном несаницом, имају све мање времена и воље за интимне односе. Партнери који су до рођења бебе слали једно другом еротске поруке, сад углавном подсећају једно другог да се из продавнице не враћају без чаја за грчеве и креме против оједа – каже Метју Џонсон.

Он додаје да се највећи број мајки жали да је након рођења детета ушао у социјалну изолацију и био приморан да прекине каријеру. Ако се томе дода и постнатална депресија и проблеми у партнерском односу, не чуди што што расте број жена која одустају од родитељства, закључује овај психолог и у прилог овој тези наводи податак да је 1976. године 33 одсто Американки старости од 15 до 44 године био без деце, а 2010. године тај проценат повећао се на 49 одсто!

На питање како коментарише ову студију, психолог и психотерапеут Небојша Јовановић каже:

– Све што је вредно је тешко, а пошто су деца нешто највредније што добијете, логично је да је родитељство најтежи животни задатак, који тражи пуно одрицања и компромиса. Међутим, често се смеће са ума да је то истовремено и најлепше занимање у животу. Питање је да ли смо ми спремни и на нешто што је истовремено веома лепо, компликовано и захтевно или желимо да испунимо живот другим садржајима – путовањима и проводом – каже наш саговорник.

Овај психолог примећује да све више људи није спремно за улагање у породицу и опредељује се за хедонистички начин живота који подразујева одрицање од породице. А кад двоје таквих људи уђе у брачну заједницу и добије дете, логично је да настају проблеми, јер они родитељство не виде као изазов већ као проблем.

– Кад радим брачну терапију са паровима, често чујем реченицу „Док дете није стигло, ми се никад нисмо посвађали” и та перцепција јесте делимично исправна. Са дететом настају прве свађе – ко ради, а ко забушава и да ли „мртав уморан” кад се врати кући са посла мора да купа бебу – каже Небојша Јовановић и наглашава да дете не може да поквари добар партнерски однос.

– Може да га отежа и искомпликује, може да унесе тензију у породицу, али решавање родитељских проблема добре партнере зближава а лоше још више удаљава – закључује наш саговорник.

Небојша Савић не крије збуњеност студијом професора Џонсона јер, како каже, готова сва светска истраживања говоре да се сваки трећи пар без деце – разведе.

– Истина је да родитељство није једноставан посао и да деца могу да искомпликују брачну заједницу. Зато често кажем да су деца „лакмус папир” – ако беба стигне у нескладну заједницу, већа је шанса да ће брже пући. Ако постоје пукотине, са доласком детета на свет те пукотине постају кањони. Ако двоје људи не могу да функционишу као партнери, биће дисфункционални и као породица – закључује овај брачни терапеут.

http://www.politika.rs/scc/clanak/358088/Da-li-deca-razgraduju-brak

Ваш став је...?!
 
Brak je osnovna ćelija društva,
Ali, bez dece, to nije to.

Zabrinjava što se ženske sve kasnije
odlučuju za to, tek iza 30-te.35-te.
Da zanemarimo sve ostalo
(čak i da je žena, teoretski, spremna za radjanje
posle pre menstrucije)
Svaka prva trudnoća posle 30-te je rizična,
posle 40-te veoma rizična (više po plod)

A deca, svakako, učvršćuju brak
Da ne pričamo da neko treba da ti doda čašu vode kad onemoćaš.

PS; Žena i ja smo srećni što se sin osamostalio.
Sad, trenutno je u USA, skuplja lovu za magistratutu
iz informatike u Beogradu.
A to košta.
Školarina, smeštaj hrana...
.
 
Poslednja izmena:
Да ли деца разграђују брак

Ако желите дуговечну заједницу немојте имати децу, уверење да су деца гаранција за брачну срећу један је од најраспрострањенијих митова – сматра Метју Џонсон, професор психологије на Државном универзитету у Њујорк, на основу тридесетогодишњег истраживања. – Наши психолози и брачни терапеути сматрају да овакве закључке треба узети с резервом
Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 29.06.2016. у 08:05
Фото Д. Јевремовић
Ако желите срећну и дуговечну заједницу, да прославите златну или бар сребрну свадбу – немојте имати децу. Овако гласи контроверзан „савет” Метјуа Џонсона, професора психологије на Државном универзитету у Њујорку и аутора тридесетогодишњег истраживања, чији резултат је недавно објављен у листу „Гардијан”.

Позивајући се на закључке студије, професор Џонсон тврди да је уверење да су деца гаранција за брачну срећу један од најраспрострањенијих митова. Психолошка истраживања показују да однос између супружника постаје компликованији кад деца дођу на свет. Поредећи парове са децом и оне без потомства, психолози су установили да степен задовољства брачном заједницом пада са рођењем бебе, а незадовољство утиче и на друге сфере живота. А под посебним ризиком су они супружници у чији дом је рода непланирано слетела – неочекивана трудноћа има највећи негативни утицај на њихов однос.

– Рођење бебе мења породичну динамику и начин на који пар комуницира. Партнери се обично удаљавају један од другога и енергију инвестирају у бебу. Њихове дневне активности своде се на храњење, купање, шетање бебе односно одвожење детета у вртић, парк или на спортске тренинге. И сам партнерски однос трпи јер супруга постаје мајка, а дојучерашњи страствени љубавници исцрпљени хроничном несаницом, имају све мање времена и воље за интимне односе. Партнери који су до рођења бебе слали једно другом еротске поруке, сад углавном подсећају једно другог да се из продавнице не враћају без чаја за грчеве и креме против оједа – каже Метју Џонсон.

Он додаје да се највећи број мајки жали да је након рођења детета ушао у социјалну изолацију и био приморан да прекине каријеру. Ако се томе дода и постнатална депресија и проблеми у партнерском односу, не чуди што што расте број жена која одустају од родитељства, закључује овај психолог и у прилог овој тези наводи податак да је 1976. године 33 одсто Американки старости од 15 до 44 године био без деце, а 2010. године тај проценат повећао се на 49 одсто!

На питање како коментарише ову студију, психолог и психотерапеут Небојша Јовановић каже:

– Све што је вредно је тешко, а пошто су деца нешто највредније што добијете, логично је да је родитељство најтежи животни задатак, који тражи пуно одрицања и компромиса. Међутим, често се смеће са ума да је то истовремено и најлепше занимање у животу. Питање је да ли смо ми спремни и на нешто што је истовремено веома лепо, компликовано и захтевно или желимо да испунимо живот другим садржајима – путовањима и проводом – каже наш саговорник.

Овај психолог примећује да све више људи није спремно за улагање у породицу и опредељује се за хедонистички начин живота који подразујева одрицање од породице. А кад двоје таквих људи уђе у брачну заједницу и добије дете, логично је да настају проблеми, јер они родитељство не виде као изазов већ као проблем.

– Кад радим брачну терапију са паровима, често чујем реченицу „Док дете није стигло, ми се никад нисмо посвађали” и та перцепција јесте делимично исправна. Са дететом настају прве свађе – ко ради, а ко забушава и да ли „мртав уморан” кад се врати кући са посла мора да купа бебу – каже Небојша Јовановић и наглашава да дете не може да поквари добар партнерски однос.

– Може да га отежа и искомпликује, може да унесе тензију у породицу, али решавање родитељских проблема добре партнере зближава а лоше још више удаљава – закључује наш саговорник.

Небојша Савић не крије збуњеност студијом професора Џонсона јер, како каже, готова сва светска истраживања говоре да се сваки трећи пар без деце – разведе.

– Истина је да родитељство није једноставан посао и да деца могу да искомпликују брачну заједницу. Зато често кажем да су деца „лакмус папир” – ако беба стигне у нескладну заједницу, већа је шанса да ће брже пући. Ако постоје пукотине, са доласком детета на свет те пукотине постају кањони. Ако двоје људи не могу да функционишу као партнери, биће дисфункционални и као породица – закључује овај брачни терапеут.

http://www.politika.rs/scc/clanak/358088/Da-li-deca-razgraduju-brak

Ваш став је...?!

Svaka kvalitetna veza jos ako je to I brak onda odlicno,imaju za posldicu dobijanje potomstva.Zdravi ljudi koji zele da unaprede svoju ljubav,normalno je da zele decu.U dobro organizovanim zajednicama dvoje koji se vole I zele dete imaju velike sanse za kvalitetan zivot u troje,cetvoro ili vise.Deca nisu garancija dobrog braka,niti obrnuto.Niko,nikome I nikada nije u stanju da garantuje stabilnost veze I braka I srecu I zadovoljstvo do groba.Sta ce se kome desavati I u kakvim okolnostima kasnije kroz zivot ce funkcionisati zajednica velika je nepoznanica I nije na nama da lupamo glavu previse unapred o tome.Jedno je sigurno,deca dobijena u brakovima ili vezama,zeljena I voljena od roditelja koji su decu planirali I s ljubavlju iscekivali ce biti daleko srecnija cak ako se takva veza ili brak I prekinu.Jer,zreli I odgovorni roditelji svojoj deci pruzaju ljubav u ma kakvim okolnostima I sami bili.Obrnuto.parovi kojima se dete desi iznenada,nespremni,neupuceni,neorganizovani cak I da poseduju medjusobnu ljubav mogu upasti u zamku zvanu beba I tako sebi unistiti zivot optuzujuci onog drugog u vezi da je s njim iz ucene ili prevare zbog deteta.Medjutim Ima I takvih parova gde je dete iako neplanirano ipak dobrodoslo I roditelji od prvog dana private savesno svoju ulogu.Najbitnije je medjusobno postovanje,uvazavanje ,tolerancija I ljubav,onda je sve moguce.
Parovi koji se svesno odricu dece a da ih mogu imati Iali zarad licne nazovi srece po meni su sebicni.Ljubav se ljubavlju umnozava!:bye:

- - - - - - - - - -

.....izvinjavam se na stamparskim greskama pri kucanju....:rumenko:
 
Istina je da postoji manje vremena koje partneri kvalitetno provode jedan sa drugim.
I ono vreme koje bi jedan imao samo za sebe, postaje kraće...I mnogo brige u početku.
Zato postoji život pre i posle deteta.

....zato bi partneri trebalo da odvoje, ako su ikako u mogućnosti, vreme koje će da bude samo njihovo. Npr. obleležavanje godišnjice ili nešto slično na nekom putovanju.
Ne mora to ništa skupo i pretrano da bude. U prvim mesecima ili sa 2 baš male dece je skoro nemoguće, ali deca brzo rastu...Mogu da odu na koncert, u pozorište, bioskop..
 
ко ради, а ко забушава и да ли „мртав уморан” кад се врати кући са посла мора да купа бебу
jer ovo slucajno napisano u muskom rodu
inace,da podela obaveza oko cuvanja i brige o detetu je glavni problem jer zahteva promenu zivotnih navika i uklanjanje ,,ja,, iz centra hemisfere
ako su tu raspolozene babe i dede sjajno,mada oni to svakako ne gledaju blagonaklono ma koliko voleli dete
najgluplje je kad neko koristi dete kao sredstvo manipulacije nad drugim subjektima ukljucenim u pricu...
 
Istina je da postoji manje vremena koje partneri kvalitetno provode jedan sa drugim.
I ono vreme koje bi jedan imao samo za sebe, postaje kraće...I mnogo brige u početku.
Zato postoji život pre i posle deteta.

....zato bi partneri trebalo da odvoje, ako su ikako u mogućnosti, vreme koje će da bude samo njihovo. Npr. obleležavanje godišnjice ili nešto slično na nekom putovanju.
Ne mora to ništa skupo i pretrano da bude. U prvim mesecima ili sa 2 baš male dece je skoro nemoguće, ali deca brzo rastu...Mogu da odu na koncert, u pozorište, bioskop..

Nema dragocenijeg vremena od onog provedenog sa sopstvenim detetom posebno dok je malo.To su najintimniji,najsrecniji I jedinstveni momenti u zivotu.Godisnjice I proslave,obelezavanje datuma je nesto sto se ponavlja I uvek imas vremena da ga odradis kako valja.Tvoje dete je samo jednom beba I samo jednom mu nice prvi zub I samo jednom prvi put izgovara rec I samo jednom se prvi put dize u sedeci polozaj...Onaj ko sve to propusti zarad sopstvenog ulepsavanja ili provoda nije trebalo ni da ima dete.Ponavljam,sve ono sto nas odvaja od drustva kad imamo decu moze se nadoknaditi ali propusteno vreme I lose vaspitanje nikada.Zato volite I brinite o svojoj deci posebno dok su mala a to brzo prodje.Kad krenu svojim putem imacete vremena za sebe na pretek.Nadjite im se s ljubavlju I pozrtvovanjem kad im je najpotrebnije a vi ste se provodili dok ste bili bez dece I imacete uvek vremena za provod pa kad malo odrastu I sa decom,zasto da ne.
 

Back
Top