(ili neka moja razmišljanja o živozu inspirisana ko zna čime)
ČUVAJ ME
Čuvaj me u snu
i kada budem na dnu
kad klone mi glava
izadji iz sna
i daj mi snage.
Kad strah me slomi
podigni moje grane
nežno
i misli
da me ne slomiš još više
jer tada se teško diše.
Znaš I sam kad strah me svlada
koliko snage mom miru treba
da opet zavlada.
Pomozi mu
rečima nežnim
zagrli me,
ušuškaj me
da odremam samo malo
da zavaram strahu pute
sklupčana uz tvoje skute.
I ne beži tad
ne plaši se
izdrži
jer i to sam ja
polomljena grana
iz tvoga sna.
PS Dobro jutro blogeri......ajmo da dan učinimo lepim
