Crtica iz života Lava Tolstoja

[Nina]

Kada je Tolstoj pročitao “Zapise iz mrtvog doma” od Dostojevskog bio je toliko oduševljen da je knjigu opisao kao “nešto najbolje što je ikada pročitao”. Godinu dana kasnije, 1881. godine, Dostojevski je preminuo. Kada je saznao za to Tolstoj je bio u dubokoj žalosti. U privatnom pismu je napisao:”Nikada nisam video tog čoveka i nikada nisam bio u neposrednom kontaktu sa njim, i sad, odjednom, kada je umro, uviđam da mi je on bio najdraži, najbliskiji i najpotrebniji čovek. Smatrao sam ga svojim prijateljem i nisam sumnjao da ćemo se upoznati jednoga dana”. Poslednja knjiga koju je Lav Tolstoj pročitao za života, nekoliko dana pre nego što je pobegao iz Jasne Poljane i umro usamljen na železničkoj stanici Astapovo 1910. godine bio je roman “Braća Karamazovi” Fjodora Dostojevskog.

Tolstoj i Dostojevski

 

[Van_Helsing]

Чуо сам за то. Велики су били обојица. Мада сам ја увек пре за Толстоја. Достојевски ми је превише мрачан, мучан, Раскољниково бунило у Злочину и казни, Иванов сусрет са ђаволом у Карамазовима... Осећао сам се физички болестан након читања. Док је Толстој једноставнији. Мада има и он својих момената, рецимо у Васкрсењу...

 

[Nina]

Tolstoj je počeo je da piše dnevnike kada mu je bilo 18 godina, a u njima je sastavio listu od nekoliko stotina pravila, nastojeći da ih se po svaku cenu pridržava. Neka od njih bila su da ostane nevin, da se uvek drži svoje reči, da radi jutarnju gimnastiku svako jutro pre svitanja, da se nikada ne napija, da se nikada ne kocka, da se ne zadužuje, da nauči kineski jezik, itd. Tokom naredne 64 godine pisanja dnevnika, Tolstoj je zabeležio svoju nemoćnost da ispuni bilo koje od ovih pravila, a ipak je ceo svoj život uporno smišljao nove ciljeve.

 

[Nina]

Jednom prilikom, kada mu je bilo 45 godina, Tolstoj sedam dana nije vodio svoj dnevnik. A kada je ponovo nastavio, napisao je: „Hmm… Ove nedelje sam napisao prvu verziju knjige koju sam nazvao Ana Karenjina.“ Knjiga se sastoji od 864 stranice, a Tolstoju je trebalo samo nedelju dana da je napiše, ali je verziju koja je objavljena pisao od 1873. do 1878. godine.

 

[Nina]

"Svaki čovek je dijamant, koji može da očisti i ne očisti sebe, u meri u kojoj je očišćen, kroz njega svetli večno svetlo,
prema tome, delo čoveka nije da se trudi da svetli, već da se trudi da očisti sebe."

(Iz dnevnika Lava Tolstoja - 13. 3. 1890.)

 

[Nina]

"Jedna od najčešćih zabluda je kada sudimo o ljudima da su dobri, zli, glupi, pametni.
Čovek teče, i ima sve mogućnosti: bio je glup - postao je pametan, bio je zao - postao je dobar i obrnuto. U tome je veličina čoveka.
Zbog toga ne treba suditi o čoveku. Vi ste ga osudili, a on je već postao drugačiji."

L.N.Tolstoj