“ Pojam slobode ne obuhvata samo sadrzinu, nego isto toliko i nacin moga zivota, ne samo to da ja cinim ono sto je slobodno
nego i da ja to cinim slobodno.
Sta bi u suprotnom slucaju razlikovalo arhitektu od dabra osim to da je dabar arhitekta sa krznom, a arhitekta dabar bez krzna.
Kad god se dovodi u pitanje neka sloboda – dovodi se u pitanje cela sloboda . Kad god se odbacuje neki oblik slobode, odbacuje se cela sloboda.
Posle toga se moze voditi samo prividni zivot, jer od puke slucajnosti ce zavisiti u kojoj oblasti ce se nesloboda javiti
kao dominantna, vladajuca sila”.
Karl Marks 1818 – 1883 , osnivac naucnog socijalizma )
I kako to uvek biva, sto se vise govori o necemu, sto se vise nekim dostignucem hvali ( npr. slobodama i pravima),
u stvarnosti toga zapravo ima sve manje…
Nazalost je istorija potvrdila, da su diktatura i nesloboda uvek bolje organizovani od slobode.
Retko biva da sloboda ume “ … da peva , kao sto su suznji pevali o njoj”.
Francuski pesnik devetnaestog veka , Rembo je govorio da - sloboda nije dovoljna - treba stvoriti slobodnu slobodu.
A od slobode , do neslobode i diktature, mali je korak. Covek gladan, bez posla, egzistencije, izmedju opstanka i slobode – izabrace opstanak.
Postace deo mase podobne za stvaranje diktature, totalitarizma, gospodara…Slobodan covek ne moze imati gospodare.
Svakako da je dobro i korisno govoriti o slobodi u knjigama , raspravama , skupovima … samo to mora biti sprovedeno i realizovano u praksi.
Sa gradjanima i na korist gradjana.
Sloboda se ne daje. Ona se uzima. i nije slobodan onaj kojeg svi moraju da slusaju, nego onaj koji ne mora da slusa nikog.
Ako se dakle, sloboda ne daje, mora se uzeti. I covek je slobodan onoliko koliko to zeli da bude.
Kako za misli niko ne moze da bude odgovoran ( nema mogucnosti za to - bar za sada ), proizilazida su covekove misli slobodne.
Otuda su mudri ljudi slobodni ljudi.
Aleksandar Veliki, u casu kada je bio najmocniji covek tada poznatog sveta, rekao je : “Da nisam Aleksandar, bio bih Diogen”.
( Filozof koji mu je na pitanje , da li ima neku zelju koju bi mu gospodar sveta ispunio, lezeci na zemlji,
izlozen prolecnom suncu, navodno odgovorio : “Skloni mi se sa sunca”).
Zato, cini se covek mora sagledati stvari onakvima kakve jesu, utvrditi sta nije u redu i otkloniti.
Svako izmisljanje izvinjavajucih razloga, pravdanja, porazno je.
Ljudski zivot je partija saha. Duga i teska partija sa velikim ulogom.
Pritom, protivnik coveku u takvoj partiji jeste neumitno, nepotkupljivo i neumoljivo vreme.
Propustimo li priliku u toj velikoj, zivotnoj igri, nasa pozicija srusice se kao kula od karata, a nase figure nestace sa table.
Svoju zivotnu partiju, covek igra protiv protivnika koji bez greske kaznjava svaki propust i svaku neodlucnost.
Mudri Platon nas uci : “ Prva i najveca pobeda je pobeda nad samim sobom. Sramno je biti pobedjen od samog sebe”.
Za pocetak – pokusacu da pobedim sopstvene slabosti…
nego i da ja to cinim slobodno.
Sta bi u suprotnom slucaju razlikovalo arhitektu od dabra osim to da je dabar arhitekta sa krznom, a arhitekta dabar bez krzna.
Kad god se dovodi u pitanje neka sloboda – dovodi se u pitanje cela sloboda . Kad god se odbacuje neki oblik slobode, odbacuje se cela sloboda.
Posle toga se moze voditi samo prividni zivot, jer od puke slucajnosti ce zavisiti u kojoj oblasti ce se nesloboda javiti
kao dominantna, vladajuca sila”.
Karl Marks 1818 – 1883 , osnivac naucnog socijalizma )
I kako to uvek biva, sto se vise govori o necemu, sto se vise nekim dostignucem hvali ( npr. slobodama i pravima),
u stvarnosti toga zapravo ima sve manje…
Nazalost je istorija potvrdila, da su diktatura i nesloboda uvek bolje organizovani od slobode.
Retko biva da sloboda ume “ … da peva , kao sto su suznji pevali o njoj”.
Francuski pesnik devetnaestog veka , Rembo je govorio da - sloboda nije dovoljna - treba stvoriti slobodnu slobodu.
A od slobode , do neslobode i diktature, mali je korak. Covek gladan, bez posla, egzistencije, izmedju opstanka i slobode – izabrace opstanak.
Postace deo mase podobne za stvaranje diktature, totalitarizma, gospodara…Slobodan covek ne moze imati gospodare.
Svakako da je dobro i korisno govoriti o slobodi u knjigama , raspravama , skupovima … samo to mora biti sprovedeno i realizovano u praksi.
Sa gradjanima i na korist gradjana.
Sloboda se ne daje. Ona se uzima. i nije slobodan onaj kojeg svi moraju da slusaju, nego onaj koji ne mora da slusa nikog.
Ako se dakle, sloboda ne daje, mora se uzeti. I covek je slobodan onoliko koliko to zeli da bude.
Kako za misli niko ne moze da bude odgovoran ( nema mogucnosti za to - bar za sada ), proizilazida su covekove misli slobodne.
Otuda su mudri ljudi slobodni ljudi.
Aleksandar Veliki, u casu kada je bio najmocniji covek tada poznatog sveta, rekao je : “Da nisam Aleksandar, bio bih Diogen”.
( Filozof koji mu je na pitanje , da li ima neku zelju koju bi mu gospodar sveta ispunio, lezeci na zemlji,
izlozen prolecnom suncu, navodno odgovorio : “Skloni mi se sa sunca”).
Zato, cini se covek mora sagledati stvari onakvima kakve jesu, utvrditi sta nije u redu i otkloniti.
Svako izmisljanje izvinjavajucih razloga, pravdanja, porazno je.
Ljudski zivot je partija saha. Duga i teska partija sa velikim ulogom.
Pritom, protivnik coveku u takvoj partiji jeste neumitno, nepotkupljivo i neumoljivo vreme.
Propustimo li priliku u toj velikoj, zivotnoj igri, nasa pozicija srusice se kao kula od karata, a nase figure nestace sa table.
Svoju zivotnu partiju, covek igra protiv protivnika koji bez greske kaznjava svaki propust i svaku neodlucnost.
Mudri Platon nas uci : “ Prva i najveca pobeda je pobeda nad samim sobom. Sramno je biti pobedjen od samog sebe”.
Za pocetak – pokusacu da pobedim sopstvene slabosti…
hala zeljka 
.
.