Crno beli filmovi

[Redmond]

Jel ih gledate? Koji su vam omiljeni i zašto? Iako lavovski deo ove kategorije obuhvataju stariji filmovi pre pojave filma u boji možete kačiti i novije koji su samo iz estetskih razloga snimani na taj način...

Legendarni Sin City. Odsustvom boja se oživljava u potpunosti ambijent iz Milerovog stripa...

 

[Sensei]

volim da pogledam. Ne jurim ih posebno. Posebno su mi dragi naši filmovi odmah iza rata (posle 1945)

 

[Exaybachay1]

Evo šta mi pada na prvu loptu -

Dead Man ( Džarmuš )

Clerks ( Kevin Smit )

Mislim da ga je Kevin Smit snimio B&W jer nije imao novca da pravilno osvetli prodavnicu.

La Haine ( Kasovic )

 

[Exaybachay1]

Angel - A ( Beson )

Some Like It Hot ( Vajlder )

Neki to vole vruće su opušteno mogli da urade u koloru, da oboje... kako to već ide, tehnikolor... namerno su izabrali B&W...

 

[Exaybachay1]

Reflections in a Golden Eye ( Džon Hjuston )

Do ovog datuma, meni jedini poznat film da je urađen u ovom zlatnom, sepia tonu

 

[Ipposthenis]

Po pravilu, ne volim crno bele filmove 21. veka, ili post 1960-e. Kao i u slučaju fotografije, i izgleda kao umetnost u crno beloj tehnici. Tehnika radi kao flešbek sa eventualnom ideološkom porukom kao u American History X.

Ipak, ima izuzetaka.

Što se starijih filmova tiče, iako mi se izuzetno sviđaju i Ran i Kagemuša Akire Kurosave, ne bih mogao zamisliti njegovu adaptaciju Makbeta - ,,Krvavi presto'', u bilo kojoj drugoj tehnici recimo. Niti Kurosavinu ,,Skrivenu Tvrđavu'' (1958). Uprkos činjenici da je boja toliko prisutna u Japanu tog doba, ovi filmovi, njihova atmosfera i simbolika, najbolje funkcionišu baš u cb.

U principu, kada je atmosfera i izvesna nadrealnost toliko važna, ili u fokusu, i kada se bojom ne dočarava ništa...crno-beli film je u prednosti...sem ako ne govorimo o Stenliju Kjubriku. Tako, nadrealni film sa više nego upečatljivom atmosferom - Bojevi metak, ne bi bio to što jeste u crno beloj tehnici.