crnina

Hellen:
Обичаји су различити од средине до средине.
У неким крајевима се носи флаша ракије на сахрану и кад се иде да се изјави саучешће.
Мени је увек непријатно кад треба некоме да изјавим саучешће,не знам зашто, увек само нешто промрмљам и пољубимо се, али најрадије бих то избегла да могу.
Некако ми је најлакше кад могу да пошаљем телеграм.
Kliknite za proširenje...

Mda. To je bas krasno. Meni kad je majka umrla bas mi je bilo naporno sto su ljudi dolazili. Nisam htela i nisam mogla da placem pred njima, rped ocuhom. Cak sam se i smejala. U jednom trenutku sam i pohisterisala malo...
Ali da nije bilotih ljudi, mislim da bih zavrsila na hitnoj. Da bih isplakala reku suza. Yebes ga znaci i te kako kad neko dodje pa prokomentarise vreme, opsuje po doktorima, i kaze ti da se sad ipak mora dalje.
Najteze je u stvari posle sahrane. Kad si sam. Kad ne ides iz kuce sedis i cekas, mozda jos neko dodje a svi vec bili.... E tad je tragicno.

Sto se mene tice, hvala svima koji su bili, iako me je u tom trenutku to jako nerviralo. Da nisu mislim da bih svo vreme mislila na prethodnu noc...
 
To je individualno.
U tim trenucima neko će želeti više da bude sam, drugi će otići u kafanu, zabavljati se.
To nije pokazatelj koliko neko za nekim žali. Prema tome, ni crnina.
Da li kad je skine neko posle četrdeset dana, godinu, da li je time skinuo i deo svoje boli, svoje nostalgije za određenom osobom?
I na kraju, šta znače mrtvima koje mi boje za njima nosimo?
Postoje zemlje u kojima se belo nosi kao znak žalosti. A kod nas bi to bilo nedopustivo. Rekli bi odmah: ''Kao da je na svadbu pošao, a ne na sahranu''...
Eto, to je samo ukorenjeno i nametnuto...
 
Iskreno, ja ne znam ni koga ko je bio tuzan da je zeleo da ode u kafanu i da je iskreno mogao da pije i da se veseli. AL dobro.
Tradicija je tu da bi se postovala. Mislim, cemu onda svadba, ako cemo tako? Cemu vencanje, cemu bilo sta. Mislim da svako moze da izdrzi tih 40 dana.
Inace po verovanju 40 dana dusa luta izmedju "ovog" i "onog" sveta, i 40i dan dusa odlazi na nebo. Zato se 40 dana ne pusta muzika ne veseli i nosi crnina. Kad skines crninu u principu bi to trebalo da znaci da si prestao sa zaloscu i da si poceo normalan zivot. Ja kazem, ovih godinu dana je bila moja potreba. Meni je glupo praviti svadbu u tih godinu dana, zbrzavati neke stvari eto da bi se pravila svadba...

Ma, nsa narod je jako jako cudan. S jedne strane verujemo u Boga, postujemo crkvu, ali kad dodje do teskih trenutaka onda gledamo kako da ih eskiviramo...
 
Nije to eskiviranje teških trenutaka, to je nešto u ljudskoj psihi, podsvesno, nagonski... da se ''čupa'' na različite načine kada ga boli...
A šta sa onim situacijama kada nekome, ne dao Bog, umre neko blizak, recimo, roditelj, dok čeka dete? Da li onda treba da to dete dočeka u crnini i pod najvećom žalošću...?

Ne znam , život ume biti veoma komplikovan i specifičan, čovek se treba rukovoditi svojim osećajem i gledati napred... To usmerenje ka budućnosti i lepšoj strani života ne znači zaboravljanje na prošlost, na osobe kojih nema,... one će uvek biti prisutne u nama...
 
Ne znam..ja ne podržavam ni one koji godinu dana nose crninu i ne izlaze iz kuće,ali ne osuđujem ni one koji se ponašaju,uslovno rečeno,kao da se ništa nije desilo i idu na veselja i u kafiće.Svako ima svoj način prevazilaženja gubitka i nošenja sa bolom i tugom.Ljudi su različiti,i ono što prija jednom,ne mora da bude dobro i za nekog drugog..Ako nam je osoba koje više nema značila,normalno je da osećamo bol,ali ne moramo je i svi na isti način i pokazivati..

Kada je moja mama umrla,najviše sam mrzela kada me neko pita o tome i ni danas posle 2,5 godine ne volim da govorim o tome..Izbegavam uopšte i tu temu i retko i govorim o njoj,mojoj mami.A,ponekad imam osećaj da svaka ćelija u meni vrišti i kada bi se pojavio neko i rekao mi da imam pravo na samo jednu želju tačno bih znala šta bih zamislila.Želela bih da vratim taj najgrozniji dan u mom životu i da promenim tok događaja.
Eto,sigurna sam da ima ljudi koji misle da ja ne patim toliko jer ne plačem pred njima i ne govorim o njoj...

Meni je moja patnja dovoljna i ne moram da je pokazujem svima da bi videli kolika je...

Crninu sam nosila godinu dana i nisam se veselila,ali isto tako sam mogla i da je ne nosim,ali bi bol koji osećam ostao potpuno isti....I sada je,ali sam naučila da ga krijem i da živim sa njim,mada ga osećam kao živu ranu ponekad..
 
Postujem svaciju zelju i osecanja, ipak ono ukorenjeno u nama se uvek ispolji i mnogo ljudi zalost posmatra kao obavezu i obicaj. Tu podrazumevam i crninu i veselja i plac kada neko ''ne-tako-blizak'' pomene osobu za kojom zalite. Ipak, neki se stavovi menjaju onako kako ti zivot nabacuje teret i tugu na ledja..Ono sto nikada nisam shvatala i opravdavala jeste trudnica u crnini. Nekako mi je to uvek bilo nedopustivo, obzirom na radost koju donosi na svet i obzirom na licni stav da crnina nema veze sa bolom koji nosimo u sebi.
Sve me je stiglo...izgubila sam muza, a cekam bebu...nosim crninu, stalno sam na groblju i ne pronalazim nikakvu radost u zivotu...I nema to veze sa ljudima, niti sa obicajima, vec iskljucivo sa dusom koja se gusi, umire i ne nalazi izlaz.
 
@candle,
Ne mogu ni da zamislim kroz šta tek ti prolaziš! Tvoj slučaj je dokaz da i od onoga što mislimo da je najgore uvek postoji nešto još gore...Ne znam ni šta bih ti rekla,a da zvuči suvislo i utešno,sve si to već čula i još uvek slušaš...Nadam se da će ti bebica koju ćeš dobiti dati snagu i volju za životom,jer se mnoge stvari i shvatanja u tim trenucima promene..Stisni srce i čekaj da dođe taj novi život,misli na to da ćeš imati deo svog muža u njemu i da kroz njega on i dalje živi.Sada ti to pada još teže,ali proći će vreme i bićeš zahvalna bar na tom daru.
Želim ti da nađeš svoj izlaz i da ponovo osetiš sreću,a sigurna sam da hoćeš kada prvi put ugledaš to stvorenje koje nosiš u sebi - videćeš!
Pozdrav!
 
Kada mi je otac umro, nosila sam crninu 40 dana .... skinula sam je jer nisam mogla da podnesem sažaljive poglede ljudi i konstantna pitanja ''a zašto si ti u crnini'' kao i moje odgovore i vraćanje na sve to.

I dan danas kad ga sanjam plačem, ne prodje dan da ne pomislim na njega (a evo prošlo je 7 godina od njegove smrti) .... Crnina nije merilo ... crnina je samo opterećenje i zadovoljavanje tudjih htenja.

Po meni su ljudi koji nose crninu godinu dana željni pažnje i sažaljenja ... nemam drugo objašnjenje za to.
 
candle:
Sve me je stiglo...izgubila sam muza, a cekam bebu...nosim crninu, stalno sam na groblju i ne pronalazim nikakvu radost u zivotu...I nema to veze sa ljudima, niti sa obicajima, vec iskljucivo sa dusom koja se gusi, umire i ne nalazi izlaz.
Kliknite za proširenje...

Ima veze sa ljudima i običajima, zato što će svako, ko i najviše žali nekog bližnjeg svog skinuti (po protokolu) crninu nakon godinu dana.

Čovek kad žali, on žali .... crnina je samo znak za narod da je taj čovek u žalosti i da ga ne treba mnogo dirati.

Crninu treba skinuti onda kad tako u duši osetiš (naravno tu se ne podrazumeva da prestaješ da žališ), a ne kad običaji to nalažu. A kod nas je to veoma teško zbog ljudi koji te osudjuju i pomno posmatraju. Nažalost.

Tetka i teča od mog dečka nose crninu već 11 godina za svojim sinom koji je poginuo na ratištu.....Oni jednostavno nikad nisu osetili potrebu da je skinu.
 
HeBePoBaTaH_:
Tako je, gigule..uostalom to su običaji, dakle vezano je za tradiciju, i da li će ih neko poštovati zavisi od njegovog ličnog osećanja...Ne, nego sada bih trebao da se čudim muslimanima koji beže kada sahranjuju nekog, jer ko ostane poslednji, po verovanju će prvi umreti....
Kliknite za proširenje...

Odakle ti ta glupa informacija? Nema veze sa istinom.
 
novi kolačić:
Primjećujem dosta tema o licemjerju i društvenim pravilima, a pošto mene zanima konkretna stvar, riješih da otvorim novu temu.
Kakav stav imate prema crnini? Da li ste, nažalost, imali priliku da je nosite za nekim bliskim i koliko ste je dugo nosili? Smatrate li je zaista odrazom žalosti ili nametnutim društvenim pravilom koje se mora ispoštovati?
Kada je moj otac umro, nosila sam crninu 40 dana, za to vrijeme nisam izlazila.
Imam dvije kolegice, tokom prošle godine jedna je izgubila majku a druga oca. Kada je nakon 40 dana ova što je izgubila majku skinula crninu, okolina je razmjenjivala značajne poglede. Ova druga je za ocem još u crnini, ali ni jedna fešta bez nje ne prolazi. Baš je proteklog vikenda bilo neko organizovano ''okupljanje'' sa sve živom muzikom i ona je došla u uskom crnom minjaku (streč-zar se to još nosi?) i dekoltiranoj crnoj majci, i bila jedan od ''aktivnijih'' članova našeg kolektiva na toj fešti. Oni što su prvu kolegicu značajno gledali kad je skinula crninu, sada nisu našli nikakvu zamjerku, jer ova, valjda, poštuje društvene norme. Meni je to gadno. Ma odurno, nemam riječi.
I Ameri su mi kraljevi po tom pitanju - središ se na sahranu i dostojanstveno predaš pokojnika majci zemlji.
Što reče jedna moja prijateljica na našoj apsolventskoj: ''Jbt, gledaj nas, k'o američka sahrana, sve u crnom, a sve napucane!''.
Kliknite za proširenje...

Uh...smatram da neko ne zali za nekim manje ako ne nosi crninu,slusa muziku,ide na zureze...
Moj deda kada je umro,ja sam nosila 3 nedelje crninu.Nisam ga prebolela za 3 nedelje,ali osecala sam potrebu da je skinem.12 dana posle toga isla sam sa drustvom u zezanje,provod...ne zalim ga manje posle tog provoda. :|
 
Ljudi meni su umrla oba roditelja,secanja naravno nikad ne nestaju,crnina je licni izbor,ispravno je i nositi i ne nositi,stvar licnih i religijskih uverenja,narodnih obicaja,grize savesti i sl.Radujte se zivotu,jer je kratak,ne zalite nego budite ponosni sto su bili bas vasi roditelji,gledajte u svoju decu,pustite price treba ovo treba ono,pa svima vam je jasno da smo mi Srbi jedan od najzatucanijih naroda na svetu.Pozdrav svima.
 
crnina bi trebalo da znaci ,, drugima ,, okolini ,, u slucaju da neko hoce da tera zajebanciju ,, da recimo ako te vidi u crnini da ima bar malo postovanja prema tome ,, da si uskoro izgubio nekoga dragog ,, a mozda i nije to ,, ali opet ,, juce ,, jedan slucaj ,, nosi crninu ,, prva subota odradjena preminulom ,, a familija nastavila uvece na karneval ,, onako malo mi to bezosecajno ,,, mada ljude prati raznolikost ,, i koliko vidim ta raznolikost postoji jedino da bismo mogli da se uporedimo ,, ko je kakav
 
Nikada nisam nosila crninu, izuzev na sahrani. Kod nas u CG obicaj je da muskarci puste bradu ako im umre brat ili sin, a zene se tada ubrade crnom maramom, nose crne carape i ljeti, zatvorene cipele i duge rukave. To je van pameti. Zali se srcem.

Tetke moje drugarice nose jos uvjek nose crninu za bratom koji je umro prije 25 godina. Nisu se nikad udale i sad su to starice. Ni kad su pozvane na kakvu proslavu nece da je skinu, niti kakvu sarenu maramu da vezu ne bi li ispostovale domacina. Ipak, pravoslavna crkva to podrzava.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top