ČUDAN JE DAN

Uzjahao sam jutarnji vetar
držim ga rukom za grivu
petama pritiskam njegove sapi
jašem ispod oblaka kišnih
na licu osećam njihove kapi.

Ušetao sam u jesenji vihor
što sebi od žutog lišća
odoru čarobnu kroji
i vrtimo se na jednom mestu
krugove niko ne broji.

Udahnuo sam večernji lahor
u grudima mesta dovoljno ima
kraj srca da mi stane,
a pustiti ga nikad neću
do kraja nek' ostane.


Jovan Genevajn-JovGen "ČUDAN JE DAN" 05.11.2013. god.

 

[Benvenuto]

Zaista divno