Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Crninu kao znak zalosti mrzim. Ne podnosim da je vidim na ljudima koji su mi bliski. To mi je tako tuzno, sumorno i depresivno. I odmah izgledaju nekako oronulo i starije.
Crno kao boju volim da nosim, nekako mi je najelegantnija. Razbijem nekim detaljem naravno, nikada se ne "ucrnim" u potpunosti.
Crninu kao znak zalosti mrzim. Ne podnosim da je vidim na ljudima koji su mi bliski. To mi je tako tuzno, sumorno i depresivno. I odmah izgledaju nekako oronulo i starije.
Crno kao boju volim da nosim, nekako mi je najelegantnija. Razbijem nekim detaljem naravno, nikada se ne "ucrnim" u potpunosti.
Za sahranu treba da se nosi crnina i npr prvih 40 dana ako je taj neko ko je otisao bio zaista blizak. Nositi je godinama je meni strasno i uzasno. Stalni podsetnik na to sta se desilo i da je zivot za tu osobu maltene stao i da nista drugo nije bitno sem zalosti.
Varas se, znam i shvatam i previse dobro, zato je i mrzim. Bila mi je pred nosem suvise dugo vremena.
Za sahranu treba da se nosi crnina i npr prvih 40 dana ako je taj neko ko je otisao bio zaista blizak. Nositi je godinama je meni strasno i uzasno. Stalni podsetnik na to sta se desilo i da je zivot za tu osobu maltene stao i da nista drugo nije bitno sem zalosti.
Varas se, znam i shvatam i previse dobro, zato je i mrzim. Bila mi je pred nosem suvise dugo vremena.
Ја сам црнину носила јер нисам могла да поднесем светле боје.
И једва сам је скинула, јер је она била одраз мог унутрашњег стања.
Била сам у тоталном расулу и просто нисам могла да обучем другу боју, а о накиту да не причам.
Има људи који црнину носе реда ради и то су по мени лицемери ( ја за свекрвом нисам носила црнину, јер нисам осећала потребу, нити сам супруга терала да стави флор за мојим родитељима).
Али немој рећи да ти се од ношења црнине бљује.
Просто нису сви људи исти.
Исто тако ја могу да кажем да се мени бљује када видим да неко након смрти родитеља не носи црнину, али то не кажем.
Понављам, то је ствар личног осећаја у том тренутку.
Htedoh da kažem nešto, ali... pa htedoh opet, pa sam opet odustala.
U redu, tako si se osećala, tako si se oblačila i ok je. Naravno da ne treba na silu ništa raditi.Pa ni skidati crninu.
Na 40 dana, kada smo došli sa groblja, skinula sam ono crno sa sebe i obukla vrišteće crveno. Misliš da mi se pevalo, misliš da sam odžalila, da mi je bilo svejedno? Ne, ni blizu.
Ustvari, skoro sam se jadala na rupi, kako koji dan, meni je bre sve teže, skoro svako veče se gušim da ne zaplačem, tako mi padne na pamet asocijacija, ili vidim nešto što mi je on dao... i kataklizma. Ili se jednostavno sama setim, eto, padne mi na pamet... Kako zaboli u grudima. kako guše suze, kako je neverovatno sve to... i sad dok pišem, u kratkoj haljinici, šarenoj i veseloj, meni sve mračno i sve mi se vratilo... 4 meseca svega je prošlo, malo je, bre, malo je... guši tuga, ubija, svakodnevno...
I šta da radim u crnini? Da ubijam sama sebe?
Ne, ja lično neću. Briga me ko će šta da kaže, a čujem komentare oko sebe svakakve. Pa, zaboga, ne živim ja za svet, ne hrani me hlebom taj guravi svet pa da mu udovoljavam, zabole me bre šta ko priča, ne interesuje me. Zbog toga je bio onaj komentar sa spomenutim bljuvanjem.
Crn mi je svaki dan, i zbog te tuge i sve mi je crnji život i inače, crna mi duša, crna mi sutrašnjica, kao i današnjica, e još mi samo fali crnina od pamuka. Neću!
Htedoh da kažem nešto, ali... pa htedoh opet, pa sam opet odustala.
U redu, tako si se osećala, tako si se oblačila i ok je. Naravno da ne treba na silu ništa raditi.Pa ni skidati crninu.
Na 40 dana, kada smo došli sa groblja, skinula sam ono crno sa sebe i obukla vrišteće crveno. Misliš da mi se pevalo, misliš da sam odžalila, da mi je bilo svejedno? Ne, ni blizu.
Ustvari, skoro sam se jadala na rupi, kako koji dan, meni je bre sve teže, skoro svako veče se gušim da ne zaplačem, tako mi padne na pamet asocijacija, ili vidim nešto što mi je on dao... i kataklizma. Ili se jednostavno sama setim, eto, padne mi na pamet... Kako zaboli u grudima. kako guše suze, kako je neverovatno sve to... i sad dok pišem, u kratkoj haljinici, šarenoj i veseloj, meni sve mračno i sve mi se vratilo... 4 meseca svega je prošlo, malo je, bre, malo je... guši tuga, ubija, svakodnevno...
I šta da radim u crnini? Da ubijam sama sebe?
Ne, ja lično neću. Briga me ko će šta da kaže, a čujem komentare oko sebe svakakve. Pa, zaboga, ne živim ja za svet, ne hrani me hlebom taj guravi svet pa da mu udovoljavam, zabole me bre šta ko priča, ne interesuje me. Zbog toga je bio onaj komentar sa spomenutim bljuvanjem.
Crn mi je svaki dan, i zbog te tuge i sve mi je crnji život i inače, crna mi duša, crna mi sutrašnjica, kao i današnjica, e još mi samo fali crnina od pamuka. Neću!
nekada se crnina nosila samo za zalovanja ili tako nesto dok danas zene nose i crno donje rublje . otkuda sada to ? jel se osjecate mrsavije u tome ili u cemu je fora ?
ja osobno volim akromatiku ali nisam nikada potpuno u crnom .
