- Poruka
- 390.390
Fenomen cvetanja Tise ove godine se očekuje tokom vikenda 18, 19 i 20. juna, a zaljubljenici prirode moći će da isprate ovu atrakciju na obali reke u Novom Bečeju i provere legendu da u danima kad Tisa cveta ispunjava ljubavne želje
Legenda je inspirisana činjenicom da insekt tiski cvet živi u mulju kao larva tri godine i u toku samo jednog dana izlazi na slobodu da u ljubavnom plesu produži svoju vrstu.
Pored toga sto je tiski cvet prirodni fenomen on je i indikator čistoće reke, jer kada je zagadjenje veliko i jednom uništi tiski cvet, on se više nikada ne pojavljuje na tom mestu.
Niije reč o vodenoj biljci već o insektu, zvanom tiski cvet ili Palngenia longicauda čije parenje predstavlja prirodni fenomen koji se događa celim tokom Tise, od Segedina do ukrajinske granice, pa i u nekim rekama koje se ulivaju u Tisu. Slična vrsta insekata, Hexagenia Limbata, roji se još na reci Misisipi, na tromeđi država Minesota, Viskonsin i Ajova.
Tiski cvet je prastara grupa insekata koja je živela na Zemlji pre dinosaurusa, još u doba karbona, u razdoblju od pre 290 do 350 miliona godina. Zbog velike filogenetske starosti ovog reda, nazivaju ih živim fosilima.
Prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine - skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke. Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vade kao larve u heličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let. Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana- za produženje vrste.
Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gde su bili i roditelji. Kako pripadnici roda Palngenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, žive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve. Svaka ženka tiskog cveta položi izmedu 7.000 i 8.000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve- tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda.
