- Poruka
- 388.920
Prica iz starog Beograda
Nikola Guša bio je krojač, jedan od brojnih cincarskih zanatlija sredinom devetnaestog veka razastrtih po Zereku. Videvši da od tog posla nema mnogo vajde, on u jednospratnici u Uzun Mirkovoj 9 otvori kafanu, koja po njemu i dobi ime „Gušanac“. Posao mu je krenuo dobro, jer taj lokal na raskršću Glavne i Zerečke padine postade sastajalište tadašnjih najuglednijih trgovaca i predstavnika tadanje čaršije. Tu su dolazili stari Terzi-baša, ćir Guša Bodi, ćir Atanas Pavlović, Moša Mevorah, ćir Jovica Barlovac, ćir Luča Bakalin, gazda Jova Kujundžić, ćir Fiča jorgandžija, ćir Šonda, Papa Nasko i cela čaršija od Saborne crkve pa do polovine Zereka. Svraćali bi ujutru rano, još dok bi šegrti čistili dućane, srkuta a šale i smišljali zavrzlame da bi se od njihovog smeha tresli duvarovi i odžaci na nejakoj turskoj kući.
Tako je bilo sve dok se jednog jutra Zerekom ne proširi vest da ćir Gušu vara žena Stamena, inače svastika Dimitrija Vasića, prote beogradskog. Izgleda da je Stamena bila slaba na terzije, jer je i Spasa Milovanović, čija se kuća oslanjala na prazan plac odmah do njihovog plota, takođe izučio krojački zanat. Vremenom njihovo pogledavanje kroz tarabu preraslo je u strast, a potom i u ljubav, pa više nije bila tajna da je Spasa redovno preskakao komšijin plot. To nije bila tajna ni za Spasinu ženu Rumenu ni za samoga ćir Gušu. Pili bi kafu i sladili se lokumom, a po ručku igrali mice i žandara, usput dobacivali jedni drugim
Razume se da je Guša nekoliko puta oplavio svoju ženu, a Spasi pretio i batinama i pištoljem, ali kad ni lemanje ni pretnje nisu pomogli, požalio se i samome knezu. Knez Miloš na najbolji i na najpraktičniji način reši taj skandal, te naredi Spasi da i dalje živi sa Gušinom ženom, tj. da se oženi njome, a ćir Guši naredi da uzme sebi Spasinu ženu i da se venča njome. Tako oni promeniše žene i vrlo su lepo živeli kao komšije, njihove žene kao komšijke, a po „Gušancu“ i Zereku se više nije pričalo o tome
Nikola Guša bio je krojač, jedan od brojnih cincarskih zanatlija sredinom devetnaestog veka razastrtih po Zereku. Videvši da od tog posla nema mnogo vajde, on u jednospratnici u Uzun Mirkovoj 9 otvori kafanu, koja po njemu i dobi ime „Gušanac“. Posao mu je krenuo dobro, jer taj lokal na raskršću Glavne i Zerečke padine postade sastajalište tadašnjih najuglednijih trgovaca i predstavnika tadanje čaršije. Tu su dolazili stari Terzi-baša, ćir Guša Bodi, ćir Atanas Pavlović, Moša Mevorah, ćir Jovica Barlovac, ćir Luča Bakalin, gazda Jova Kujundžić, ćir Fiča jorgandžija, ćir Šonda, Papa Nasko i cela čaršija od Saborne crkve pa do polovine Zereka. Svraćali bi ujutru rano, još dok bi šegrti čistili dućane, srkuta a šale i smišljali zavrzlame da bi se od njihovog smeha tresli duvarovi i odžaci na nejakoj turskoj kući.
Tako je bilo sve dok se jednog jutra Zerekom ne proširi vest da ćir Gušu vara žena Stamena, inače svastika Dimitrija Vasića, prote beogradskog. Izgleda da je Stamena bila slaba na terzije, jer je i Spasa Milovanović, čija se kuća oslanjala na prazan plac odmah do njihovog plota, takođe izučio krojački zanat. Vremenom njihovo pogledavanje kroz tarabu preraslo je u strast, a potom i u ljubav, pa više nije bila tajna da je Spasa redovno preskakao komšijin plot. To nije bila tajna ni za Spasinu ženu Rumenu ni za samoga ćir Gušu. Pili bi kafu i sladili se lokumom, a po ručku igrali mice i žandara, usput dobacivali jedni drugim
Razume se da je Guša nekoliko puta oplavio svoju ženu, a Spasi pretio i batinama i pištoljem, ali kad ni lemanje ni pretnje nisu pomogli, požalio se i samome knezu. Knez Miloš na najbolji i na najpraktičniji način reši taj skandal, te naredi Spasi da i dalje živi sa Gušinom ženom, tj. da se oženi njome, a ćir Guši naredi da uzme sebi Spasinu ženu i da se venča njome. Tako oni promeniše žene i vrlo su lepo živeli kao komšije, njihove žene kao komšijke, a po „Gušancu“ i Zereku se više nije pričalo o tome
