D I D A K T I K A - OSAM UMNIH SPOSOBNOSTI KOJE BI NAM MORALA DA DA ŠKOLA/OBRAZOVANJE
----------------------------------------------------------------------------
Imajući u vidu da se već decenijama bavim obrazovanjem do sada sam nebrojeno puta naišao na, skoro klišejsku, stereotipnu, pomalo dosadnu, i ako istinitu, moram da priznam, tvrdnju da je decu potrebno naučiti pravilno razmišljati, umesto što im svakodnevno punimo glave sa mnoštvom svakovrsnih, nekada empirijski neskladnih, neproverenih, nedefiniranih i, vrlo često, nepotrebnih, informacija.
Razvoj umskih sposobnosti je nužan deo obrazovanja, ako želimo da deca (učenici) odrastu u samostalne i emocionalno stabilne ličnosti, koje znaju da svojom glavom razmišljaju, imaju konstruktivan pogled na život i viziju, svoju viziju koja ih vodi ka cilju u životu.
Pre nego li presudimo da li škola obavlja svoju ulogu, razvija umske sposobnosti kod učenika, te sposobnosti moramo upoznati. Nabrojaću deo tih umskih sposobnosti, a posle toga ostavljam svakome na volju da donese, svojom glavom, zaključak da li škola ispunjava tu svoju osnovnu obrazovnu funkciju na način da od dece (učenika) stvore samostalne, umski sposobne, znanja željne, intelektualno zrele i emocionalno stabilne ličnosti, koje znaju da svojom glavom razmišljaju, imaju konstruktivan pogled na život i viziju, opet to posebno naglašavam - svoju viziju, jer čovek je individua i ne sme da bude ničija kopija.
1. Zapažanje, motrenje i kontemplacija
Deca (učenici) se moraju naučiti detaljno i objektivno zapažati, ali ne samo sa očima, već i sa ostalim čulima: sluha, dodira, ukusa i mirisa…
Naučeni smo da zapažanje povezujemo isključivo sa vidom, gledanjem očima, ali i kada slušamo na neki svojstven način zapažamo. Kada osećamo – zapažamo… Kada kušamo – zapažamo ukus. Isto je i kada mirišemo – na neki način zapažamo … Dakle, sve pobrojano ukazuje na to – sa svim tim čulima dobijamo, zapažamo, neke informacije koje nam bude želju da i dalje, još pažljivije, zapažamo sve to.
2. Pamćenje
Pamćenje, memorisanje pridobitih informacija, je kognitivna sposobnost, a tu sposobnost kod učenika posebno moramo razvijati na osnovu našeg, učiteljskog, iskustva, onoga što smo se sami naučili i onoga što nam prepuručuju najnovija naučna istraživanja. Vrlo pogrešno je ako učenicima u procesu učenja prevladava naročito pamćenje onoga što dovoljno nisu razumeli, nismo im dovoljno i na njima prihvatljiv način, (na pr.: deca lakše zapamte ono što se izgovara kroz osmeh, oni to doživljavaju kao igru, a igra u mladim godinama je prirodna preokupacija…). U tom slučaju deca dobiju odbojnost prema učenju …
3. Diskurzivno mišljenje
Diskurzivno mišljenje je mišljenje koje se temelji na logičkom razčlanjivanju. Tu možemo ubrojiti: razlikovanje, istraživanje i razčlanjivanje, a sve to daje analitično mišljenje, iz kojeg proizilazi induktivno i deduktivno zaključivanje i sintetičko mišljenje.
Jednostavnije rečeno to izgleda ovako:
- kada želimo određenu situaciju da analiziramo moramo o njoj sakupiti što više informacija (dejstava i dokaza), iste razčlaniti u manje jedinice (sklopove) i sagledati kako se te sakupljene informacije međusobno povezane, dopunjujuće, skladne i sinhronizovane. Na kraju, na osnovu te analitike, stvaramo koherentnu sliku. To nazivamo sintetičko mišljenje.
Sve to tako utvrđeno možemo da pojednostavim, a to se naziva indukcija. Primer: Mačke, koje sam video, znaju da predu. Verovatno je, dakle, da sve mačke znaju da predu.
Kada pa proučavamo neki pojednostavljenu pojavu naše tvrdnje smatramo da važe i za sve druge pojedince, odnosno predmete našeg proučavanja i pojenostavljanja. To nazivamo dedukcija. Primer: Zmije su gmizavci. Svi gvizavcu su hladnokrvni – zato su zmije sve isto hladnokrvne.
4. Kritičko mišljenje
Ako želimo da dete (učenika) naučimo kritičkog razmišljanja, moramo ga ohrabriti da razvije distancu za sve senzualne percepcije i opažanja, bilo u spoljnom svetu ili u duboko u sebi, svom svetu, svom subjektu.
To je distanca do obe utvrđene naučne teorije i tumačenja, ideološke konstrukte, konvencionalne poglede, kao i sopstvene emocije, osecanja, misli, ideje i uverenja.
5. Mašta, fantazija, inspiracija, imaginativnost, maštovitost, misaona izvirnost (originalnost), misaona kreativnost
Sve te nabrojane funkcije predstavljaju sposobnost deteta (učenika) da stvori nešto novo, na osnovu svih vrsta čulnih informacija koje je on, ili ona, ikada poznavao: novu misao, novu priču, novu viziju, kreativno rešenje konkretnog problema itd.
6. Intuitivno mišljenje in celovito spoznanje
To je viši apstraktni stepen razmišljanja. Dete/čovek se razvija misaonim produbljivanjem u velikim (kapitalnim) umetničkim delima: u poeziji, literaturi, muzici, slikarstvu, skulpturi, arhitekturi itd.
Primer: Čitajući dela velikog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, u kojima je detaljno opisao karakter svojih junaka, njihovo činjenje i međusobne odnose, to učeniku nudi dubok uvid u unutrašnju, psihološku, strukturu i činjenje čoveka.
7. Umska pažljivost, misaono produbljivanje, meditacija in koncentracija
To je, uglavnom, mentalna usredotočenost (fokus) na jednu percepciju ili misao, što rezultira aktivnim razmišljanjem o određenom objektu, supstancu ili problemu.
To je fokusiranost pažnje bez razmišljanja, kada obraćamo pažnju na ćutanje i na neki način upravo tako osluškujemo. Dakle, to je mentalna tišina koja vapeći čeka intuiciju. Mnogi, naročito oni najveći, naučnici pripovedaju da su svoja najveća dela (otkrića) otkrili upravo u stanje apsolutne umske tišine
8. Umska volja
Zvuči čudno, ali je i istina - um ima sopstvenu volju. To je razumna razlika, izbor i donošenje odluka između različitih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi, kao i odbacivanje neprikladnih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi, te prihvatanje odabranih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi.
Primer: samo kada imamo dovoljno informacija i dokaza o problemu, predmetu, ideji … zauzimamo svoj stav o tome. Informacije koje ne možemo razumeti, analizirati i dokazati odbacujemo. Tako kreiramo sholističku i koherentnu sliku o tom problemu i to, ako nam je na taj način ne prihvatljivo, znamo argumentovano da dokažemo svoj stav.
Krtsan Đ. Kovjenić
----------------------------------------------------------------------------
Imajući u vidu da se već decenijama bavim obrazovanjem do sada sam nebrojeno puta naišao na, skoro klišejsku, stereotipnu, pomalo dosadnu, i ako istinitu, moram da priznam, tvrdnju da je decu potrebno naučiti pravilno razmišljati, umesto što im svakodnevno punimo glave sa mnoštvom svakovrsnih, nekada empirijski neskladnih, neproverenih, nedefiniranih i, vrlo često, nepotrebnih, informacija.
Razvoj umskih sposobnosti je nužan deo obrazovanja, ako želimo da deca (učenici) odrastu u samostalne i emocionalno stabilne ličnosti, koje znaju da svojom glavom razmišljaju, imaju konstruktivan pogled na život i viziju, svoju viziju koja ih vodi ka cilju u životu.
Pre nego li presudimo da li škola obavlja svoju ulogu, razvija umske sposobnosti kod učenika, te sposobnosti moramo upoznati. Nabrojaću deo tih umskih sposobnosti, a posle toga ostavljam svakome na volju da donese, svojom glavom, zaključak da li škola ispunjava tu svoju osnovnu obrazovnu funkciju na način da od dece (učenika) stvore samostalne, umski sposobne, znanja željne, intelektualno zrele i emocionalno stabilne ličnosti, koje znaju da svojom glavom razmišljaju, imaju konstruktivan pogled na život i viziju, opet to posebno naglašavam - svoju viziju, jer čovek je individua i ne sme da bude ničija kopija.
1. Zapažanje, motrenje i kontemplacija
Deca (učenici) se moraju naučiti detaljno i objektivno zapažati, ali ne samo sa očima, već i sa ostalim čulima: sluha, dodira, ukusa i mirisa…
Naučeni smo da zapažanje povezujemo isključivo sa vidom, gledanjem očima, ali i kada slušamo na neki svojstven način zapažamo. Kada osećamo – zapažamo… Kada kušamo – zapažamo ukus. Isto je i kada mirišemo – na neki način zapažamo … Dakle, sve pobrojano ukazuje na to – sa svim tim čulima dobijamo, zapažamo, neke informacije koje nam bude želju da i dalje, još pažljivije, zapažamo sve to.
2. Pamćenje
Pamćenje, memorisanje pridobitih informacija, je kognitivna sposobnost, a tu sposobnost kod učenika posebno moramo razvijati na osnovu našeg, učiteljskog, iskustva, onoga što smo se sami naučili i onoga što nam prepuručuju najnovija naučna istraživanja. Vrlo pogrešno je ako učenicima u procesu učenja prevladava naročito pamćenje onoga što dovoljno nisu razumeli, nismo im dovoljno i na njima prihvatljiv način, (na pr.: deca lakše zapamte ono što se izgovara kroz osmeh, oni to doživljavaju kao igru, a igra u mladim godinama je prirodna preokupacija…). U tom slučaju deca dobiju odbojnost prema učenju …
3. Diskurzivno mišljenje
Diskurzivno mišljenje je mišljenje koje se temelji na logičkom razčlanjivanju. Tu možemo ubrojiti: razlikovanje, istraživanje i razčlanjivanje, a sve to daje analitično mišljenje, iz kojeg proizilazi induktivno i deduktivno zaključivanje i sintetičko mišljenje.
Jednostavnije rečeno to izgleda ovako:
- kada želimo određenu situaciju da analiziramo moramo o njoj sakupiti što više informacija (dejstava i dokaza), iste razčlaniti u manje jedinice (sklopove) i sagledati kako se te sakupljene informacije međusobno povezane, dopunjujuće, skladne i sinhronizovane. Na kraju, na osnovu te analitike, stvaramo koherentnu sliku. To nazivamo sintetičko mišljenje.
Sve to tako utvrđeno možemo da pojednostavim, a to se naziva indukcija. Primer: Mačke, koje sam video, znaju da predu. Verovatno je, dakle, da sve mačke znaju da predu.
Kada pa proučavamo neki pojednostavljenu pojavu naše tvrdnje smatramo da važe i za sve druge pojedince, odnosno predmete našeg proučavanja i pojenostavljanja. To nazivamo dedukcija. Primer: Zmije su gmizavci. Svi gvizavcu su hladnokrvni – zato su zmije sve isto hladnokrvne.
4. Kritičko mišljenje
Ako želimo da dete (učenika) naučimo kritičkog razmišljanja, moramo ga ohrabriti da razvije distancu za sve senzualne percepcije i opažanja, bilo u spoljnom svetu ili u duboko u sebi, svom svetu, svom subjektu.
To je distanca do obe utvrđene naučne teorije i tumačenja, ideološke konstrukte, konvencionalne poglede, kao i sopstvene emocije, osecanja, misli, ideje i uverenja.
5. Mašta, fantazija, inspiracija, imaginativnost, maštovitost, misaona izvirnost (originalnost), misaona kreativnost
Sve te nabrojane funkcije predstavljaju sposobnost deteta (učenika) da stvori nešto novo, na osnovu svih vrsta čulnih informacija koje je on, ili ona, ikada poznavao: novu misao, novu priču, novu viziju, kreativno rešenje konkretnog problema itd.
6. Intuitivno mišljenje in celovito spoznanje
To je viši apstraktni stepen razmišljanja. Dete/čovek se razvija misaonim produbljivanjem u velikim (kapitalnim) umetničkim delima: u poeziji, literaturi, muzici, slikarstvu, skulpturi, arhitekturi itd.
Primer: Čitajući dela velikog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, u kojima je detaljno opisao karakter svojih junaka, njihovo činjenje i međusobne odnose, to učeniku nudi dubok uvid u unutrašnju, psihološku, strukturu i činjenje čoveka.
7. Umska pažljivost, misaono produbljivanje, meditacija in koncentracija
To je, uglavnom, mentalna usredotočenost (fokus) na jednu percepciju ili misao, što rezultira aktivnim razmišljanjem o određenom objektu, supstancu ili problemu.
To je fokusiranost pažnje bez razmišljanja, kada obraćamo pažnju na ćutanje i na neki način upravo tako osluškujemo. Dakle, to je mentalna tišina koja vapeći čeka intuiciju. Mnogi, naročito oni najveći, naučnici pripovedaju da su svoja najveća dela (otkrića) otkrili upravo u stanje apsolutne umske tišine
8. Umska volja
Zvuči čudno, ali je i istina - um ima sopstvenu volju. To je razumna razlika, izbor i donošenje odluka između različitih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi, kao i odbacivanje neprikladnih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi, te prihvatanje odabranih ideja, uverenja, teorija, iskustava i praksi.
Primer: samo kada imamo dovoljno informacija i dokaza o problemu, predmetu, ideji … zauzimamo svoj stav o tome. Informacije koje ne možemo razumeti, analizirati i dokazati odbacujemo. Tako kreiramo sholističku i koherentnu sliku o tom problemu i to, ako nam je na taj način ne prihvatljivo, znamo argumentovano da dokažemo svoj stav.
Krtsan Đ. Kovjenić
Poslednja izmena: