imam dlan,
ali nisam ga pružila
ne zbog stida -
već zato što više ne znam kome
u tvom tanjiru svetluca srebro
u mom dlanu -
toplina ničijeg pogleda
ne znam da brojim
(i bolje tako)
ali znam kad ostaneš bez ijednog „biće“
kad se „možda“ stvrdne kao kamen
i više ne umeš da ga zaobiđeš
ako mi pružiš hleb,
neću da ga pojedem
ne zbog ponosa,
nego zato što srce prvo mora da ga oseti
da zna da postoji dom
a ako ga ne pružiš -
ništa
neću da pitam
ni da gledam
imam oči koje su videle
više nego što svet priznaje
i sad samo pamte,
kao prazan zid
što još čuva senku slike
koja je tu nekad bila
(pisano negde između
jedne suze i komadića tišine)
Poslednja izmena: