Cutanje. Nas dvoje cesto razgovaramo cutanjem. Cutanjem sam ti zelela reci sve jos nereceno I nedoreceno, jer recima nisam umela iskazati osecanja koja su u meni vitlala, I koja jos vitlaju. Zubor tisine u nasoj sobi prenosio je nase misli nevidljivim putanjama, jer smo jedno u duhu. Secas se…I svadjali smo se cutanjem. Cutanjem bih ti rekla da sam nesrecna, a ti si me nemo posmatrao I tisinu sobe prenosio u nase misli nevidljivim putanjama kad ne bismo bili jedno u duhu. Znam da mislis da stojim na crti za koju ti mislis da je vreme… ali vreme, vreme mi krade sate..i san ce me prevariti a umesto mene..mesec ce te gledati… Uz misli upucene tebi ja tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima prosarane tajne. Ne znam…nista vise ne znam, ali jedno sigurno znam…nijedno ogledalo nece ocrtati tako dobro moj lik, kao kad stojim pred tobom… jer sve sto pozelim da ti prenesem vec se nalazi u dubinama nevesto maskiranim, ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire u tvojim ocima. Sta jos da kazem… sve znas. Cutim.
Hvala vam
..eto!