Da li je moguca ikakva veza izmedju coveka i sveta u kome se nasao,ne svojom voljom,
a da to nije sam cin moranja?
Ja ne biram ono sto imam.
Ne biram u stvari nista:
ni rodjenje,ni porodicu,ni ime,ni grad,ni kraj,ni narod..sve mi je nametnuto.
Jos je cudnije sto to moranje ja pretvaram u ljubav..
Jer,nesto mora biti moje,zato sto je sve tudje..
I zato prisvajam ulicu,grad,kraj,nebo koje gledam nad sobom od detinjstva.
Prisvajam,zbog straha od praznine,zbog straha od postojanja sveta bez mene.
Ja ga otimam,ja mu se namecem.
A mojoj ulici je svejedno,i mom nebu je svejedno..ali ja necu da znam za to svejedno.
Dajem im svoje osecanje,udahnjujem im svoju ljubav..sa,mozda,nesvesnom zeljom da mi je vrate...
-iz mog postanskog sanduceta-
a da to nije sam cin moranja?
Ja ne biram ono sto imam.
Ne biram u stvari nista:
ni rodjenje,ni porodicu,ni ime,ni grad,ni kraj,ni narod..sve mi je nametnuto.
Jos je cudnije sto to moranje ja pretvaram u ljubav..
Jer,nesto mora biti moje,zato sto je sve tudje..
I zato prisvajam ulicu,grad,kraj,nebo koje gledam nad sobom od detinjstva.
Prisvajam,zbog straha od praznine,zbog straha od postojanja sveta bez mene.
Ja ga otimam,ja mu se namecem.
A mojoj ulici je svejedno,i mom nebu je svejedno..ali ja necu da znam za to svejedno.
Dajem im svoje osecanje,udahnjujem im svoju ljubav..sa,mozda,nesvesnom zeljom da mi je vrate...
-iz mog postanskog sanduceta-
......biramo, kako ne....i veliki smo probirači....naši roditelji su izabrali da imaju nas, rodjene tu i tu, tada i tada, dali nam ulicu, ime i svoju ljubav......mi biramo dalje, da li ćemo,kada i sa kim roditi našu decu, i gde, i da li ćemo im dati svu našu ljubav,pažnju i razmišljanja.......i tako u krug......biramo i donosimo odluke ......
