Noc je odavno odmakla dok sam lupajuci potpeticama o asfalt zurila kuci sa osecajem kajanja sto sam uopste izlazila da bi provela jedno lose vece.Svi su bili nesto rasuri ,raspolozeni samo za beskrajne rasprave o najcesce nebitnim stvarima ili bitnim, samo meni nezanimljivim.Ne,nisam ga videla jer mi se prikrao iz mraka i iza ledja.Samo sam cula potmulo rezanje i udarac njuske u ruku koju sam instiktivno podigla da bih se zastitila..Potrcala sam trazeci spas u nekom od ulaza.Sledece sto sam osetila bio je ujed za list leve noge.Vrisnula sam ali samu sebe nisam cula od zaglusujuceg pucnja.Bile su to sekunde kao vecnost.Ja,nepoznat covek sa pistoljem u ruci i veliki crni pas koji je umirao na asfaltu.
-Zasto,pitala sam nepoznatog.
-Obecao sam da cu to uraditi ako jos jednom bude nekoga napao.Suza mu se slivala iz obraz.
Posrnula sam
-Mozete li,zapita me nepoznati.
-Ne,rekoh
Pomogao mi je da dodjemo do kola i smestio na prednje sedište.
Psa je stavio u gepek.Obuzelo me je bunilo.Kada sam dosla malo sebi,lezala sam na stolu u prijemnoj ambuilanti.
Do mene na istom takvom stolu lezao je veliki crni pas.Gledao me je mrtvim ocima.Zaplakala sam.
Trgla sam se iz košmara.San je bio tako ziv,tako cudan,tako naslucujuci.
Pitala sam se.Ko ce me to ujesti i izadti.Neko hoce.Samo da to ne bude neko koga volim,do koga mi je stalo i kome verujem.
