Ćao, da se upoznamo.
Molim?
Misliš da nema potrebe?
Oh, ali ima.
Samo ti to još ne znaš.
Reci mi šta vidiš kada gledaš u mene.
Šta osim visokih štikli, uske haljine, preplanulog tena i duge kose?
Vidiš li mene – mene?
Vidiš li išta drugo od onoga što i bilo ko drugi u odrazu na staklu kada stanem pred ogledalo?
Vidiš li nešto više od devojke izašle pred tebe pravo sa male morske fotografije?
Otkriću ti jedan mali trik – da bi me video, moraš da zažmuriš.
Iskreno, bez varanja. I čvrsto.
Kao kada zamišljaš želju nakon što u oko uhvatiš zvezdu padalicu ili pada prvi sneg.
Dečije čisto i neiskvareno, baš kao kada gasiš rođendanske svećice na torti.
Da se zagledaš u moje oči zatvorenih kapaka dok me ljubiš.
Da me priviješ uz sebe dovoljno preblizu da osećaš otkucaje mog srca u grudima. Ali ne mojim, već tvojim.
Da mi čuješ boju glasa. Ali ne kad pričam, već kada dišem.
Da me razumeš kada ćutim bolje i više nego kada pričam ne praveći pauze da trepnem.
Ako je moja ljubav prema tebi niska bisera koju sam skinula sa vrata i ostavila ih u tvojoj otvorenoj šaci kao školjci, hoćeš li je blago zatvoriti, štititi i čuvati ili je nemarno razvlačiti među prstima dok se nit ne pokida i sve do poslednjeg belog kružića ne nestane u tami?
Molim?
Misliš da nema potrebe?
Oh, ali ima.
Samo ti to još ne znaš.
Reci mi šta vidiš kada gledaš u mene.
Šta osim visokih štikli, uske haljine, preplanulog tena i duge kose?
Vidiš li mene – mene?
Vidiš li išta drugo od onoga što i bilo ko drugi u odrazu na staklu kada stanem pred ogledalo?
Vidiš li nešto više od devojke izašle pred tebe pravo sa male morske fotografije?
Otkriću ti jedan mali trik – da bi me video, moraš da zažmuriš.
Iskreno, bez varanja. I čvrsto.
Kao kada zamišljaš želju nakon što u oko uhvatiš zvezdu padalicu ili pada prvi sneg.
Dečije čisto i neiskvareno, baš kao kada gasiš rođendanske svećice na torti.
Da se zagledaš u moje oči zatvorenih kapaka dok me ljubiš.
Da me priviješ uz sebe dovoljno preblizu da osećaš otkucaje mog srca u grudima. Ali ne mojim, već tvojim.
Da mi čuješ boju glasa. Ali ne kad pričam, već kada dišem.
Da me razumeš kada ćutim bolje i više nego kada pričam ne praveći pauze da trepnem.
Ako je moja ljubav prema tebi niska bisera koju sam skinula sa vrata i ostavila ih u tvojoj otvorenoj šaci kao školjci, hoćeš li je blago zatvoriti, štititi i čuvati ili je nemarno razvlačiti među prstima dok se nit ne pokida i sve do poslednjeg belog kružića ne nestane u tami?
