HELENA33
Buduća legenda
- Poruka
- 27.231
Написао сам и да имаш парализу сна, несаницу нисам навео директно, него индиректно, посредно - да проблеми са којима се суочаваш су довели до исцрпљености, депресије.
Несаница се третира као осећање немира, неспокоја, забринутости, потиштености, егзалтираности које онемогућава квалитетан сан, продуктивно спавање или спавање уопште.
Шта је узрок несанице је друга прича.
А зашто би их и памтила? Мислиш да неко ко је имао комшаре (континуиране - они који се јављају из ноћи у ноћ), је у стању да их се сети, да или репродукује оно што је сањао протеклих дана и да каже таксативно - нпр. петак 25. јануар нисам сањао ништа, четвртак 24. јануар сањао сам како ме жена са три отрембешене сисе и репом јури по шуми, среда 23. јануар сањао сам како је баба бацила шибицу и читава зграда одлетела у мајчину - или да јутро након проживљеног кошмара може ако не у детаље онда да се барем сети доброг дела тог кошмара?
Ја сам вероватно рекордер овде по питању проспаваних ноћи испуњених комшмарима, а сад да ме неко пита шта сам све сањао рекао бих - откуд знам, заборавио сам, имам рупе у сећању што се тиче регуларних ствари у јави, а камоли измишљених ствари које се јављају у сновима. Поента овог мало психолошко-филозофског излета у ствари које вероватно нико неће добро скапирати јесте да човек не жели да се сећа и не жели да памти ружне ствари, настојаће да их блокира, да их негде у подсвести потисне, човек ће се увек радије сећати лепих момената у животу него оних који су му проузроковали проблеме. Ако си ти имала ружне снове, сигурно их се не желиш сећати, не желиш их препричавати/репродуковати у јави људима око себе јер кошмари су рефлексија догађаја који су се збили у јави и који представљају један вид пражњења и ослобађања стреса, а ти не желиш да створиш слику особе која се суочава са тешкоћама и проблемима, то се коси са сликом тебе као јаке и самоуверене жене. За несаницу пред другима увек можеш имати оправдање.
Не волим да спавам, смара ме развлачење по кревету - идеално објашњење несанице, савршено оправдање. Гледала сам филмски маратон, дописивала сам се са другарицом, имала сам брдо неразрешених послова/обавеза, заљубљена сам - дрма ме позитивна нервоза, лептирићи у стомаку, сва сам егзалтирана, мислим на њега, па не могу од радости да заспим.
Свако на неки начин занемарује истину или избегава да се суочи са истином (у потпуности), зато што истина у великом броју случајева није нимало пријатна, веома је болна, зато сваки човек своје мане и недостатке настоји да умањи, или да их елиминише у потпуности тиме што ће их пребацити на нешто друго - на друге људе, на сплет околности, вишу силу, судбину..
Мени је ово мало бизарно, јер сваког кога познајем је барем једном у животу од неког пријатеља добио књигу. Не кажем да лажеш, таман посла, него имам у виду животно искуство.
Мој добар познаник, аутомеханичар је од колеге добио књигу која се бави начинима постизања сатисфакције у сексуалном односу, да не говорим о случајевима где људи буквално не знају да читају а да не ставе прст у књигу да прате ваљано редове и слова (да се не би погубили, опасно је забаговати се у мору слова) или набадају слогове, а добијају едиције - Моћ природе, Достојевски ултимативно издање, итд...
Свака болница има негативан вајб, одређене ентитете о којима је писао Жика Славински у својој књизи: ''Невидљиви утицаји''.
Претпостављао сам да си донела нешто из болнице, када си лежала после одређених здравствених проблема, интервенција, нпр - бадемантил, мајица, папуче и да та гардероба која је тамо била натопљена негативном енергијом да си је унела у свој дом.
therionll, suprotno, ne zelim da zaboravim nijedan svoj san jer im pridajem veliku vaznost, i otvoreno pricham i o loshim snovima... upravo zato shto jesam samouverena ne bezim od bilo kojeg problema niti priche o istom, suma sumare sama reshavam svoje probleme, zashto bi ih krila... nije mi potrebno nikakvo opravdanje za nesanicu i gledam na nju kao najmanje zlo koje je moglo da me zadesi u vidu posledice teshkih stvari koje su se deshavale...
ti nepotrebno nagadjash i redovno mashish umesto da jednostavno pitash, jer ja sam neko ko nema problem da jasno kaze istinu a josh manje da je prihvatim kakva god bila...
mnogo se izvinjavam ako sam zaboravila da sam negde pre 40 godina dobila od nekog knjigu, ali ne secam se da jesam... moze biti da je to zato shto sam uglavnom bila okruzena ljudima koje nisu toliko zanimale knjige , ili su smatrali da sam ja sama pre za drugachije vrste poklona... ako cu iskreno ni ja nikada nisam prijateljima poklanjala knjige, uvek su to bili drugachiji pokloni, knjige sam iskljuchivo poklanjala familiji, braci, mami, cerki, bratanicu...
sve je to ok, ali bolnica nije mesto iz koje bih ja neshto uzela i ponela, to nisu ni hoteli i sl. a kamoli bolnice... inache ne osecam nikakvu negativnu energiju u svom domu, rado boravim u njemu i uzivam u svojim bojama kao i u svemu drugom u svom stanu...
- - - - - - - - - -
ma imaš košmare i tačka.
samo ih se ne sećaš.
i bačena ti je magija.
samo je ne osećaš.
ali imaš nesanice... šesta parcela, tamo kopaj.
mesec mora biti uključen, otud šesta, pa još preko ic, obrati pažnu na tranzite otprilike svakih par daana... najbolje se ne odvajaj od svog računara i navij alarm za svaki tranzit mo preko ic...
možda te baš u tom momentu vreba neki šleper.
ako je i pluton u igri izbegavaj gužve, biće to masakr.
a ako mi ne veruješ... pa nema potrebe za vređanjem.![]()
hahahahahaa, dodjem ti repku shto si me nasmejala...
