(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ĆURLIJANJE
Dakle, ćurka je ćurka i kad ćuti ima nade (doduše mikroskopske) da baš i nije tolko glupa....ali kad ćurlija, e, onda je ta sitna nada otišla u pm bez mogućnosti da se vrati jer ćurka je beznadežan slučaj ...jedan od retkih koje je Priroda stvorila po svoj prilici bagujući
Imam posla preko glave, i to baš onako, da sve moram da mislim baš mnogo i ozbiljno...dakle, luda kuća....malo jače od standarda.
Jutros podjemo Maki i ja na posao. Kažem da me odveze do pijace da kupim duvan, što dete uradi, pa idem u kancelariju i ceo vikend je radan da li kući ili u kancelariji nema veze.
Eeeeeeee, tu počinjem da ćurlijam. Kupim 3kg krastavaca (baš kakve ja volim), 1,5 kg paradajza (lep, domaćii, zreo), pa 1kg višanja (Maki mnogo voli onaj običan kolač sa višnjama....samo ne znam kad ću da očistim višnje i da ga napravim...verovatno noćas ), pa 1kg paprike, pa ne mogah da odolim da ne kupim sebi dinju (one obične, domaće, starinske sa rebrima i vertikalnim crticama...majka ih je sadila samo zbog mene).....pa kod našeg prodavca 1/2 kile šampinjona jer ko zna šta će mi pasti na pamet da spremim a kad njih imam onda je nekako sve lakše....i naravno nosim tešku tašnu (a teška je jer moram uvek biti u pripravnosti za svašta
) i kesu sa papirima koje sam sinoć ponela da radim kući pa ih uradi Cic (ona je iz svog stana izbegla kod nas od Cecinog koncerta koji se kod nje baš,baš lepo čuje).I tako ćurlijajući baršunastim dubokim glasom krenem u kancelariju.......kaaaad, setim se da mi je crklo ono kuvalo za kafu, a kad kuvam na rešou ogromne su šanse da se samozapalim jer se ćurkoliko zablentavim u ono što radim pa zaboravim da sam lonče i turila....tako nastradaše kodža džezve
.....te se vratim (olakšavajuća okolnost je što nisam daleko otišla)....pa pajaj po onim šarenim tezgama provlačeći se izmedju kutija, prodavaca, kupaca sa sve tovarom u kesama. Kupim kod jednog dečka što prodaje plastiku ali ćurka ne bi bila ćurka da joj ćureći bistar pogled ne padne i na plastične kutije....moja deca samo raznose što skuvam, a ambalažu niko ne vraća 
te odabrah i 4 komada kutija....još bih ja no sva sreća ćurkica ipak ima neke kristalno jasne momente kad joj oko pogleda u novčanik u kome više nije bilo para. I tako.....ćurlijajući podjem u kancelariju sa sve kesama koje su landarale oko mene istežući mi mišiće vrata i ledja. Lepo i čak, za teške kese sasvim nežno, sekle su po dlanovima dok sam ja lagano napredovala zainaćena da neću stati do kancelarije....jer ja to mogu...taj bol su vežbe..trening...cilj....sve je u glavi. Dubokim glasom, doduše već poprilično roptajućim, ćurlijala sam u sebi (još nisam došla u stadijum da to činim naglas na ulici) dok mi je blagi vetrić hladio usijane mišiće ruku i vrata i nekako baš lepo pasovao kao muzička pratnja uz bubnjanje u ćurećoj glavi.
I sad, dok pijem kafu iz novog lončeta, sasvim bezbedna od same sebe, jer stojim pored njega dok ne provri a to je svega minut, osećam se tako lepo živo i naravno ćurkoliko.
I da me neko pita zašto sam sve to kupila i nosala sad a ne sutra kad podjem sa Makijem kolima na istu tu pijacu....e, ne bih znala odgovor....al' ćurlijam i dalje...i najiskrenije, samovolim se tako ćurkoliko jer šta bi ova ćurka bez one druge
U nedostaku ćurki...može i ovo...samovoljenje samorazgovora
PS Dobro jutro.....lep i ugodan dan vam želim bez ćurlijanja...mada, istina je, kao što znamo a i vidimo, to je prosto prirodna i individualna stvar ...msm, ne mož' da se izbegne
što me nasmeja od jutros, a sve je baš tako poznato 
..osvojih ih do sad podosta....taku me majka rodila ...talentovanu za skoro sve 
pa da raširim krila i odletim da ćurlijam na nekom drugom mestu 
, al ja sam gurman volim uz kafu i nešto slatko 
... ne mogu si pomoći 
