(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ĆUTANJA IMA RAZNIH
Prvo je kad ne želiš reći
iz nekog razloga svog,
te zato ćutiš
ne želiš se otvoriti
zakopčaš reči u sebe
čuvajući sebe od drugog
od zvuka reči….od misli čudne
tek osećaj samo da ne treba reći
od osobe te reči će same uteći.
Drugo, kad ne želiš reći
iz pažnje prema nekom
da ga ne povrediš rečju pregrubom
ili bi rečeno bilo pogrešno shvaćeno.
Jer reči čitaju i razumeju naša iskustva i znanja
Kao što ih i pišu il’ govore
To samo prošlosti naše romore il’ žubore.
Opet…..osećajem za ćutnjom to je saznanje praćeno
To samo čovek koji govori
misli o rečima pre nego ih izgovori.
ćutanjem svojim više kaže
nego gomilom reči koju samo preslaže.
Treće.....kad ne možeš reći
jer ti duša smota reči
nekako uprede pa one budu umršene
i u grlu stanu…..i neće da krenu
od nečeg što te uplaši ili prenu
samo ti osećaj stavi na reči mrenu.
Četvrto....kad ćutiš sam u sebi
kao puž kad se u kućicu uvuče
pred sopstvenim ogledalom misli svuče
istina su reči koje tada sam sebi kažeš
ali samo pod uslovom da sebe ne lažeš.
Osećaj tad ima reči za se samo
ispravno je da se osećaju svome damo
u sebi te reči zaključamo.
Sretan je onaj koji kaže svojim rečima “dodj’te amo”
A reči kažu “ajde da ga poslušamo”
Ni od kakvih se reči ne može uteći
Kao što se od sudbe ne može pobeći.
Ova Ljiljka opet filozofira.....e, kad je to uvati onda bolje da se bega od nje
PS Dobro vam jutro.....i lep dan....nasmejan, želim svima nama, jer osmeh i smeh dolaze od reči rečenih
