- Poruka
- 388.070
Čuvarkuća je biljka boga Peruna, gromvnika, i po narodnom verovanju kada se te biljke stave na krov, grom neće da pogodi kuću
Gotovo je nemoguće uništiti ovu biljku, osim da je zalijete sa velikom količinom vode.
Ona je sukulentna biljka koja u sebi ima puno vode i evolucijski je prilagođena da u sebi zadržava vodu.
Ne može da se suši i zato se u prirodnoj medicini, odnosno fitoterapiji koristi samo u svežem obliku.
Čuvarkuća sadrži tanin, biljnu sluz, masno ulje, smolu, kalcijev malat, mravlju i jabučnu kiselinu.
Moderna istraživanja potvrdila su da poseduje vrlo vredne kiseline, flavonoide i ugljene hidrate.
U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava.
Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja.
Mesnati listići čuvarkuće puni su soka kojim se od davnina leči bolno uho, tako što se iz lista iscede dve-tri kapi soka i nanesu na bolno mesto. Nekoliko minuta treba odležati i ostaviti tečnost u uhu, a potom se okrenuti i pustiti da tečnost iscuri iz uha.
Zbog protivupalnih i antiseptičkih svojstava, čuvarkuća je odličan prirodni lek za kožne bolesti i rane te prva pomoć kod uboda insekata i opekotina.
U narodnoj medicini koristi se i za tretiranje bradavica, kurjih očiju i sunčanih pega, a može se nanositi i na mesta koja su bolna zbog grčeva ili gihta. Koža se premaže sokom čuvarkuće ili se stavi obloga od prerezanog lišća.
Sveže isceđen sok čuvarkuće može se i piti (ili se može pojesti nekoliko listova) te dođe kao prirodni lek za bronhitis,
gnojne upale grla i zubnog mesa, pročišćenje creva, a uzima se i kao umirujuće sredstvo kod nervnih rastrojenosti.
Neka istraživanja pokazala su da čuvarkuća smanjuje rizik od raka i pomaže u lečenju kancerogenih bolesti.
rts-prirodana dar
