Ћута иступио: Косово и Метохија је део Србије! Стратешки пајтоси поробили народ да леми каблове за 300 евра!

[Casual Observer]

@комшија

Spor Srbin-Srbijanac potiče još iz vladavine kralja Milana Obrenovića, tačnije iz 1882. godine. Kada je Kneževina Srbija postala kraljevina, a kralj Milan Obrenović krunisan za kralja, on je iz Beča dobio zahtev u kome Austrougarska ističe da kralj "ne može biti srpski, već srbijanski", odnosno da svoj kraljevski pridev zasnuje na teritorijalnoj a ne etničkoj odrednici, budući da Kraljevina Srbija nema jurisdikciju nad Srbima van Srbije.

 

[deda tripko]

Никада моја маленкост није била за Тадича Борисова као таквог нити за ДС коју не волим, никада нисам био њеним чланом нити сам је икада гласао осим када је била део широке коалиције ДОС (тада сам био припадник Покрета за Демократску Србију који је предводио славни Србијански ђенерал Момчило Перишић).
Него када сам дошао на овај форум у фебруару 2012, писао сам да ће СНС ако дође на власт бити гора од режима Тадича Борисова и за то сам добијао епитете типа "жути усташа" и слично.

2012? nisi ti malo ranije dosao?

 

[ziltoid]

То је једна језичка могућност коју већ деценијама користе српски непријтељи против Срба. Зато то под хитно
треба укинути.

A ko to kaže da pojam *srbijanski* koriste srpski neprijatelji? Možda to kaže Hrvat Šešelj koji je svojevremeno u Beograd došao iz Zagreba gde se družio sa Dobrosavom Paragom? Ličilo bi to na njega.
@комшија je gore postavio fotografiju knjige - zbirke pesama "Srbijanski venac" čije se prvo izdanje pojavilo još 1919. godine i koju je napisao Milosav Jelić. Znaš li ti uopšte ko je on bio? Milosav Jelić bio je srbijanski četnik i ratni pesnik koji je zajedno sa Milojem Popovićem Kavaom napisao tekst za kompoziciju Marš na Drinu. Rođen u selu Skobalj kod Smedereva, kao pripadnik četničke organizacije borio se za oslobođenje Stare Srbije i Makedonije, kao i u Prvom svetskom ratu. Veći deo pesama za zbirku "Srbijanski venac" napisao je tokom Balkanskog rata, a zbirku je kasnije dopunio i pesmama o srbijanskim junacima iz Prvog svetskog rata. Pa tako na primer svoju pesmu "Majka Kujundžića" objavljenu u "Srbijanskom vencu", Jelić piše u čast četničkog vojvode Lazara Kujundžića tokom bitke na Velikoj Hoči. Zatim u istoj zbirci objavljuje pesmu posvećenu Stojanu Simonoviću Korubi, srbijanskom četniku iz Šapranca kod Trgovišta koji se istakao u borbama protiv Turaka u Pčinjskom okrugu. U "Srbijanskom vencu", Jelić je ovekovečio i Mihajla Jovanovića, načelnika Đeneralštaba Šumadijske divizije u Prvom svetskom ratu. Dvadesetih godina prošlog veka, Milosav Jelić počinje raditi u redakciji Politike, najtiražnijih dnevnih novina u Beogradu. Da li je po tebi Milosav Jelić možda bio "srpski neprijatelj" jer je svoju čuvenu zbirku nazvao Srbijanski venac? Da li bi ti sada zabranio ovu knjigu (ilustrovano i dopunjeno izdanje iz 2019) :

 

[Sanovnik]

A ko to kaže da pojam *srbijanski* koriste srpski neprijatelji? Možda to kaže Hrvat Šešelj koji je svojevremeno u Beograd došao iz Zagreba gde se družio sa Dobrosavom Paragom? Ličilo bi to na njega.
@комшија je gore postavio fotografiju knjige - zbirke pesama "Srbijanski venac" čije se prvo izdanje pojavilo još 1919. godine i koju je napisao Milosav Jelić. Znaš li ti uopšte ko je on bio? Milosav Jelić bio je srbijanski četnik i ratni pesnik koji je zajedno sa Milojem Popovićem Kavaom napisao tekst za kompoziciju Marš na Drinu. Rođen u selu Skobalj kod Smedereva, kao pripadnik četničke organizacije borio se za oslobođenje Stare Srbije i Makedonije, kao i u Prvom svetskom ratu. Veći deo pesama za zbirku "Srbijanski venac" napisao je tokom Balkanskog rata, a zbirku je kasnije dopunio i pesmama o srbijanskim junacima iz Prvog svetskog rata. Pa tako na primer svoju pesmu "Majka Kujundžića" objavljenu u "Srbijanskom vencu", Jelić piše u čast četničkog vojvode Lazara Kujundžića tokom bitke na Velikoj Hoči. Zatim u istoj zbirci objavljuje pesmu posvećenu Stojanu Simonoviću Korubi, srbijanskom četniku iz Šapranca kod Trgovišta koji se istakao u borbama protiv Turaka u Pčinjskom okrugu. U "Srbijanskom vencu", Jelić je ovekovečio i Mihajla Jovanovića, načelnika Đeneralštaba Šumadijske divizije u Prvom svetskom ratu. Dvadesetih godina prošlog veka, Milosav Jelić počinje raditi u redakciji Politike, najtiražnijih dnevnih novina u Beogradu. Da li je po tebi Milosav Jelić možda bio "srpski neprijatelj" jer je svoju čuvenu zbirku nazvao Srbijanski venac? Da li bi ti sada zabranio ovu knjigu (ilustrovano i dopunjeno izdanje iz 2019) :

Pogledajte prilog 1256693

Најтеже је са плуобразовиним светом разговарати. Још од кад је гроф Андраши народеио да се у слубеном и јавном говору увек подвачи разлика између Срба и србијанаца, са циљем лакше мобилизације српских маса, западно од Дрине, у евентуалном рату против Србије, тај термин се користи против српског народа. Сам термин је амбивалентан. Користе га хрвати, муслимани, шитпари, црногорци. Амбивалентан је зато што термин србијанац, значи једно, кад га користе у Босни, а сасвим друго кад га користе у Суботици. Ја врло добро знам ко је Јелић, ало то мало значи у овом случају. Јер, видиш, има злонамерних, а има и оних наивних а добронаменрних, као што је био некад Јелић, или као што су многа наша браћа у Репубилци рпској и у Црној Гори. Дакле, другар. То екслузивно ниси Србин, него Србијанац. Или си баш Себин, зато што ниси Србијанац. Термин ће и убудуће изазивати недоумице. Иначе, у песми Коло Коло, наоколо, радичевић говори само о Србима. Пробај то неком да објасниш данас. Сваки термин који уноси општу забуну, треба укидати и брисати. Некада су сви црногорци били Срби, а црногорство је било географски и државни појам, уистину врло далеко од било какве националне одреднице. Погледај сад. Дале, термин је језичка могућост који се веома дуго користи против српског народа, на више начина и у више прилика. Ако има србијанаца, има и хрваћана. Али то се наравно не користи, јер би било штетно за саме хрвате. Заблуде наших величанствних предака, такође треба исправљати, укључијући југословенство и језичке мртвоузице.

 

[комшија]

Иначе, у песми Коло Коло, наоколо, радичевић говори само о Србима.

Еј ´ајде мало смањи доживљај. Шта као ми нисмо ишли у школу па ћеш сад ти да нам тумачиш шта је писац хтео да каже? Мсм смешно. Но, пошто овде несумњиво има и таквих, који не знају, па да не буде неке забуне ево је песма Коло коло наоколо од Бранка Радичевића.


Тамбур, тамбур, ситна тамбурица
Удри, побро, у сицане жице!

Данас има, а сутра нас нема,
Хајд’ у коло, ко ће ту да дрема…
Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окицено, Зачињено
Брзе, браћо, амо, амо, Да се скупа играмо!

Србијанче, огњу живи,
Ко се теби још не диви!

Рваћане, не од лане,
Од увек си ти без мане!

Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен
Где станује живи пламен!

Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер’о?
Ти си ка’но хитра муња, сто никада не покуња.

Ао, Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
Мачем бијеш, мацем сећеш,
Мачем себи благо течеш
Благо – Турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува!

Ој соколе Далматинче,
Дивна мора дивни синче!

Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та се песма из старине,
Пуна славе и милине!

Ој Славонче танани!

Банаћане лагани!

Ој Бачвани здраво, здраво,
Ко ј’у песми већи ђаво!

И ви други дуж Дунава,
И ви други где је Драва,
И ви други, тамо, амо,
Амо да се поиграмо!
Хватите се кола тога,
Од вишњага је оно Бога!


Када Бранко Радичевић у песми каже "Србијанче огњу живи / Ко се теби још не диви", он мисли искључиво на Србе који тада живе у Кнежевини Србији, то јест на Србијанце. А у стиху "Рваћане не од лане / Одувек си ти без мане", Радичевић мисли на Личане, Банијце, Кордунаше односно на крајишке Србе, који су се тада - ради се о средини 19. века - називали Хрваћанима и то није било ништа погрдно, напротив.

 

[Sanovnik]

Еј ´ајде мало смањи доживљај. Шта као ми нисмо ишли у школу па ћеш сад ти да нам тумачиш шта је писац хтео да каже? Мсм смешно. Но, пошто овде несумњиво има и таквих, који не знају, па да не буде неке забуне ево је песма Коло коло наоколо од Бранка Радичевића.


Тамбур, тамбур, ситна тамбурица
Удри, побро, у сицане жице!

Данас има, а сутра нас нема,
Хајд’ у коло, ко ће ту да дрема…
Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окицено, Зачињено
Брзе, браћо, амо, амо, Да се скупа играмо!

Србијанче, огњу живи,
Ко се теби још не диви!

Рваћане, не од лане,
Од увек си ти без мане!

Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен
Где станује живи пламен!

Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер’о?
Ти си ка’но хитра муња, сто никада не покуња.

Ао, Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
Мачем бијеш, мацем сећеш,
Мачем себи благо течеш
Благо – Турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува!

Ој соколе Далматинче,
Дивна мора дивни синче!

Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та се песма из старине,
Пуна славе и милине!

Ој Славонче танани!

Банаћане лагани!

Ој Бачвани здраво, здраво,
Ко ј’у песми већи ђаво!

И ви други дуж Дунава,
И ви други где је Драва,
И ви други, тамо, амо,
Амо да се поиграмо!
Хватите се кола тога,
Од вишњага је оно Бога!


Када Бранко Радичевић у песми каже "Србијанче огњу живи / Ко се теби још не диви", он мисли искључиво на Србе који тада живе у Кнежевини Србији, то јест на Србијанце. А у стиху "Рваћане не од лане / Одувек си ти без мане", Радичевић мисли на Личане, Банијце, Кордунаше односно на крајишке Србе, који су се тада - ради се о средини 19. века - називали Хрваћанима и то није било ништа погрдно, напротив.

Све Срби до једног . Нема у тој песми никог осим Срба, са свих простора. Хрваћани, Далматинци, Босанци, Банаћани, Ценогорци. Све Србин до Србина. Никог осим Срба у тој песми нема.

 

[комшија]

Све Срби до једног . Нема у тој песми никог осим Срба, са свих простора. Хрваћани, Далматинци, Босанци, Банаћани, Ценогорци. Све Србин до Србина. Никог осим Срба у тој песми нема.

Црногорци су посебан народ баш по свему осим што се сада језички разумемо због Вукове реформе; одувек били и биће доста другачији од нас Србијанаца. Њихов менталитет, обичаји, ношња, поднебље, изворна народна музика, Косовски мит нису имали док Симо Сарајлија није то пренео Његошу; затим то што су они за разлику од нас племенско друштво које, опет за разлику од нас, никада није прихатило Османлијски поредак, а када су дошли до своје државе, за разлику од нас који смо одмах стремили вишепартизму, социјализму односно либерализму, они су били теократија. Све је заправо другачије. То што смо комплементарни, и што су Србијанци увек волели Црногорце, нема везе - Црногорци су други народ.
Што се тиче појма 'сербски' на просторима тадашње Аустрије, па то је био синоним за православан. Идеја Бранка Радичевића која га је водила да напише Коло коло наоколо је била чисто југословенска, никако великосрпска.

 

[Casual Observer]

Еј ´ајде мало смањи доживљај. Шта као ми нисмо ишли у школу па ћеш сад ти да нам тумачиш шта је писац хтео да каже? Мсм смешно. Но, пошто овде несумњиво има и таквих, који не знају, па да не буде неке забуне ево је песма Коло коло наоколо од Бранка Радичевића.


Тамбур, тамбур, ситна тамбурица
Удри, побро, у сицане жице!

Данас има, а сутра нас нема,
Хајд’ у коло, ко ће ту да дрема…
Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окицено, Зачињено
Брзе, браћо, амо, амо, Да се скупа играмо!

Србијанче, огњу живи,
Ко се теби још не диви!

Рваћане, не од лане,
Од увек си ти без мане!

Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен
Где станује живи пламен!

Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер’о?
Ти си ка’но хитра муња, сто никада не покуња.

Ао, Сремче, гујо љута,
Сваки јунак по сто пута!

Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
Мачем бијеш, мацем сећеш,
Мачем себи благо течеш
Благо – Турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува!

Ој соколе Далматинче,
Дивна мора дивни синче!

Ој ти красни Дубровчане,
Наш и данас бели дане,
Та се песма из старине,
Пуна славе и милине!

Ој Славонче танани!

Банаћане лагани!

Ој Бачвани здраво, здраво,
Ко ј’у песми већи ђаво!

И ви други дуж Дунава,
И ви други где је Драва,
И ви други, тамо, амо,
Амо да се поиграмо!
Хватите се кола тога,
Од вишњага је оно Бога!


Када Бранко Радичевић у песми каже "Србијанче огњу живи / Ко се теби још не диви", он мисли искључиво на Србе који тада живе у Кнежевини Србији, то јест на Србијанце. А у стиху "Рваћане не од лане / Одувек си ти без мане", Радичевић мисли на Личане, Банијце, Кордунаше односно на крајишке Србе, који су се тада - ради се о средини 19. века - називали Хрваћанима и то није било ништа погрдно, напротив.

Problem je u tome što je od geografskog naziva dobijen naziv kvazi nacije - “Srba” iz Srbije. Naziv “Srbijanac” se koristi da se Srbi koje je Jožobroz prinudio da žive bez dodira sa Srbijom nekako odnarode i od njih naprave “pravoslavni Bosanci” i “pravoslavni Hrvati”.

 

[Sanovnik]

Црногорци су посебан народ баш по свему осим што се сада језички разумемо због Вукове реформе; одувек били и биће доста другачији од нас Србијанаца. Њихов менталитет, обичаји, ношња, поднебље, изворна народна музика, Косовски мит нису имали док Симо Сарајлија није то пренео Његошу; затим то што су они за разлику од нас племенско друштво које, опет за разлику од нас, никада није прихатило Османлијски поредак, а када су дошли до своје државе, за разлику од нас који смо одмах стремили вишепартизму, социјализму односно либерализму, они су били теократија. Све је заправо другачије. То што смо комплементарни, и што су Србијанци увек волели Црногорце, нема везе - Црногорци су други народ.
Што се тиче појма 'сербски' на просторима тадашње Аустрије, па то је био синоним за православан. Идеја Бранка Радичевића која га је водила да напише Коло коло наоколо је била чисто југословенска, никако великосрпска.

Невероватно и усташко лупетање. Бранко Радичевић је писао искључиво о Србима, на простору две царевине, и једне књажевине. Лаж је да је Сарајлија пренео на Његоша, ( који је по сопственим речима Србин), пренео косовски завет. Зета је била српска земља, исто ко и Босна, на пример. Сад, ја незнам који си ти тип усташе, али је јасно да јеси. Сима Милутиновић, који је међу реткима преживео битку на Равњу, између Саве и Засавице, није ишао код некод туђег народа, него међу своје Србе на Цетиње. Ћуту смо Богу хвала провалили као југословена, а видели смо га на телевизији кад се љубио са Сташом Зајевић. Србима је то довољно. Бити данас југословен, ( у колико се ради о особи српског порекла), равно је некрофилији и педофилији. А штетно дупло више.

 

[Sanovnik]

Problem je u tome što je od geografskog naziva dobijen naziv kvazi nacije - “Srba” iz Srbije. Naziv “Srbijanac” se koristi da se Srbi koje je Jožobroz prinudio da žive bez dodira sa Srbijom nekako odnarode i od njih naprave “pravoslavni Bosanci” i “pravoslavni Hrvati”.

Срби су народ. Једини државотворни народ од свих народа бивше југославије.

 

[Casual Observer]

Невероватно и усташко лупетање. Бранко Радичевић је писао искључиво о Србима, на простору две царевине, и једне књажевине. Лаж је да је Сарајлија пренео на Његоша, ( који је по сопственим речима Србин), пренео косовски завет. Зета је била српска земља, исто ко и Босна, на пример. Сад, ја незнам који си ти тип усташе, али је јасно да јеси. Сима Милутиновић, који је међу реткима преживео битку на Равњу, између Саве и Засавице, није ишао код некод туђег народа, него међу своје Србе на Цетиње. Ћуту смо Богу хвала провалили као југословена, а видели смо га на телевизији кад се љубио са Сташом Зајевић. Србима је то довољно. Бити данас југословен, ( у колико се ради о особи српског порекла), равно је некрофилији и педофилији. А штетно дупло више.

Naziv ima negativnu konotaciju još od pokušaja Austrougarske da prinudi Kralja Milana Obrenovića da svoju titulu “Kralj Srba” (po ugledu na Cara Dušana - Cara Srbljem, Grkom i Arbanasom) zameni titulom “Kralj Srbijanaca” jer su Habsburzi pretendovali na gospodstvo nad svim Srbima van Srbije (a i nad onim iz Srbije, pošto je carska titula nadređena kraljevskoj).

 

[đavolčić]

A ko to kaže da pojam *srbijanski* koriste srpski neprijatelji? Možda to kaže Hrvat Šešelj koji je svojevremeno u Beograd došao iz Zagreba gde se družio sa Dobrosavom Paragom? Ličilo bi to na njega.
@комшија je gore postavio fotografiju knjige - zbirke pesama "Srbijanski venac" čije se prvo izdanje pojavilo još 1919. godine i koju je napisao Milosav Jelić. Znaš li ti uopšte ko je on bio? Milosav Jelić bio je srbijanski četnik i ratni pesnik koji je zajedno sa Milojem Popovićem Kavaom napisao tekst za kompoziciju Marš na Drinu. Rođen u selu Skobalj kod Smedereva, kao pripadnik četničke organizacije borio se za oslobođenje Stare Srbije i Makedonije, kao i u Prvom svetskom ratu. Veći deo pesama za zbirku "Srbijanski venac" napisao je tokom Balkanskog rata, a zbirku je kasnije dopunio i pesmama o srbijanskim junacima iz Prvog svetskog rata. Pa tako na primer svoju pesmu "Majka Kujundžića" objavljenu u "Srbijanskom vencu", Jelić piše u čast četničkog vojvode Lazara Kujundžića tokom bitke na Velikoj Hoči. Zatim u istoj zbirci objavljuje pesmu posvećenu Stojanu Simonoviću Korubi, srbijanskom četniku iz Šapranca kod Trgovišta koji se istakao u borbama protiv Turaka u Pčinjskom okrugu. U "Srbijanskom vencu", Jelić je ovekovečio i Mihajla Jovanovića, načelnika Đeneralštaba Šumadijske divizije u Prvom svetskom ratu. Dvadesetih godina prošlog veka, Milosav Jelić počinje raditi u redakciji Politike, najtiražnijih dnevnih novina u Beogradu. Da li je po tebi Milosav Jelić možda bio "srpski neprijatelj" jer je svoju čuvenu zbirku nazvao Srbijanski venac? Da li bi ti sada zabranio ovu knjigu (ilustrovano i dopunjeno izdanje iz 2019) :

Pogledajte prilog 1256693

A kakve ti veze imaš sa Srbima i Kosovom? A i komšo.

 

[Dе Sisti]

Иначе, не постоји ништа што је србијанско.

Samo Bosanci osporavaju "srbijansko" i "Srbijance"

 

[ziltoid]

A kakve ti veze imaš sa Srbima i Kosovom? A i komšo.