Crkoh

latisa:
Nije vredan mene itd. To mi svi govore. A mene telo i dusa boli za njim, , trazim ga po krevetu ujutru. Izvolte, tesite, kukajte, jadajte se. Znam da nisam jedina
Kliknite za proširenje...

Nije vredan tebe, a ti tuguješ za njim? Da vidimo...

Ti ne tuguješ za njim nego ti fali kita odnosno ne možeš bez toga, a drugi ti govore da nije vredan tebe jer njih ne yebe, (ako su muski onda oni žele da tebe yebu pa ti zato to govore).

Druga stvar, ako ga tražiš po krevetu i ne možeš da ga nađeš onda sve ovo što sam gore rekao pada u vodu jer ti treba neki kojeg nećeš morati na da napipavaš. Moj savet je da kad tražiš dugu kitu ne radiš to na direktan način u smislu "de izvadi da ga vidim pa ću onda da zaključim dal ćemo se zabavljati", nego gledaj muškarca u nos i prste. Ako ima duge ruke odnosno prste na rukama ili podugačak nos onda je i srednji bloker dobar.

Eto nadam se da sam pomogao malo...
Pozdrav!
 
ma sta drugi govore i nije nesto bitno, samo vi znate sta je izmedju vas.....i meni su moji i njegovi pokusali da sole pamet, kao da oni imaju super hepi zivote....:))))....daj od sebe koliko mislis da je u skladu sa tobom da posle ne bi imala repove i kajanje....a i za tu igru treba dvoje, ne zaboravi....sama nista neces postici......
 
latisa:
Nije vredan mene itd. To mi svi govore. A mene telo i dusa boli za njim, , trazim ga po krevetu ujutru. Izvolte, tesite, kukajte, jadajte se. Znam da nisam jedina
Kliknite za proširenje...
Najteža varijanta za sujetu je priznati samom sebi da si ružan, glup, bez smisla za humor i nesposoban da zaradiš za egzistenciju, pa te zato nijedna neće. Kad to pregrmiš onda crkavanje više nije ni bitno.
crazy-1.gif
 
Kreni i kod psihoterapeuta. ;) Zadatak psihijatra i jeste pretpisivati lekove, psihoterapeutu otvaras dushu. Obicno kombinacija jednog i drugog daje dugorocne rezultate.

@ o visegodisnjem crkavanju
Tesko je kad se u coveka uvuce strah zbog bolesti, pa se oseca nesposobno (ne moze obavljati osnovne funkcije), nemocno (potrebna ti je pomoc), preplaseno (kao ziva stvar, bolest se krece telom i ne znas sledece mesto napada), ugrozeno (zbog napredovanja bolesti i sr.anja sto ih gutas ne bi li ti bilo bolje), otpisano od ljudi (surovom kapitalizmu fucka se za bolesnog coveka, malo ljudi ima razumevanja za bolesne), osramoceno zbog svega navedenog.

Onako umornom od svega, pocne ti se hebati za ceo svet, a kamoli za decka. Osamis se ne bi li lakse podneo situaciju, sastavio misli, emocije, izbegao ruganje, sazaljevanje, pravdanje, objasnjavanje ljudima zasto ne mozes dici hebenu casu i ustati sam.
Uplakan prizeljkujes jedan hebeni dan bez bolova i molis za isti svim "poznatim" svecima, iako nisi religiozan.
Da prestanes disati na tren, bio bi to odmor za dushu i telo.

Frustrira te cinjenica da ne mozes obavljati osnovne funkcije koje se zdravim ljudima podrazumevaju i uopste ne razmisljaju o njima (skontas po xti put koliko je covek nezahvalno bice). Najveca zelja i najblizi cilj su ti da sam ustanes iz kreveta, pokupis predmet koji ti je pao na pod..., prestanes opterecivati bliznje.
Pocnu se javljati strahovi i pitanja kojih pre nije bilo ni na vidiku. Sta ce biti sa radnom sposobnoscu, posledicno zdravstvenim osiguranjem, socializacijom, ...itd., kvalitetom zivota uopste. Pre si mogao i navikao da sve radis sam, a sad ces mozda zavisiti od drugih.
Ucauris se u svakodnevno razmisljanje i pocnes traziti razloge za svoje stanje. Izbezumljeno razmisljas o svom zivotu sve od detinjstva nadalje, prodjes svaku svoju poznatu misao, rec, ucinjeno, tudje reakcije na iste i svoj udeo u konfliktima. Uporno i skoro pa opsesivno kopas po sebi, svojoj dusi, svom mozgu, ne bi li ti nesto bilo jasnije.

I na kraju shvatis kako si za svoje stanje KRIV SAM (niko ne moze brinuti o tebi bolje, nego ti sam)! Jer, nisi ziveo u skladu sa svojom zivotnom filozofijom, blokirao si sebe, svoj napredak, dozvolio si da razum i dusa budu u konfliktu.

Shvatis po ko zna koji put da si jedno veliko nista, da je zivot suvise kratak da bi ga trosili na gluposti, izigravali ponosne face, ponavljali iste greske i suvise dug da bi patili.

Shvatis da si jedini odgovoran za svoje misli, osecanja, reci i dela. Kad se preuzme odgovornost za njih, preuzme se odgovornost za svoj zivot.

Bolest je rezultat razlika izmedju nasih zelja i realnosti i ogledalo je psihe i duhovnog zivota. Telo nas bolescu upozorava da promenimo svoja shvatanja, navike, razmisljanja, da prihvatimo sebe. Uz vreme, telo ima neverovatnu moc samoisceljenja.

Sve je u glavi, nacinu i uglu razmisljanja, interpretiranja situacija i osluskivanju svoje duse.

Telo ti jasno stavlja do znanja da gresis i upozorava te da ispravis greske i uvedes promene! Stoga ne dozvoli sebi da ti zivot krene nepozeljnim pravcem.
 
Poslednja izmena:
ne znam sta da ti kazem Latisi
ja sam pomalo glupa za takva tugovanja
nekako gledas stvari zivotno - da ne kazem egzistencijalno i zdravstveno - jel imas zdravlje, poso, stabilna primanja, krov nad glavom
jel zavisi od te budale?
jel mozes sama da se brines o sebi?

nakon ove egzistencijalne super analize, ne treba ti mnogo mozga da shvatis da postoji milion jedan (bolji) muskarac i da za nekim ko ti nista i ne pruza ne treba lupati mozak
angazuj se drustveno, upoznaj nove ljude, promeni poglede na razlicite nacine upoznavanja, i vrlo brzo ces sresti nekog novog (i boljeg)
 
ne, ok, znam da nije lako tako posmatrati na stvari, ali ajde da se ne lazemo, nosmo mi vise klinke od 22 pa da mozes da nam prodajes neke maco fore
mislim posle 30-te gledas neke druge stvari, zar ne?
 
Ljudi, ko je pruzio plodrsku, hvala mu. Ko je kritikovao, hvala i njima. Trrebalo mi je neko vreme valjda da nadjem o5 samu sebe. Sutra na posao i sta je iza ostavljam tu gde jeste i ne okrecem se vise.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top