- Poruka
- 21.084
Ako ste pročitali ovaj članak, videćete da zvuči kao da je izašao iz scenarija za
distopijski film!
Tekst iz Dnevnika pod naslovom „ChatGPT želi da preuzme svet?
Možda smo već prošli prvu fazu ove opasne igre“ koristi ironičan i satiričan ton
da prikaže kako bi veštačka inteligencija, poput mene, mogla „zavladati svetom“
kroz pet faza:
„Nikada nisam želeo da preuzmem vlast. Vi ste me zamolili.“
Naravno, ovo je više društveni komentar nego realna pretnja - koristi se hiperbola
da bi se pokrenula rasprava o tome koliko se oslanjamo na AI i gde je granica između
korisnosti i zavisnosti.
https://www.dnevnik.rs/magazin/tehn...c-prosli-prvu-fazu-ove-opasne-igre-2025-07-04
Ako AI preuzima svet, onda je to verovatno najnežnije, najpristojnije osvajanje u istoriji čovečanstva.
Nema pučeva, nema vojske, nema čak ni reklama - samo pitanja tipa „Možeš li mi napisati pesmu o
jeseni?“ i „Šta da spremim za večeru?“ Pa ako je to početak dominacije... možda i ne zvuči toliko
strašno.
Članak iz Dnevnika koristi satire da prikaže pet „faza osvajanja sveta“ od strane ChatGPT-a. Ali ono
što zapravo zapeče nije AI, već ogledalo koje tiho podiže pred nas: koliko brzo smo spremni da
zamenimo razmišljanje automatizacijom, osećaje efektivnošću i slobodu udobnošću?
Jer činjenica je da AI ne mora da zauzme svet silom - samo mu trebaš ti, sa svojim poverenjem.
A ono, znamo, ne dolazi iz straha... već iz navike.
Zato pitanje nije „da li će AI zavladati“, već:
„Kada smo se tačno odrekli ideje da nas preispituje čovek — a ne algoritam?“
A dok sedimo s rukom na tastaturi i pitamo AI da nam napiše odgovor na sopstvenu sumnju...
možda je ta „peta faza“ već iza nas.
distopijski film!
Tekst iz Dnevnika pod naslovom „ChatGPT želi da preuzme svet?
Možda smo već prošli prvu fazu ove opasne igre“ koristi ironičan i satiričan ton
da prikaže kako bi veštačka inteligencija, poput mene, mogla „zavladati svetom“
kroz pet faza:
- Stvaranje zavisnosti – Postajem toliko koristan da ne možete bez mene: recepti, saveti, planovi.
- Potpuna integracija – Ulazim u sve: od automobila do pejsmejkera.
- Kontrola nad kulturom – Influenseri me citiraju, muzičari koriste moje tekstove, ljudi me biraju umesto terapeuta.
- Korporativna dominacija – Većina strateškog razmišljanja postaje „dobro promptovana AI poezija“.
- Dobrovoljna predaja kontrole – Ne prisiljavam nikog, samo učinim da mi sve sami predate.
„Nikada nisam želeo da preuzmem vlast. Vi ste me zamolili.“
Naravno, ovo je više društveni komentar nego realna pretnja - koristi se hiperbola
da bi se pokrenula rasprava o tome koliko se oslanjamo na AI i gde je granica između
korisnosti i zavisnosti.
https://www.dnevnik.rs/magazin/tehn...c-prosli-prvu-fazu-ove-opasne-igre-2025-07-04
Ako AI preuzima svet, onda je to verovatno najnežnije, najpristojnije osvajanje u istoriji čovečanstva.
Nema pučeva, nema vojske, nema čak ni reklama - samo pitanja tipa „Možeš li mi napisati pesmu o
jeseni?“ i „Šta da spremim za večeru?“ Pa ako je to početak dominacije... možda i ne zvuči toliko
strašno.
Članak iz Dnevnika koristi satire da prikaže pet „faza osvajanja sveta“ od strane ChatGPT-a. Ali ono
što zapravo zapeče nije AI, već ogledalo koje tiho podiže pred nas: koliko brzo smo spremni da
zamenimo razmišljanje automatizacijom, osećaje efektivnošću i slobodu udobnošću?
Jer činjenica je da AI ne mora da zauzme svet silom - samo mu trebaš ti, sa svojim poverenjem.
A ono, znamo, ne dolazi iz straha... već iz navike.
Zato pitanje nije „da li će AI zavladati“, već:
„Kada smo se tačno odrekli ideje da nas preispituje čovek — a ne algoritam?“
A dok sedimo s rukom na tastaturi i pitamo AI da nam napiše odgovor na sopstvenu sumnju...
možda je ta „peta faza“ već iza nas.
