(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČOKOLADNO PRIJATELJSTVO
(nastalo na igri Sastavi priču)
Popodne se, onako mazno razvlačilo, malo sanjivo, više lenjo. Na dva malena dlana, kao u kolevci, počivala je nalakćena brada, malo namreškana od tog položaja. Iznad nje, jedva primetno napućene rumene usnice, pa nosić, iznad kog su bila dva krupna plava oka. Ceo taj prizor, uokviren kratkom raščupanom plavom kosom, ulepšavao je otvoren prozor. Češalj baš nije volela, te je zato imala kratku kosu. Čak i tako kratka bila je divlja i neukrotiva.
Odjednom, plavo oko uhvati pokret u krošnji drveta čije je lišće dodirivalo krov kuće, i s jedne strane zelenilo prozor.
Ruke pustiše lice. Na obrazima osta trag čokolade .
Iz krošnje, tela skrivenog lišćem, Čupavicu pogledaše dva malena oka.
"Ooooooo.....dođi.....dođi...ne plaši se"...kaže Čupka, pružajući ručicu umazanu čokoladom.
Veverica iskrivi malo glavicu, promeškolji se u zelenoj skrivalici, i priđe korak bliže.
"Hoćeš čokolade? Sa lešnicima je. Mama kaže da ih veverice vole. Ti si veverica, zar ne?" plave oke širom otvorene postavljaju pitanja, iako malena krznena gomilica ne pušta glas
"Čekaj, sad ću ja. Evoooooooo.......iz komada čokolade, Čupka izvadi lešnik, stavi ga nehajno na sims prozora, a ostatak gurnu u usta. Ja ću jesti čokoladu, a ti lešnike ...musav smeh dopre do krošnje.
Veverica opet nakrivi glavicu, pa priđe još malo bliže. Znatiželja je jača od straha.
"Hajde da se upoznamo. Ja sam Čupka a ti si?.....izvini što malo šuškam, ali mama i tata kažu da je to baš slatko...i da će proći kad mi zubi opet izrastu...znaš, ispali su..... a je l' i tebi ispadaju zubi? veverica priđe još jedan korak
"Znam.....ti si Vecka.........jao, baš ti je lepo ime...dođi, uzmi lešnik slobodno...evo ti još jedan"...čokolada, već prilično omekšala od toplote, lepo se razmaza po simsu.......i još malkice na obrazu.
Vecka priđe još malo bliže, oka ne skidajući sa čokoladne Čupke.
"Ti možeš da se šetaš okolo a ja ne mogu. Učila sam da vozim bicikl i pala sam. Malkice sam uganula nogu...ovu levu, znaš (pa prelazi čokoladnom rukom preko levog skočnog zgloba pokazujući Vecki umotano mesto povrede, iako ova to ne vidi)...ali samo malkice. I sad mi ne daju da idem napolje. Tata kaže da je to moj prvi ispit i da će drugi biti mnogo bolji...i kaže da sam još mala da vozim bez onih pomoćnih točkova, ali kad porastem moći ću......a niiiiisam mala.....
Vecka je bila još jedan veveričji korak bliže lešnicima
"Nisam mala zato što muškarci ne znaju ....a tata je muškarac, znaš....mama kaže, da ću ja za taticu uvek biti njegova mala devojčica....evo ti još jedan lešnik....ostatak meke čokolade završi u ustima, što Čupku, naravno, nije sprečavalo da dalje priča....i ako ću ja za njega uvek biti mala, kako on misli onda da porastem...a, šta misliš?"
Vecka ćuti...merka, misli.
"Sofijaaa, gde si?" čuje se zatvaranje ulaznih vrata i šuškavo spuštanje torbi i kesa
"Pssssssst, stigla je mama....sad će da se naljuti na tatu koji me čuva jer ne mogu u školicu....a tatu sam uspavala ...idem da se ušunjam pored njega kao da spavamo zajedno hahaha.....vidimo se Vecka...uzmi lešnike"
Umazana ručica mahnu, plava grudva kose nesta sa prozora.....Za tren oka Čupka je bila u krevetu sladeći tatinu košulju i prekrivač čokoladom. Plave oke se sklopiše, čipava plava grudva kose se ugnjezdi u tatinom zagrljaju.......čokolada duboko uzdahnu uz jedno zadovoljno mmmmm...
Vecka hitro učini još par veveričijih koraka maznuvši sva tri lešnika, te brzinom svetlosti, a ne lenjo kao ovo popodne, nesta u krošnji. Na šapicama osta malo čokolade.
PS Dobar daaaa lepi blogerski svete......
.....po malo vežbe, čisto da ne zarđam 
