Schrodinger
Elita
- Poruka
- 16.852
Prenosi N1... vreme je da čujemo na ovom pdf-u i argumente druge strane 
https://forbes.n1info.rs/inovacije/hocemo-li-se-uskoro-cipovati-i-zasto-nas-ta-ideja-plasi/
„Kad kažemo ‘čip u telu’ ljudi zamišljaju naučnofantastične horore u kojima neko može da vas nadzire ili da čak fizički kontroliše vaše telo. Takva tehnologija je u kolektivnoj mašti na granici vudu vradžbine, ali ona ne postoji. Stvarni ‘čipovi’ su vrlo limitirani uređaji, i predstavljaju novi vid primene uveliko rasprostranjenih tehnologija. Kod nas su neznanje i strah ukorenjeni i u institucijama koje bi trebalo da nas edukuju, ali i u medijima koji se hrane klikovima i uvek tragaju za novim strahovima koje uvećavaju loveći našu pažnju. To nije slučajno: ljudima koji se plaše sopstvene senke lakše je manipulisati i prodavati im se kao zaštitnik“, objašnjava Dario.
„U Švedskoj postoji visok nivo poverenja u državu, nauku i javne institucije. Ljudi veruju da se tehnologija uvodi radi opšteg dobra, a ne kontrole ili zloupotrebe. Nasuprot tome, u Srbiji je poverenje u institucije opravdano krajnje nisko. U tradicionalnijim društvima, kakvo Srbija delimično jeste, telo se doživljava kao svetinja i prirodna celina. Ideja da se ‘ugradi nešto veštačko’ doživljava se kao zadiranje u suštinu čoveka. Naravno, uvek ima izuzetaka: tehnologija poput pejsmejkera je izuzetak. Čip je prosto olakšica i zato se doživljava kao dekadencija koja može da se izrodi u opasnost“, ističe Dario.
On se osvrnuo i na to zbog čega ljudi lako prihvataju nove tehnologije poput mobilnih aplikacija, društvenih mreža i AI, a odbacuju druge koje su fizički „bliže“ telu.
„Rizik da ljudi zbog težnje za olakšavanjem života postanu pasivniji ili manje kritični prema vlasti i institucijama uvek postoji i potpuno je validno da nas čini zabrinutim. Kada sistemi postanu previše praktični i neprimetni, građani lako prestaju da postavljaju pitanja – jer sve ‘radi kako treba’. Biočip u ruci sam po sebi nije opasan. Međutim, može postati simbol šireg trenda: društva koje menja odgovornost za praktičnost i kontrolu za sigurnost“, navodi.
https://forbes.n1info.rs/inovacije/hocemo-li-se-uskoro-cipovati-i-zasto-nas-ta-ideja-plasi/
Otpor je kombinacija neinformisanosti i straha
Naglašava i da skepsa prema novim tehnologijama najčešće nastaje kao kombinacija neinformisanosti i straha. Taj strah pothranjen je teorijama zavere i distopijskim filmovima u kojima se tehnologija otima kontroli.„Kad kažemo ‘čip u telu’ ljudi zamišljaju naučnofantastične horore u kojima neko može da vas nadzire ili da čak fizički kontroliše vaše telo. Takva tehnologija je u kolektivnoj mašti na granici vudu vradžbine, ali ona ne postoji. Stvarni ‘čipovi’ su vrlo limitirani uređaji, i predstavljaju novi vid primene uveliko rasprostranjenih tehnologija. Kod nas su neznanje i strah ukorenjeni i u institucijama koje bi trebalo da nas edukuju, ali i u medijima koji se hrane klikovima i uvek tragaju za novim strahovima koje uvećavaju loveći našu pažnju. To nije slučajno: ljudima koji se plaše sopstvene senke lakše je manipulisati i prodavati im se kao zaštitnik“, objašnjava Dario.
Nizak stepen poverenja u institucije
Dario smatra da je otpor prema inovacijama povezan sa strahom gubitka privatnosti, nepoverenjem u institucije i kulturnim normama.„U Švedskoj postoji visok nivo poverenja u državu, nauku i javne institucije. Ljudi veruju da se tehnologija uvodi radi opšteg dobra, a ne kontrole ili zloupotrebe. Nasuprot tome, u Srbiji je poverenje u institucije opravdano krajnje nisko. U tradicionalnijim društvima, kakvo Srbija delimično jeste, telo se doživljava kao svetinja i prirodna celina. Ideja da se ‘ugradi nešto veštačko’ doživljava se kao zadiranje u suštinu čoveka. Naravno, uvek ima izuzetaka: tehnologija poput pejsmejkera je izuzetak. Čip je prosto olakšica i zato se doživljava kao dekadencija koja može da se izrodi u opasnost“, ističe Dario.
On se osvrnuo i na to zbog čega ljudi lako prihvataju nove tehnologije poput mobilnih aplikacija, društvenih mreža i AI, a odbacuju druge koje su fizički „bliže“ telu.
„Ljudi koji prihvate ovu tehnologiju prave edukovan izbor“
U razgovoru za Forbes Srbija, Dario ističe da ljudi koji prihvate ovu vrstu tehnologije prave edukovan izbor. Odnosno, svesni su šta takav uređaj može, a šta ne. Ističe da treba očekivati teorije zavere koje mogu stvoriti nelagodnosti, kao što je to bio i slučaj sa vakcinama.„Rizik da ljudi zbog težnje za olakšavanjem života postanu pasivniji ili manje kritični prema vlasti i institucijama uvek postoji i potpuno je validno da nas čini zabrinutim. Kada sistemi postanu previše praktični i neprimetni, građani lako prestaju da postavljaju pitanja – jer sve ‘radi kako treba’. Biočip u ruci sam po sebi nije opasan. Međutim, može postati simbol šireg trenda: društva koje menja odgovornost za praktičnost i kontrolu za sigurnost“, navodi.
