Проблем "страних" играча је озбиљан и присутан код свих националних лига, посредн и националних селекција, "домаћи" играчи у формирању бивају спутани јер добивају умањену минутажу и епизодну улогу у тиму и ротацији.
Зато су националне лиге увеле ограничење броја странаца, а "странци" се различито третирају. Узећемо неколико прмјера.
У турској лиги на једној утакмици дозвољено је 5 странаца (било је дозвољено 6, прије 2 сезоне су смањили на 5), под појмом странци се сматрају они који немају турско спортско држављанство, натурализовани играчи, Прелџић, Вилбекин, Диксон и ини немају статус "странца".
У Њемачкој дозвољено је 6 странаца, под странцима су сви они који немају њемачко држављанство. Њемачки прописи су ригидни, да би стекао њемачко држављанство мора се одрећи другог. Тако рецимо Ђедовић има њемачко држављанство (и морао се одрећи другог), ачи не и спортско, у националној лиги се води као "домаћи" играч.
У Шпанији су доста флексибилни са прописима, постоје 3 групе играча, назовимо их условно (могуће да термини нису згодни) "страни" (лиц. EXT), "европски или домаћи" (лиц. EURO/COT) и "шпански" (лиц. JFL).
На једној утакмци могу наступити највише двојица "странаца" (лиц. EXT), Амери који немају држављанство неке од европских земаља, сви Латиноамериканци имају шпанско или италијанско држацљанство и не спадају у ову групу.
Такође на једној утакмици морају наступити најмање 4 "шпанска" играча, што ће рећи да може наступити поред оне двојице "странаца", још највише 6 са лиценцом EURO или COT. У тој групи су сви српски играчи који играју у Шпанији, има их доста.
"Шпански" играчи (лиц. JFL) нису само Шпанци, већ и они који су у млађим узрастима наступили 3 сезоне за ту екипу, тако ту лиценцу имају Шенгелија, Седекерскис, Грејнџер, Таварес, Радончић или пак наш Марио Накић иако наравно имају друго спортско држављанство.
И друге националне лиге су на посебан начин ограничили број "странаца".
У Србији у КЛС ограничење је на 4 "странца", "странци" нису они који имају српско држављанство (значи уопште држављанство, не мора бити и спортско). Но ово важи само за КЛС, клубови који играју ЕЛ/ЕК и АБА у тим такмичењима немају никаквих ограничења по питању странаца.
У Србији клубове толико дрма беспарица, да изузев вјечитих, други клубови не могу себи приуштити ни једног квалитетног странца а камо ли четворицу, тако да то ограничење не значи ништа у пракси. А и тако је КЛС запостављена, што је опет друга тема.
Идемо на вјечите. Звезда има у саставу 9 странаца. Они су ушли у серију одличних игара и побједа када су имали у саставу 4 странца, што ће рећи да има ту доста странаца који не доносе потребан квалитет и машили су са неким аквизицијама. Такође, навијачи свих клубова, не само српских него свих, се лако размазе, готиве атрактивне тамнопуте играче, прође им незапажено учинак играча који се подреде колективу, рецмо Давидовца, Дејан је задња 2 ЕЛ меча пропустио због повреде зглоба, и то се примијетило.
Партизан има 8 странаца. Нешто су боље бирали од Звезде, али су и они мењали "ротацију у ходу". Никола Јанковић уопште није био замишљен да се нађе у ротацији, показао се као боље рјешење од Парахоуског, и Јарамаз и Загорац су се и поред странаца изборили за своје мјесто у ротацији.
Од странаца вајде може бити само од оних који ће се подредити тиму и донијети потребан квалитет, од оних који ће играти за личну статистику слабе вајде. Но и навијачи су посебна прича, воле нова имена, атрактивне и атлетски потентне аквизиције, воле закуцавања и "банане", ту они који гиљају у одбрани и раде рударски посао прођу незапажено.
Вјечити за разлику од ФМП-а и Меге имају императив резултата, ту се нема стрпљења истрпити младе играче кроз фазе сазревања, и то ће бити тако и убудуће. У овој ситуацији модел Звезде гдје је ФМП "развојни" клуб и гдје ће шансу добити колико јучер јуниори и није лош, томе ће требати тежити (и теже) и Мега и Партизан. И Мега је менаџерски клуб, ? је колико се ту прати корист српске кошарке.
Тако нам је како нам је. Беспарица пуно тога одређује, већи је проблем што премлади српски играчи одлазе у бијели свијет гдје спорије напредују него у Србији. И у оваквим околностима ваља порадити да надарени српски играчи добију бољи третман и бољи статус и да се боље развијају, може се, има простора.
