Stajala sam na prstima pokusavajuci da budem dovoljno velika da zasluzim taj poljubac. Te poljupce. U mom novom hodniku. Na pocetku nekog mog novog,drugacijeg zivota. U tvom toplom, mekom zagrljaju. Promenio si mi zivot od hodnika do kuhinje pokusavajuci da pronadjes najbezbolniji izlaz iz istine.Ali ja to nisam ni trazila, sve znam,zaista…sve znam. Gledam sunce kako se uvlaci u samo moj krevet, kako mi osmeh postaje za broj veci, korak sigurniji, a zvizduk sve glasniji.Hej pa to ja zvizducem. Treba mi sacica dobrih znakova da me natera dalje. Treba mi melodija uz koju brze koracam visoko podignute glave.Ali zato sada …sada si ti moja melodija, moj znak.Znas li koji mi je osecaj trenutno neophodan? Da stavim glavu u tvoje krilo i da gledam u nebo.Ali evo, opet pada magla na moj grad, stvarno, treba da promeni ime. Tvoj zvuci kao da u njega uplovljavaju neki veliki i vazni brodovi.Cudo je ovaj zivot..cudo. I sta sam sada rekla…od poljupca,hodnika,kuhinje,sunca,osmeha, zvizduka do melidoje I tebe…cudo moje! Ljubavi...
San...
San...
, ma sve je to san, cuda se dogadjaju drugima, ne meni
