Ponekad te ne vidim danima,
i poželim da te poznajem
onoliko koliko te kraj mene ima.
Ponekad sam sita i tvojih mana,
i tvojih najlepših vrlina.
Nekad si ničiji čovek zaspao na
ramenu svake žene zaljubljene,
a ponekad se kao moja amajlija
ušunjaš na jastuk pored mene.
Toliko te nekad znam
da ti dlačice na prstima brojim,
toliko te nekad osećam
da te mogu nazvati svojim.
Al' dođu dani kad iz mog ugla
ja vidim jednog, pa drugog čoveka,
i mrštim se na tvoja oba lica,
koja sam sama izmislila.
I ne znam šta si, u ovom telu,
dal' samo prolazna igra ruke,
ili si neka sudbinski namenjena
priča od sreće i lepe pouke.
Zagrlim se u ponoćne sate
da osetim onog čoveka koji mi pripada,
pa osvanem misleći gde li je
taj drugi što nema mesto stajanja.
Ugledam tvoj lik,
pa se samo nasmejem,
nekoj tvojoj reči što zna da leči
i da mi dušu svu ugreje.
Žene su tvoje, sve do jedne,
i svakoj si ljubavi jednako dao.
Od tvoje dobrote, do tvoje nebrige,
meni je dvaput više žao...
i poželim da te poznajem
onoliko koliko te kraj mene ima.
Ponekad sam sita i tvojih mana,
i tvojih najlepših vrlina.
Nekad si ničiji čovek zaspao na
ramenu svake žene zaljubljene,
a ponekad se kao moja amajlija
ušunjaš na jastuk pored mene.
Toliko te nekad znam
da ti dlačice na prstima brojim,
toliko te nekad osećam
da te mogu nazvati svojim.
Al' dođu dani kad iz mog ugla
ja vidim jednog, pa drugog čoveka,
i mrštim se na tvoja oba lica,
koja sam sama izmislila.
I ne znam šta si, u ovom telu,
dal' samo prolazna igra ruke,
ili si neka sudbinski namenjena
priča od sreće i lepe pouke.
Zagrlim se u ponoćne sate
da osetim onog čoveka koji mi pripada,
pa osvanem misleći gde li je
taj drugi što nema mesto stajanja.
Ugledam tvoj lik,
pa se samo nasmejem,
nekoj tvojoj reči što zna da leči
i da mi dušu svu ugreje.
Žene su tvoje, sve do jedne,
i svakoj si ljubavi jednako dao.
Od tvoje dobrote, do tvoje nebrige,
meni je dvaput više žao...
