Za nedelju dana ću videti jednog svog bivšeg dečka posle 14 godina.Bili smo zajedno jednu godinu,to je bila "ljubav preko žice".On živi u jednoj zemlji, ja u drugoj.Bili smo zajedno kad smo mogli, ja sam odlazila kod njega, on je dolazio kod mene, pisali smo pisma, telefonirali.U međuvremenu svako je živeo svoj život.Ja sam posle pola godine imala i druge, prolazne, on je verovatno imao druge.Nismo o tome nikad razgovarali.
Pokušavam da se setim svega:
Kad sam ga ugledala, na rođendanu jednog mog prijatelja, anjegovog kolege sa fakulteta, pomislila sam da je najzgodniji muškarac koga sam ikada videla.Za dva minuta smopričali kao da smo sami, a za par sati smo se ljubili u hodniku.Ja sam ujutro putovala nazad i ljubili smo se celu noć na nekom kauču, a onda me je ispratio na aerodrom.Posle deset dana bio je kod mene, samo na tri dana, jer nije mogao da odsustvuje sa posla.Bili smo mnogo zaljubljeni.
Taksista koji nas je vozio saaerodroma nas je opomenuo da se ne ljubimo tako, jer mu smetamo da vozi.Kad smo prvi put vodili ljubav, govorio mi je najnežnije reči i tražio od mene da radim ono što niko pre njega nije, da uzmem u ruku njegove prste i onanišem njima do orgazma, ja sam bila stidljiva, on me je molio da to ipak uradim, tek kasnije sam shvatila da me je tako opustio.To sve je bilo divno.Tih tri dana nismo izašli iz stana ni jednom.
Posle mesec dana otišla sam ja kod njega, na 15 dana.
Bili smo atraktivan par. Gde god smo se pojavili, privlačili smo pažnju. U restoranima su ljudi prestajali da pričaju i gledali su u nas. On je u tome uživao više nego ja.Voleo je skupe stvari, skupa mesta.Nije tada mnogo zarađivao, ali na primer, kad sam rekla da mi se jede čokolada, odveo me je na mesto gde se pravi čokolada ručno, jer on kad jede čokoladu, jede samo tu, ta je najbolja.Stanovao je u vrlo malom stanu,ali u boljem kvartu, i kupovao samo naskuplje engleske cipele.Kupovao mi je sitnice, ali samo u najskupljim radnjama.Sećam se da sam mislila da je pravi snob.
Kad sam ga upoznala, tek sam biladiplomirala i počela da radim, stanovala sam sama u stanu jednog rođaka, koji sam plaćala simbolično i ceo svet je bio moj.Bila sam slobodna.
Bili smo jedno pored drugog kad se sve spoji dva i po meseca.Onda smo se polako ugasili jedno za drugo, ne znam ni kako.Nismo se prepirali, nismo bili ljubomorni, nismo pričali mnogo o nama.Posmatrali smo jedno drugo i izvlačili zaključke svako za sebe.I tako smo se udaljili.
Sećam se kad sam pomislila da za nas nema
"zauvek":Kad mi je rekao da nikad ne bi mogao da oženi ženu kojoj je maternji neki drugi jezik.A to sam bila ja.To me je zabolelo.
Kad me je posle pitao da li bih htela da imam dete sa njim, rekla sam mu da ne bih.A nisam bila u to sigurna.Tada nisam ni mislila na decu,samo da je glupo da me to i pita, pošto mi je prvo rekao da nisam za njega.Bilo je takvih stvari stalno.Sitnih, ali kojim smo davali signale jedno drugom da se u stvari ne volimo.Ja znam da sam htela da ostavim utisak da sam hladnija nego što sam bila.
Mislim da sam se bojala njega, da sam se bojala da se prepustim, i da sam se pretvarala i ubedila sebe da mi je manje stalo do njega nego što je bilo, jer bi inače bilo komplikovano.A verovatno i on isto.Bili smo mladi i mislili smo da nam sve to lepo pripada samo po sebi.Nismo imali poverenja jedno u drugo,ni u to što smo osećali.Kao da smo se čuvali od mogućeg bola.Kao da smo hteli da budemo racionalni i nedodirljivi.Nismo ni raskinuli, jednostavno smo se sve ređe čuli.
Sada sam dobila vesti o njemu, upravo pred put tamo, i videću ga za malo više od nedelju dana.Sasvim slučajno srela ga je u gradu jedna moja drugarica.Ni ona ga nije videla od onda, kad sam ja poslednji put bila kod njega.Seli su na kafu i malo popričali.Uspeo je u onome što je hteo, da bude imućan i da živi u bogatom i skupom kraju grada.Ostao je snob.Nije se ženio i nema decu.Rekla mi je da je da joj se učinilo da je postao malo bitter prema ženama generalno.Rekao joj je i da jeste i da nije u nekoj vezi.Kao i ja.Pitao je za mene, da li sam se udala i rekao joj da mu se javi kad dođem.Nije joj tražio moj broj telefona iako mu je rekla da ima stalno kontakt samnom.
Ne znam da li osećam nešto za njega.Sećam se mnogo lepih stvari, ali mora da je bilo i onih manje lepih koje sam zaboravila.Ne znam da li, i šta da očekujem od tog susreta.Nisam nervozna, ali sve više mislim o tome što se dan putovanja približava.Pomišljam da mu se ni ne javim, ali sam i radoznala.Gledam u njegovu fotografiju koju sam napravila kad je drugi put bio ovde kod mene, jedinu koju imam.I dalje mi se vrlo dopada.Znam i da sam se ja njemu mnogo sviđala.Voleo je da me "pokazuje" i fotografiše.Gledao me dok spavam.Nismo bili prijatelji, a ne znam šta smo bili.Ipak, kupila sam danas jednu haljinu za koju sam pomislila da bih mu se u njoj dopala.Osećam se glupo zbog toga.Vidim da podsvesno gajim neku nadu, a ne znam na osnovu čega, i u šta.
Da li da mu se javim kad odem tamo ili ipak bolje ne?
Pokušavam da se setim svega:
Kad sam ga ugledala, na rođendanu jednog mog prijatelja, anjegovog kolege sa fakulteta, pomislila sam da je najzgodniji muškarac koga sam ikada videla.Za dva minuta smopričali kao da smo sami, a za par sati smo se ljubili u hodniku.Ja sam ujutro putovala nazad i ljubili smo se celu noć na nekom kauču, a onda me je ispratio na aerodrom.Posle deset dana bio je kod mene, samo na tri dana, jer nije mogao da odsustvuje sa posla.Bili smo mnogo zaljubljeni.
Taksista koji nas je vozio saaerodroma nas je opomenuo da se ne ljubimo tako, jer mu smetamo da vozi.Kad smo prvi put vodili ljubav, govorio mi je najnežnije reči i tražio od mene da radim ono što niko pre njega nije, da uzmem u ruku njegove prste i onanišem njima do orgazma, ja sam bila stidljiva, on me je molio da to ipak uradim, tek kasnije sam shvatila da me je tako opustio.To sve je bilo divno.Tih tri dana nismo izašli iz stana ni jednom.
Posle mesec dana otišla sam ja kod njega, na 15 dana.
Bili smo atraktivan par. Gde god smo se pojavili, privlačili smo pažnju. U restoranima su ljudi prestajali da pričaju i gledali su u nas. On je u tome uživao više nego ja.Voleo je skupe stvari, skupa mesta.Nije tada mnogo zarađivao, ali na primer, kad sam rekla da mi se jede čokolada, odveo me je na mesto gde se pravi čokolada ručno, jer on kad jede čokoladu, jede samo tu, ta je najbolja.Stanovao je u vrlo malom stanu,ali u boljem kvartu, i kupovao samo naskuplje engleske cipele.Kupovao mi je sitnice, ali samo u najskupljim radnjama.Sećam se da sam mislila da je pravi snob.
Kad sam ga upoznala, tek sam biladiplomirala i počela da radim, stanovala sam sama u stanu jednog rođaka, koji sam plaćala simbolično i ceo svet je bio moj.Bila sam slobodna.
Bili smo jedno pored drugog kad se sve spoji dva i po meseca.Onda smo se polako ugasili jedno za drugo, ne znam ni kako.Nismo se prepirali, nismo bili ljubomorni, nismo pričali mnogo o nama.Posmatrali smo jedno drugo i izvlačili zaključke svako za sebe.I tako smo se udaljili.
Sećam se kad sam pomislila da za nas nema
"zauvek":Kad mi je rekao da nikad ne bi mogao da oženi ženu kojoj je maternji neki drugi jezik.A to sam bila ja.To me je zabolelo.
Kad me je posle pitao da li bih htela da imam dete sa njim, rekla sam mu da ne bih.A nisam bila u to sigurna.Tada nisam ni mislila na decu,samo da je glupo da me to i pita, pošto mi je prvo rekao da nisam za njega.Bilo je takvih stvari stalno.Sitnih, ali kojim smo davali signale jedno drugom da se u stvari ne volimo.Ja znam da sam htela da ostavim utisak da sam hladnija nego što sam bila.
Mislim da sam se bojala njega, da sam se bojala da se prepustim, i da sam se pretvarala i ubedila sebe da mi je manje stalo do njega nego što je bilo, jer bi inače bilo komplikovano.A verovatno i on isto.Bili smo mladi i mislili smo da nam sve to lepo pripada samo po sebi.Nismo imali poverenja jedno u drugo,ni u to što smo osećali.Kao da smo se čuvali od mogućeg bola.Kao da smo hteli da budemo racionalni i nedodirljivi.Nismo ni raskinuli, jednostavno smo se sve ređe čuli.
Sada sam dobila vesti o njemu, upravo pred put tamo, i videću ga za malo više od nedelju dana.Sasvim slučajno srela ga je u gradu jedna moja drugarica.Ni ona ga nije videla od onda, kad sam ja poslednji put bila kod njega.Seli su na kafu i malo popričali.Uspeo je u onome što je hteo, da bude imućan i da živi u bogatom i skupom kraju grada.Ostao je snob.Nije se ženio i nema decu.Rekla mi je da je da joj se učinilo da je postao malo bitter prema ženama generalno.Rekao joj je i da jeste i da nije u nekoj vezi.Kao i ja.Pitao je za mene, da li sam se udala i rekao joj da mu se javi kad dođem.Nije joj tražio moj broj telefona iako mu je rekla da ima stalno kontakt samnom.
Ne znam da li osećam nešto za njega.Sećam se mnogo lepih stvari, ali mora da je bilo i onih manje lepih koje sam zaboravila.Ne znam da li, i šta da očekujem od tog susreta.Nisam nervozna, ali sve više mislim o tome što se dan putovanja približava.Pomišljam da mu se ni ne javim, ali sam i radoznala.Gledam u njegovu fotografiju koju sam napravila kad je drugi put bio ovde kod mene, jedinu koju imam.I dalje mi se vrlo dopada.Znam i da sam se ja njemu mnogo sviđala.Voleo je da me "pokazuje" i fotografiše.Gledao me dok spavam.Nismo bili prijatelji, a ne znam šta smo bili.Ipak, kupila sam danas jednu haljinu za koju sam pomislila da bih mu se u njoj dopala.Osećam se glupo zbog toga.Vidim da podsvesno gajim neku nadu, a ne znam na osnovu čega, i u šta.
Da li da mu se javim kad odem tamo ili ipak bolje ne?
ne može se dvaput ući u istu vodu.
