- Poruka
- 70.757
"Crna rupa" svetske avijacije: Rusija pleni avione uzete na lizing, ali šta kada im ponestane delova?
Rusija je zemlja koja je bila čvrsto integrisana u svetsku avio-industriju. Nacionalna avio-kompanija Aeroflot je letela rutama širom sveta, ruski turisti su čarter letovima stizali na omiljene destinacije, ruske avio-kompanije su kupovale ili iznajmljivale avione od vodećih zapadnih partnera, moskovski aerodrom oduvek bio jedan od najprometnijih na svetu...
Invazija na Ukrajinu promenila je sve. Ukoliko se rat nastavi, Rusija bi mogla da postane prava crna rupu svetske avijacije. Neke avio-kompanije kao što su Turkish Airlines i Emirates još opslužuju rusko tržište, ali je nejasno i koliko će to trajati.
Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kanada i mnoge druge zemlje uvele su sankcije Rusiji i zabranile ruskim letelicama ulazak u svoj vazdušni prostor, dok su one letelice koje su se zatekle na zapadnom tlu bivale zaplenjene.
Rusija je uzvratila sličnim merama i zabranila prelete iznad Rusije što je označilo kraj unosnih naknada koje je država koristila da subvencioniše Aeroflot. Nacionalni avio-prevoznik je obustavio sve međunarodne letove, osim ka Belorusiji, dok strane kompanije koje su izjamile letelice pokušavaju da ih vrate u posed.
Trenutno je najmanje 600 aviona u ruskim flotama u vlasništvu inostranih kompanija za lizing. Prema podacima konsultantske firme za vazduhoplovstvo IBA, samo kompanija AerCap poseduje 152 letelice u Rusiji i Ukrajini, čija je ukupna vrednost oko 2,5 milijarde dolara. U podnesku američke Komisije za hartije od vrednosti i berze (SEC) od 28. februara, AerCap je otkrio da je "približino 5 odsto flote kompanije prema neto knjigovodstvenoj vrednosti bilo pod zakupom ruskih avio-kompanijama".
CH-aviation, pružalac obaveštajnih podataka o avio-kompanijama naveo je da su samo dva aviona od početka ruske invazije u Ukrajini, prebačena u inostranstvo - u Istanbul i Meksiko Siti. Još jedan avion Aeroflota, Erbas A321neo star 10 meseci, "za dlaku" je izbegao da bude zaplenjen u Kairu 2. marta, otkrila je publikacija vazduhoplovne industrije pod nazivom The Air Current.
Međutim, pravi obrt nastao je pre nekoliko dana kada je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon o merama podrške civilnom vazduhoplovstvu, prema kojem ruski avioprevoznici mogu da registruju na sebe avione unajmljene od stranih kompanija i da dobiju sertifikate o plovidbenosti za te letelice. To dozvoljava ruskim avio-kompanijama da zadrže flotu stranih aviona i omogućavaju da se ta flota koristi na domaćim linijama.
"Mislim da je ovakva odluka neodrživa i da je u pitanju presedan koji se nikada nije desio u istoriji. Ne bih da ulazim u sferu politike, ali ovakva odluka ima čiste unutarpolitičke namere i zbog toga ne može biti održiva. Čim bilo koji od tih aviona bude poleteo u inostranstvo on će moći da bude preusmeren i prizemljen na bilo koji međunarodni aerodrom, nakon čega će biti zaplenjen", kaže za Euronews Srbija Dragan Nikolić, glavni i odgovorni urednik portala Aviatica.rs.
Trenutna situacija umnogome podseća na vreme Hladnog rata, kada je SSSR imao možda i najrazvijeniju domaću avijaciju na svetu, ponajviše zahvaljujući ogromnim udaljenostima, široko rasprostranjenom stanovništvu i snažnoj vazduhoplovnoj industriji koja je pravila sopstvene letelice kao što su Tupoljev Tu-154 koji je dominirao nebom SSSR-a. Međutim, kraj komunizma doveo je do stvaranja novih avio-kompanija i preuređenja Aeroflota što je značilo i okretanje zapadnim proizvođačima koji su nudili bezbednije, tiše i štedljivije avione. Na primer, pređašnje pomenuti Tu-154 poslednji put je leteo sa Aeroflotom 2010. godine.
Danas Erbas i Boing uz Embraer, Bombardier i ATR čine 82 odsto redovnih domaćih letova.
"Veliki i ozbiljan problem koji ne može da se reši nikakvim deklaracijma predstavlja odluka Erbasa i Boinga, kao dva najveća, da obustave isporuku rezervnih delova u Rusiju. Ovakva odluka je skandalozna i direktno ugrožava avio-saobraćaj i ne može da se posmatra na lokalnom nivou - avio-saobraćaj je globalna stvar i služi da poveže ljude", smatra Nikolić.
Nikolić ističe da ovakvom odlukom "dva najveća" krše sve moguće konvencije, na šta je ukazala i Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA).
"Recimo, oni su odmah reagovali i apelovali da se ovakva odluka stopira jer može biti pogubna po bezbednost avio-saobraćaja i pozvala donosioce te odluke da je pod hitno preispitaju i ukinu. Iako taj apel nije previše odjeknuo u medijima, meni koji se bavim avijacijom je vrlo značajan jer se u moru loših vesti čuo glas razuma", ističe i dodaje da, kada je u pitanju avio-prevoz i bezbednost istog, državljani bilo koje zemlje ne bi smeli da ispaštaju:
"Sve što se dešava, uključujući i zaplenu aviona ruskim oligarsima je zapravo kršenje normi svetskog poretka, ljudskih prava i narušavanje privatne imovine. Pričam iz perspektive nekoga ko prati avio-saobraćaj bez namere da stajem na neku od zaraćenih strana"
Da bi domaći letovi bili plovidbeni, avio-kompanije će morati da iscrpe svoje zalihe delova, a zatim da počnu da "kanibalizuju" komponente iz aviona.
"To nije presedan, imali smo i u ranijoj istoriji slučaj Irana i američkih sankcija koje još traju. Setimo se da je Iran imao veliki broj tragičnih nesreća koje su, prema navodima pojedinih istražitelja, događale zbog zamora materijala i nedostatka rezervnih delova", kaže Nikolić.
Čitava situacija bi mogla da dovede Rusiju do toga da kupuje nesertifikovane delove od prodavaca u Kini ili drugim zemljama, kao što je to činio Iran tokom sankcija. MahanAir, prva iranska privatna avio-kompanija poslala je agente i prividne kompanije u zemlje poput Indonezije, UAE i Malezije gde su kupovali rezervne delove po nekoliko puta većoj tržišnoj ceni i slali ih kući, o čemu je pisao Quartz 2019. godine.
Međutim, ovaj način za snadbevanje zastarele iranske flote bio je mnogo lakši nego kada je u pitanju moderna flota koju poseduje Aeroflot.
"Bezbednost saobraćaja mora biti na prvom mestu i baš zbog toga ne treba zanemariti ekonomsku situaciju u nekoj avio-kompaniji jer ona i te kako utiče na bezbednost", kaže Nikolić i dodaje da sankcije određenih tehnoloških kompanija kao što je Sarbre Corp, koja je prekinula globalni sporazum o distrubiciji sa ruskim Aeroflotom i tako onesposobila onlajn prodaju karata, neće previše uticati na avio-saobraćaj u Rusiji, kao kada su u pitanju avionski delovi.
"Kada je podrška tehnoloških kompanija u pitanju, to je nešto što je pitanje jednog klika i može se lako rešiti. Štaviše, Aeroflot je ukinuo međunarodni saobraćaj, pa imaju svoje kanale prodaje za domaće linije i to funkcioniše s obzirom na to da domaći saobraćaj nigde u svetu nije bio zavistan od globalnih neprilika", nastavlja.
Nikolić naglašava da su sankcije ekonomski strašan udarac na Aeroflot i druge ruske avio-kompanije.
"Zaplenjeni avioni će u nekom trenutku morati da budu vraćeni, isključeni su iz međunarodnog saobraćaja, tako da sada samo prave gubitak. Drugo, kada pričamo o Aeroflotu treba imati na umu da se radi o netransparentnoj kompaniji za koju ne znamo koliko država u nju upumpava novac, čak i u mirnodropskim uslovima, a kamoli sada", kaže Nikolić.
Nikolić smatra da će Ruska federacija učiniti sve što je u njenoj moći da sačuva nacionalnu avio-kompaniju budući da je to od vitalnog interesa za jednu zemlju.
"Ekonomski posmatrano siguran sam da će doći do bankrota, ako već i nije - sve zavisi od toga kada će rat prestati, ali i kada dođe do mira, proći će jedan duži period da se pokidane veze ponovo uspostave što će biti otežano s obzirom na jednu opštu neprijateljsku atmosferu koja je zavladala između kompletnog Zapada i Rusije", zaključio je Nikolić u razgovoru za Euronews Srbija.
Rusija je zemlja koja je bila čvrsto integrisana u svetsku avio-industriju. Nacionalna avio-kompanija Aeroflot je letela rutama širom sveta, ruski turisti su čarter letovima stizali na omiljene destinacije, ruske avio-kompanije su kupovale ili iznajmljivale avione od vodećih zapadnih partnera, moskovski aerodrom oduvek bio jedan od najprometnijih na svetu...
Invazija na Ukrajinu promenila je sve. Ukoliko se rat nastavi, Rusija bi mogla da postane prava crna rupu svetske avijacije. Neke avio-kompanije kao što su Turkish Airlines i Emirates još opslužuju rusko tržište, ali je nejasno i koliko će to trajati.
Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Kanada i mnoge druge zemlje uvele su sankcije Rusiji i zabranile ruskim letelicama ulazak u svoj vazdušni prostor, dok su one letelice koje su se zatekle na zapadnom tlu bivale zaplenjene.
Rusija je uzvratila sličnim merama i zabranila prelete iznad Rusije što je označilo kraj unosnih naknada koje je država koristila da subvencioniše Aeroflot. Nacionalni avio-prevoznik je obustavio sve međunarodne letove, osim ka Belorusiji, dok strane kompanije koje su izjamile letelice pokušavaju da ih vrate u posed.
Trenutno je najmanje 600 aviona u ruskim flotama u vlasništvu inostranih kompanija za lizing. Prema podacima konsultantske firme za vazduhoplovstvo IBA, samo kompanija AerCap poseduje 152 letelice u Rusiji i Ukrajini, čija je ukupna vrednost oko 2,5 milijarde dolara. U podnesku američke Komisije za hartije od vrednosti i berze (SEC) od 28. februara, AerCap je otkrio da je "približino 5 odsto flote kompanije prema neto knjigovodstvenoj vrednosti bilo pod zakupom ruskih avio-kompanijama".
CH-aviation, pružalac obaveštajnih podataka o avio-kompanijama naveo je da su samo dva aviona od početka ruske invazije u Ukrajini, prebačena u inostranstvo - u Istanbul i Meksiko Siti. Još jedan avion Aeroflota, Erbas A321neo star 10 meseci, "za dlaku" je izbegao da bude zaplenjen u Kairu 2. marta, otkrila je publikacija vazduhoplovne industrije pod nazivom The Air Current.
Međutim, pravi obrt nastao je pre nekoliko dana kada je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon o merama podrške civilnom vazduhoplovstvu, prema kojem ruski avioprevoznici mogu da registruju na sebe avione unajmljene od stranih kompanija i da dobiju sertifikate o plovidbenosti za te letelice. To dozvoljava ruskim avio-kompanijama da zadrže flotu stranih aviona i omogućavaju da se ta flota koristi na domaćim linijama.
"Mislim da je ovakva odluka neodrživa i da je u pitanju presedan koji se nikada nije desio u istoriji. Ne bih da ulazim u sferu politike, ali ovakva odluka ima čiste unutarpolitičke namere i zbog toga ne može biti održiva. Čim bilo koji od tih aviona bude poleteo u inostranstvo on će moći da bude preusmeren i prizemljen na bilo koji međunarodni aerodrom, nakon čega će biti zaplenjen", kaže za Euronews Srbija Dragan Nikolić, glavni i odgovorni urednik portala Aviatica.rs.
Gore od Hladnog rata?
Trenutna situacija umnogome podseća na vreme Hladnog rata, kada je SSSR imao možda i najrazvijeniju domaću avijaciju na svetu, ponajviše zahvaljujući ogromnim udaljenostima, široko rasprostranjenom stanovništvu i snažnoj vazduhoplovnoj industriji koja je pravila sopstvene letelice kao što su Tupoljev Tu-154 koji je dominirao nebom SSSR-a. Međutim, kraj komunizma doveo je do stvaranja novih avio-kompanija i preuređenja Aeroflota što je značilo i okretanje zapadnim proizvođačima koji su nudili bezbednije, tiše i štedljivije avione. Na primer, pređašnje pomenuti Tu-154 poslednji put je leteo sa Aeroflotom 2010. godine.
Danas Erbas i Boing uz Embraer, Bombardier i ATR čine 82 odsto redovnih domaćih letova.
"Veliki i ozbiljan problem koji ne može da se reši nikakvim deklaracijma predstavlja odluka Erbasa i Boinga, kao dva najveća, da obustave isporuku rezervnih delova u Rusiju. Ovakva odluka je skandalozna i direktno ugrožava avio-saobraćaj i ne može da se posmatra na lokalnom nivou - avio-saobraćaj je globalna stvar i služi da poveže ljude", smatra Nikolić.
Nikolić ističe da ovakvom odlukom "dva najveća" krše sve moguće konvencije, na šta je ukazala i Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz (IATA).
"Recimo, oni su odmah reagovali i apelovali da se ovakva odluka stopira jer može biti pogubna po bezbednost avio-saobraćaja i pozvala donosioce te odluke da je pod hitno preispitaju i ukinu. Iako taj apel nije previše odjeknuo u medijima, meni koji se bavim avijacijom je vrlo značajan jer se u moru loših vesti čuo glas razuma", ističe i dodaje da, kada je u pitanju avio-prevoz i bezbednost istog, državljani bilo koje zemlje ne bi smeli da ispaštaju:
"Sve što se dešava, uključujući i zaplenu aviona ruskim oligarsima je zapravo kršenje normi svetskog poretka, ljudskih prava i narušavanje privatne imovine. Pričam iz perspektive nekoga ko prati avio-saobraćaj bez namere da stajem na neku od zaraćenih strana"
Šta kada ponestane delova?
Da bi domaći letovi bili plovidbeni, avio-kompanije će morati da iscrpe svoje zalihe delova, a zatim da počnu da "kanibalizuju" komponente iz aviona.
"To nije presedan, imali smo i u ranijoj istoriji slučaj Irana i američkih sankcija koje još traju. Setimo se da je Iran imao veliki broj tragičnih nesreća koje su, prema navodima pojedinih istražitelja, događale zbog zamora materijala i nedostatka rezervnih delova", kaže Nikolić.
Čitava situacija bi mogla da dovede Rusiju do toga da kupuje nesertifikovane delove od prodavaca u Kini ili drugim zemljama, kao što je to činio Iran tokom sankcija. MahanAir, prva iranska privatna avio-kompanija poslala je agente i prividne kompanije u zemlje poput Indonezije, UAE i Malezije gde su kupovali rezervne delove po nekoliko puta većoj tržišnoj ceni i slali ih kući, o čemu je pisao Quartz 2019. godine.
Međutim, ovaj način za snadbevanje zastarele iranske flote bio je mnogo lakši nego kada je u pitanju moderna flota koju poseduje Aeroflot.
"Bezbednost saobraćaja mora biti na prvom mestu i baš zbog toga ne treba zanemariti ekonomsku situaciju u nekoj avio-kompaniji jer ona i te kako utiče na bezbednost", kaže Nikolić i dodaje da sankcije određenih tehnoloških kompanija kao što je Sarbre Corp, koja je prekinula globalni sporazum o distrubiciji sa ruskim Aeroflotom i tako onesposobila onlajn prodaju karata, neće previše uticati na avio-saobraćaj u Rusiji, kao kada su u pitanju avionski delovi.
"Kada je podrška tehnoloških kompanija u pitanju, to je nešto što je pitanje jednog klika i može se lako rešiti. Štaviše, Aeroflot je ukinuo međunarodni saobraćaj, pa imaju svoje kanale prodaje za domaće linije i to funkcioniše s obzirom na to da domaći saobraćaj nigde u svetu nije bio zavistan od globalnih neprilika", nastavlja.
Crna rupa svetkog avio-saobraćaja
Nikolić naglašava da su sankcije ekonomski strašan udarac na Aeroflot i druge ruske avio-kompanije.
"Zaplenjeni avioni će u nekom trenutku morati da budu vraćeni, isključeni su iz međunarodnog saobraćaja, tako da sada samo prave gubitak. Drugo, kada pričamo o Aeroflotu treba imati na umu da se radi o netransparentnoj kompaniji za koju ne znamo koliko država u nju upumpava novac, čak i u mirnodropskim uslovima, a kamoli sada", kaže Nikolić.
Nikolić smatra da će Ruska federacija učiniti sve što je u njenoj moći da sačuva nacionalnu avio-kompaniju budući da je to od vitalnog interesa za jednu zemlju.
"Ekonomski posmatrano siguran sam da će doći do bankrota, ako već i nije - sve zavisi od toga kada će rat prestati, ali i kada dođe do mira, proći će jedan duži period da se pokidane veze ponovo uspostave što će biti otežano s obzirom na jednu opštu neprijateljsku atmosferu koja je zavladala između kompletnog Zapada i Rusije", zaključio je Nikolić u razgovoru za Euronews Srbija.
