Čudovišta iz morskih dubina

[Neprilagođena]

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-61173396​

,
Čudovište Levijatan


Još od davnina, čovečanstvo je sa zebnjom bilo zaneseno neobičnim stvorenjima iz okeanskih dubina.
Stravično morsko čudovište po imenu Levijatan pominje se još u Starom zavetu.
Proroka Jonu slavno je progutala ogromna riba nalik kitu.
Vodeni monstrumi se pojavljuju u mitovima o nastanku sveta mnogih kultura.

Čudovište iz Loh Nesa i dalje se javlja u današnjim vestima.
Zato ne iznenađuje što su slikari često pokušavali da opišu zastrašujuće zveri iz morskih dubina
koja, naravno, nikad nisu mogli da vide u stvarnosti.
U davna vremena, fantastična i preteća morska stvorenja otelotvorila su mnoge opasnosti pomorske trgovine
od koje su zavisila brojna mediteranska društva.

Homer je u Odiseji opisao dva morska čudovišta po imenu Scila i Haribda
koja su čekala sa obe strane uskog kanala (verovatno u Mesinskom moreuzu između Italije i Sicilije).

Nesi


Još od davnina, čovečanstvo je sa zebnjom bilo zaneseno neobičnim stvorenjima iz morskih dubina, kao što je čudovište iz Loh Nesa
U prirodnoj pećini blizu italijanskog obalskog grada Spelonge, gde je imao obalsku vilu, rimski imperator Tiberije
postavio je nekoliko dramatičnih mermernih skulptura.
Među skulpturama bila je zastrašujuća vizija Scile, smeštena na „ostrvu" u okviru bazena usred te ogromne pećine, dok proždire Odisejeve saputnike.
Iako su sačuvani samo fragmenti ove skulpture, gornja polovina Scile poprima oblik gigantske žene golih grudi,
dok se njeni donji delovi sastoje od nekoliko besnih pasa, koji joj izviru iz genitalija i pokušavaju da ščepaju Odisejevu posadu.
Intrigantno, na jednom od fragmenata urezana su imena umetnika koji su izvajali skulpturu.

Ispostavlja se da su oni ista trojka, sa ostrva Rodos, kojoj rimski pisac Plinije Stariji pripisuje autorstvo nad slavnim Laokoonom, danas u Vatikanu.
Ova impresivna mermerna grupa, koju je Plinije hvalio kao „rad koji valja ceniti iznad svih drugih",
takođe sadrži morska čudovišta: dve morske zmije oštrih zuba uvijaju se oko namučenog trojanskog sveštenika Laokoona i njegovih nevinih sinova.

Dve morske zmije oštrih zuba uvijaju se oko namučenog trojanskog sveštenika Laokoona i njegovih nevinih sinova


U Drugoj knjizi Enejide, Virgilije nudi jezivo svedočanstvo o smrti Laokoona,
kog je eliminisala Minerva zato što je shvatio da je Trojanski konj trik.
Virgilijev Laokoon je taj koji je prvi upotrebio slavnu izreku o neverovanju Grcima koji nose darove.
Dve ogromne zmije, sa užarenim očima, jezicima koji palacaju, šištećim ustima i krvavocrvenim krestama,
najednom izranjaju iz talasa, pre nego što se obaviju oko Laokoona i njegovih sinova u ogromnim navojima
i prožderu im sirote udove. Kako spektakularan grozan način da skončate.

​

​

​

​

 

[Baby Yoda]

Cthulhu. On je obavezan

 

[Neprilagođena]

Čuvajte se Krakena​

U vreme Renesanse, tokom veličanstvenog doba pomorskih istraživanja,
mape su često ukrašavala neverovatna morska čudovišta.
Većina je bila zastrašujuća - kolosalno stvorenje nalik lignji poznato kao Kraken terorisalo je pomorce vekovima.
Ali mnoga su bila i naprosto šašava.
Na primer, kitovi neobičnog izgleda, sa nerealno velikim zubima i vučjim licima,
kao i vodenim mlazevima, mogu se videti na Karti marini („Morska mapa") nordijskih zemalja Severne Evrope
, koju je početkom 16. veka nacrtao švedski crkvenjak Olaus Magnus.
Istovremeno se javila se nova želja da se, kad god je to moguće, prave autentične studije ovih mitologizovanih stvorova.

Kitovi neobičnog izgleda mogu se videti Karti marini nordijskih zemalja Severne Evrope iz 16. veka



Nemački slikar Albreht Direr, koji je bio vičan izuzetnom realizmu, 1520. otputovao je u provinciju Zeland na jugu Holandije u nadi da će videti nasukanog kita.
„Mnogo je duži od 100 hvata i nijedan živi čovek u Zelandu nije video nijednog ni trećinu veličine ovog", napisao je u svom dnevniku.
Međutim, kad je Direr stigao, „velika riba" više nije bila tu pošto je bila odvučena plimom.
Posle ovih napora, Direr je dobio groznicu.
Moguće je da se zarazio malarijom, koja ga je dokrajčila 1528.

U 16. i 17. veku, nasukani kitovi bili su značajni događaji u Severnoj Evropi.
„Ponekad su doživljavani kao znamenja božje zlovolje", objašnjava Filip Hor, čija je briljantna knjiga Levijatan (2008),
mešavina memoara i istorijskog romana o njegovoj opsesiji kitovima, osvojila prestižnu nagradu Semjuel Džonson za publicistiku.
„Godine 1658, beli kit je doplivao Temzom sve do imanja pisca dnevnika Džona Evelina u Deptfordu.
„Iskasapljen je do smrti, ali njegovo pojavljivanje doživljeno je kao predskazanje smrti Olivera Kromvela", objašnjava Hor.

U grčkoj mitologiji, Andromeda je vezana za stenu kao žrtva morskom čudovištu Kitu (Cetus)



Hor dodaje: „Nasukane ulješure često su donosile sreću, zato što su, naravno, predstavljale hranu i novac -
nešto što nikad ne bismo pomislili danas."
Tokom 17. veka pogotovo, bilo je mnogo napisa o nasukanim kitovima u Holandiji. Kao posledica toga, dramatične scene nasukanih kitova postali su stalni motiv slikarstva u regionu.
Pre dve godine, na primer, konzervator Muzeja Ficvilijam u Kembridžu otkrio je nasukanog kita ispod slojeva
naknadno nanesene boje na slici holandskog slikara morskih pejzaža Hendrika Van Antonisena
Pogled na peščanu obalu Ševeningena iz 1641.

Muzej Ficvilijam u Kembridžu otkrio je nasukanog kita na slici holandskog slikara morskih pejzaža Hendrika Van Antonisena Pogled na peščanu obalu Ševeningena

 

[Neprilagođena]

Dž.M.V. Tarner , izvrsni britanski slikar pejzaža i morskih prizora, naslikao je kvartet slika na temu lova na kitove tokom 1840-ih.
Prva stalna izložba u Metropolitenskom muzeju umetnosti u Njujorku objedinila je ova četiri morska pejzaža
, koja su prvi put izložena na Kraljevskoj akademiji 1845. i 1846. godine.
Tarner je želeo da zamisli lov na kitove kao elementarnu borbu između čoveka i uzvišene sile prirode
Vrlo je moguće da je Tarner odabrao lov na kitove kao temu zato što je nadao da će udovoljiti svom meceni Elhananu Biknelu,
koji se obogatio na industriji kitovog ulja.
Kao izbor za slike, Tarner je iskoristio Prirodnu istoriju ulješura (1839), cenjeni traktat koji je napisao bivši hirurg na kitolovcu Tomas Bil.
Međutim, već na osnovu letimičnog pogleda na Tarnerove slike vidi se da njega nije zanimalo da precizno dočara oblik ulješure,
koju verovatno nikad nije sreo u stvarnosti.
Umesto toga, želeo je da zamisli lov na kitove kao elementarnu borbu između čoveka i uzvišene sile prirode.

Izložba Metropolitenskog muzeja umetnosti objedinjuje četiri Tarnerova morska prizora, a prvi put izložena je na Kraljevskog akademiji 1845. i 1846. godine



Ovo posebno važi za dve Tarnerove slike o lovu na kitove koje su nastale ranije.
Metovi Kitolovci, koje je muzej kupio 1896. godine (preostale tri su u kolekciji Tejta),
u prvom planu imaju mračni, zlokobni oblik lovljene uljeušure, dok se izdiže i mlatara
u pravoj pravcatoj oluji pene, vodoskoka, uskomešane krvi i uzburkanih talasa.
„Ono što tamo vidite nije ljubičasta mrlja, već prelepi kit, čiji je rep upravo poslao pola tuceta kitolovaca u večnost"
, priča engleski romanopisac Vilijam Tekeri, koji je video sliku na Kraljevskoj akademiji.

Tarnerovi kitovi mogu da se pohvale đudljivom surovošću morskih čudovišta koja su uzbuđivala maštu mornara u drevna vremena.
Prema rečima Alison Hokanson, koja je organizovala izložbu u Metu, čak je moguće da su Tarnerove slike
o lovu na kitove uticale na Hermana Melvila dok je pisao Mobi Dika.

Prema skandinavskim mornarskim pričama, Kraken je morsko čudovište koje je u stanju potopiti svaki brod.
Kraken se prvi put spominje u nordijskim legendama iz vremena Vikinga i tamo je
opisivan kao zastrašujuće morsko čudovište od kojega su svi strepili.
U 17-om i 18. stoljeću opisivan je kao križanac hobotnice i lignje divovskih razmjera.
Mnogi su potvrdili da su vidjeli Krakena kako svojim divovskim pipcima potapa brod.
Danas se Krakena više doživljava kao divovsku lignju.
Kraken (ili divovska lignja) se pojavljuje u mnogim romanima s pomorskom tematikom
. Najslavniji od njih je 20.000 milja pod morem.

Kraken se pojavljuje u filmu Pirati s Kariba: Mrtvačeva škrinja gdje potapa nekoliko brodova.
Pojavljuje se i u nastavku tog filma, Pirati s Kariba: Na kraju svijeta, ali samo kao mrtvo truplo,
ubijen po naredbi Lorda Cutlera Becketta iz Istočnoindijske trgovačke kompanije.

 

[Neprilagođena]

Ktulu (Cthulhu) je izmišljeni kosmički entitet, kojeg je stvorio pisac H.F.LavkraftH.
i prvi put predstavljen u kratkoj priči "Zov ktulua"objavljenoj u američkom petparačkom časopisu Weird Tales iz 1928 godine.
Smatra se Velikim Starim unutar panteona Lavkraftovih kosmičkih entiteta,
a ovo biće je, kao jedno od najpopularnih, deo popularne kulture.
Lavkraft prikazuje Ktulua kao gigantsko biće koje obožavaju kultisti.
Ktuluova pojava opisana je kao kombinacija hobotnice ,zmaja i karikature ljudskog oblika.
Njegovo ime je dato univerzumu koji je inspirisan Lavkraftovim delima,
gde su on i njegovi srodnici postojali,-Ktulu mitos...

 

[Black_star]

Malo je popio previse piva, stomacic mu krenuo, ali ok, to je on.