Београд на води, изгледа да је било најбоље када је био онакав ужас, са депонијама, змијарницима и оном дивљом прашумом помешаном са ђубретом. Па да се још наредних пола века фантазира како би то могло да изгледа. Да као и многе друге ствари остане један вечито неискоришћени потенцијал. То што мислиш да би ту био један сасвим леп парк, што ниси упутио тај диван предлог баш Ђиласу. Зашто он није спровео тако племениту идеју док је био градоначелник.
Овде се сада већ креће продаја му.да за бубреге, у центру града, у елитном делу поред реке, треба да буде парк, који иначе већ постоји на новобеоградској страни. А на најаву изградње линијског парка се диже кука и мотика да се докаже да је то непотребно. Да не говорим да елитни простор сваког града најчешће се користи у комерцијалне сврхе. Можеш ти да правиш градске шуме и прашуме, али оно што ти доноси новац од којег ти град живи, то су објекти комерцијалне намене, као и станоградња. Па поново те подсећам на Пети парк, у сред парка град прво дао инвеститору дозволу за градњу, па после протеста повукао. А сада као да градиш парк на најбољем парчету земље које имаш.
О Беоргаду на води могу да се воде расправе и из угла естетике и функционалности и о томе шта је све ту могло да буде. Оно што нико не може да оспори, то је да је коначно Београђанима отворен приступ реци. Одрастао сам у овом граду и реку си могао да видиш (ако ниси НБГД) само ма Ади, или са зидина Калемегдана. Железничка пруга је буквално пресецала тај појас који је за већину људи био недоступан. Данас први пут после неколико деценија, да не кажем читавог века, можеш да заиста прошеташ поред реке, а не само да је гледаш из далека.
А то какав је квалитет зграда и паркинга и свега, што тебе то брине. Осим ако ниси купио стан у овој превари како кажеш. Нека о томе брину они који су купили станове на тој локацији.
Ствав да је република отимала граду паре је још луђа, имајући у виду да Ђилас ипак није био било ко, већ трећи, можда и други човек по снази у ДС-у, који се питао и за нешто ван делокруга Града Београда. И камо среће да су дугови набијени само зато што је република узимала граду. Али када имаш свако јавно-комунално предузеће које је радило у минусу, онда није реално да другачије и функционише град осим задуживањем. Да не говорим тек о процесу децентрализације градских општина, где су надлежности пребациване са општина на Град Београд. Баш из страха да се не изгубе градске општине, односно чак и тамо где ДС није учествовао у власти (пре свега Вождовац и Земун) те општине ништа друго и не могу да ураде на побољшању квалитета живота грађана.
Ту улази и твоје запажање да су радикали у Земуну оставили народ који је градио куће без канализације. Знаш и сам да канализациону и водоводну мрежу гради или Дирекција за изградњу или Београдски водовод и канализација и да је то предузеће у рукам Града Београда. Дакле све предузећа и установе које су у рукама града. Није грађане Земуна Шешељ могао да остави без канализације, јер он никада није могао ни да им изгради.
То да све иде само у Београд, то увек може да представља такву слику, да су други крајеви у заостатку јер се њихове наводне паре сливају у Београд. Али узми рецимо пример хрвата, црногораца и шиптара са Косова. Сви они су на причи (Загреб, Никшић, Трепча... ради Београд се гради) правили наратив за отцепљење јер су сви мислили да су закинути. Сви су мислили да се само улаже у Београд а не и тамо где они стварају новац. Сви они су имали прилику да без Београда достигну магичне висине развоја. Свака од тих земаља и територија остала је распала вуко.јебина. Ниједан проблем нису решили, напротив, а више се паре не сливају у Београд. Слично је и на нивоу Србије.
Тако да лични утисак јесте једна ствар, а реалност је сасвим друга. Што је најгоре, чак и када се негде отвори нека фабрика у унутрашњости, исти хејт креће као да је отворен концентрациони логор. Говори се да смо јефтина радна снага, да је то шрафцигер индустрија, да странци само хоће субвенције и слично. Али све то је само уклапање у постојећи наратив, где се било шта што се уради у старту критикује и представља као лоше.
Поновићу, чим те светина критикује за нешто што радиш или градиш, знаш да си на добром путу. То се увек показало као истина.
