Могу и ја да се дерем "уа лопови!" па то свеједно не значи да постоје чињенице које подржавају тако нешто.
Један недовршен мост? Па нормално да није био довршен за време Ђиласовог мандата када је био смењен пре рока. Ако упоредиш докле је требао да има мандат, мост је уредно био завршен пре тога. Ђилас је био на отварању земунског моста.
А да ли ипак постоји нешто што је урађено?
Ада мост
Царева ћуприја (раније је то био само пружни прелаз)
Десно издвајање ка Панчевцу, уместо левог скретања и "туче" ГСПа са шлеперима међународних линија. Питај било кога ко прелази Панчевац да ли је сада лакше. Или било кога ко иде између Карабурме и центра.
Оспособљена топловодна конструкција преко Саве код Обреновца да буде функционални саобраћајни мост са по једном траком.
Ако су четири завршена моста мања од једног незавршеног... 1 > 4... Мени је то необичан угао гледања.
Задуживање... Колико знам, ако неко купује ауто од 30 000 евра на кредит, не каже се "да је узео ауто од 50 000" (30 000 плус 20 000 камате) него "узео ауто од 30 000 на кредит". Кажу да је то стандард у књиговодству. Лупање политичара ме не занима.
Једнако важи и за све остало.
Ако је неко нешто здипио, па нека иде на суд па у затвор, мени то не смета. Али девет година не могу да нађу доказе.
Насупрот тога је Ђилас двапут превоснажно победио лупетање таблоида (и дао паре у добротворне сврхе).
Јадни, мали и беспомоћни вођа ("само" председник Србије, "само" председник владајуће странке која сама има већину у Скупштини Србије, а власт су и у скоро свакој општини или граду у Србији) против суперсоничног и свемогућег Ћиласа (тренутно шеф сопствене мале опозиционе странке која би у Београду лако прешла цензус, а све остало је проблематично, и има своју приватну фирму).
Зглобни аутобуси Солариси су још увек најновији зглобни аутобуси града Београда... Стари око 8 година и већ "гледају" на замену. А остали аутобуси су свакако у слабијем стању.
Хоћемо ли за идућих 8 година да набавимо зглобне аутобусе?
Где су нам аутобуси Мерцедеси?
Општина Стари Град је предата овој гарнитури само због бојкота избора. Са Врачаром је слично. Чим другачије настројени бирачи буду изашли на изборе, видећемо право стање ствари.
Биће занимљиво на Новом Београду.
За остале општине не гарантујем ништа посебно повољно за опозицију.
Ово је занимљив угао гледања. Са таквим успесима, како је човек уопште изгубио Београд и то што кажеш пре рока. Дакле када имаш недовршен мост који си свечано отворио за нову годину, за који си платио емисију и правио спектакла од свечаног отварања, како је могуће да он ипак није довршен. Па то је био главни адут за изборе. Мост заиста повезује две обале, само без главног дела, приступних саобраћајница. О цени да не говоримо, тада су још упоређивали онај мост преко шангајског залива који је неколико пута дужи, иде преко мора и неколико пута јефтинији. Али јеб.ига нема један пилон.
О реконструкцијама улица може много тога да се прича. Даћу ти пример улице Јужни Булевар. Требало да траје четири месеца, трајало осам. Па је као знак покајања грађанима који су трпели поклонио два-три парка у тој улици који су иначе били предвиђени да се ураде. Али то није најгоре, ко зна како је некада изгледала ова улица, сећа се да је ту било доста ауто-сервиса. Када реконструишеш улицу ти их прво четири месеца остављаш без посла. Али улице се морају реконструисати, не постоји други начин. А када радови касне још толико њима бизниси не раде осам месеци, јер једноставно аутомобили немају приступ радионицама. Шта је са тим људима Бог свети зна. Исто је било и када се реконструисала Ресавска која је пробила све рокове. Трговинске радње на почетку и крају улице, неко је још и улазио, али на средини улице нико.
Стари савски мост, Немци га за време рата изградили за четири месеца, за време Ђиласа реконстурисан осам месеци и радови нису били готови.
Реконструкција Газеле у сред туристичке сезоне (јер није било времена да се завршава Обилазница око Београда), је посебан бисер. Ко се сећа пакла који почиње на аутопуту код Клиничког центра па даље ка Новом Београду или ка Сајму ако се не прелази река.
Ко може да заборави легендарну реконструкцију Немањине улице. Пуштена у рад, трамваји нису могли да пролазе јер им ретровизори каче бандере. Па су када уђу у Немањину морали да скупљају ретровизоре, док се додатном реконструкцијом проблем није решио.
Куповина шпанских трамваја. Изгледали фенси, најскупљи, без икакве провере како ће реаговати на нашим шинама. И како су реаговали, па на раскрсницама су искакали из шина. Што је довело наравно до улагања у радове на шинама да се прилагоде трамвајима.
Даље, дајеш пензионерима квартално по три-четири хиљаде динара, помоћ града, лепа ствар. На другој страни дугујеш трудницама, самохраним мајкама, дечје додатке. Дуплираш цену вртића мимо закона, па онда родитељи туже град који и данас враћа те дугове.
Да не говорим о систему контроле карата, где је Бус плус само последњи степеник уништења. КО се сећа, ко се возио превозом, након 5. октобра постепено су уведени приватни превозници како би се разбио монопол ГСП-а на линијама и тако предупредили да се град паралише штрајковима возача, што се раније дешавало. Ово је било пре Ђиласовог времена, није лоша идеја, није била ни сјајна, имала је својих пропуста (приватници су буквално милели јер су зависили од продаје карата па су чекалли да се накупе људи на станици), али се карта наплаћивала у самом возилу и није била толико скупа. Дакле наплата карата је била скоро стопроцентна.
Али после је промењен принцип наплате, па се приватницима није пуштала зарада на картама, већ им се плаћао сваки километар за свако возило на линији. То је значило да возило може бити и празно, ако има одређен број полазака добија паре. Самим тим кондуктери (дакле не контролори већ конкуктери) су пали у заборав. Паралелно са тим је ишао тренд повећавања цене месечних карата за све категорије. Али како више није било кондуктера да продају у возилу и како није било довољно контролора да контролише, људи су полако али сигурно почели да се шверцују. Уведен је систем поништења карата, онај клик-клак, где ставиш карту и повучеш ка себи да поништиш. Људи брзо провалили бројеве возила и шаблоне па користили исте карте, или једноставно неко убаци динар у онај уређај и немогуће је поништити карту, или једноставно на крају вожње оставиш карту у апарату да је неко узме да буде његова и покаже контроли. Онда је донета одлука да контролори обавезно имају дречаве прслуке да се лакше виде, што је додатно олакшало препознавање и избегавање, а ултимативно и шверцовање.
А онда је тај неефикасан систем замењен још скупљим и неефикаснијим системом названим Бус-плус. Исто цене месечних карата скачу, контролори мењали тактике, али већ тада је Београд изгубио огроман број редовних корисника месечних карата и приходе. А када изгубиш базу људи који купују карту, онда је шверц нормална појава а приходи драстично падају, тако да то предузеће постаје тежак губиташ. Имајући у виду да је за град величине Београда јавни сервис неопходан, ништа друго није преостало да се он финансира из буџета. АКо се не варам између 25 и 30 одсто буџета Града Београда данас одлази на јавни превоз. А све захваљујући томе да је катастрофалним менаџерством ова фирма малтене остала без муштерија који плаћају услугу коју пружа.
О питањима канализације и друге инфраструктуре тек не вреди говорити. Јер то су ствари које су ван круга двојке па ионако никога никада нису ни интересовале, осим људи којима то недостаје.
А за све то што (ни)си урадио задужиш град да буде пред пуцањем.
