Не браните ми, слуге Божје,
да Његово име зазивам!
Не гурајте одар мој спуштен
пред ноге Његове, ви који ходати знате.
Не терајте ме са прага Његовог,
расплетене косе, од пепела сиве,
ви смерни, достојни Њега.
Смилујте се на мене, синови Давидови,
и пустите да ми калом очи помаже,
да прогледам и видим.
Не браните и не терајте ме
ради губе моје – очишћени,
јер нисте свој принос принели Богу.
Скините стихаре златне,
чувари ковчежића мојих прилога,
јуде и ироди, што руке своје опрасте
крвљу Његовом као пилати.
Голитињу своју покријте покајањем
чувари Царства небеског,фарисеји,
који сами не уђосте, а мени га браните.
О Господе благи!
Ти који си чуо у гомили глас,
који бесомучне исцели и разум им поврати,
похитај, устани и стишај буру која надолази.
Утеши, подигни, окрепи, јер ни сламку стучену пожалио ниси.
Пожали опет, као што си, овце своје без пастира,
и не дај им Господе, преклињем те, да ико светињу Твоју дира.
да Његово име зазивам!
Не гурајте одар мој спуштен
пред ноге Његове, ви који ходати знате.
Не терајте ме са прага Његовог,
расплетене косе, од пепела сиве,
ви смерни, достојни Њега.
Смилујте се на мене, синови Давидови,
и пустите да ми калом очи помаже,
да прогледам и видим.
Не браните и не терајте ме
ради губе моје – очишћени,
јер нисте свој принос принели Богу.
Скините стихаре златне,
чувари ковчежића мојих прилога,
јуде и ироди, што руке своје опрасте
крвљу Његовом као пилати.
Голитињу своју покријте покајањем
чувари Царства небеског,фарисеји,
који сами не уђосте, а мени га браните.
О Господе благи!
Ти који си чуо у гомили глас,
који бесомучне исцели и разум им поврати,
похитај, устани и стишај буру која надолази.
Утеши, подигни, окрепи, јер ни сламку стучену пожалио ниси.
Пожали опет, као што си, овце своје без пастира,
и не дај им Господе, преклињем те, да ико светињу Твоју дира.
