Kad je Ivo ugledao
tu prelepu gospodjicu
zabatali on pecanje
pa je pozva na kaficu
U tom trenu vetrić pirnu
zamirisa kosa njena
nešto ga u srce dirnu
ostade kafa nepopijena.
Ne krivite loše dugme
ni kineze što ga prave
kriv je vetrić koji pirka
kraj Dunava i kraj Save
Što je moro da zadiže
tu laganu haljinicu
našem Ivi da otkrije
lepu belu butinicu
Nije mogo jadni Iva
toj lepoti da odoli
da otpadne još jedno dugme
on u sebi Boga moli
