Čežnja

.

Ona je pritajena radost.
Dolazi iz vrtoglavih dubina,
spava u zaslepljenim očima
i budi se u uzdahu srca.
U zvezdanoj mekoći polutame
zablista pod magijom
nečijeg pogleda,
i bezglasno prodire u svest
kao što adrenalin
bešumno uranja u krvotok.
Kroz nejasno svetlo realnosti
ona se teško nazire
i drhti u nadi
da će se možda ostvariti
san o njenoj lepoti.
Jer,u čežnji se neko
toliko strasno želi
da to ponekad liči
na sudbinsku ljubav.





Ps.

Mesec je mlad,a noć je vrela
padaju zvezde padalice
i dok mi kaplje znoj sa čela
mrak je i ne vidim ti lice.
Ponekad samo kad bljesne svetlo
velike neonske reklame
ugledam tvoje mačije oči
kako me miluju iz tame...
Poljubi me,dotakni me usnama,
sa usnama k`o zrelim trešnjama...


~Bajaga~



...
 
Kliknite za proširenje...
Draga,
za prelepe stihove što čežnju prepoznaju i bude,
odabrala sam ti Bajagu i pesmu neponovljivu za
duše kao što su naše
Svakog dana od mog srca otkine se jedan deo
Svake noći imam tuge dovoljne za život ceo...

 
:kpozdrav:

Netko me voli
sanja o meni,
gleda me kradom
ali ne znam tko.

Netko me voli
dok lutam gradom,
prelazi cestu
isto kao i ja.

Zavirujem u gomilu
promatram svijet,
netko me trazi ali ne
ne znam gdje.

Netko me voli
dusu mi nudi,
netko je stranac
isto kao i ja.

Produzi dalje
neonska sjeno,
izdaje te
zelja u ocima.

Veceras se ponovo
raspitaj za me,
stavi ruke u dzepove
i kreni u noc...
 
mari47;bt188747:
Draga,za prelepe stihove što čežnju prepoznaju i bude,odabrala sam ti Bajagu i pesmu neponovljivu za duše kao što su naše

Svakog dana od mog srca otkine se jedan deo
Svake noći imam tuge dovoljne za život ceo...
Kliknite za proširenje...

Baš umeš da odabereš,curo...pravo u srce pogadja!:sad2:

For Miss Mary ...:cvet: + :zag: .
Blog mi krasiš svojim komentarima,draga...:heart:
 
ceks.elf;bt188749:
Netko me voli
sanja o meni,
gleda me kradom
ali ne znam tko.
-------
Netko me voli
dusu mi nudi,
netko je stranac
isto kao i ja.
------
Produzi dalje
neonska sjeno,
izdaje te
zelja u ocima.

Kliknite za proširenje...

Ajaoj,Ceks......!!! :dash:

Pa gde me samo nadje sa ovim Džonjevim rečima,dečkonjo dragi?! :sad2:

Zahvaljujem ti na sjajnoj ilustraciji komentara,Ceks.....:heart:


..
 
Poslednja izmena:
"Ona je pritajena radost.
Dolazi iz vrtoglavih dubina,
spava u zaslepljenim očima
i budi se u uzdahu srca.
U zvezdanoj mekoći polutame
zablista pod magijom
nečijeg pogleda,
i bezglasno prodire u svest..."

Tačno je takva
ta zagonetna lepotica
miljenica nežna ljudskih srca
kako si je samo lepo nacrtala
Bravo Lejla
 
z:poz:z:poz:z:poz:

...imam osećaj da kad nekog pripitomimo , a on ode ; rađa se čežnja ?

"-Naravno, rece lisica. Ti si za mene samo mali decak slican stotinama hiljada drugih drugih decaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...
-Pocinjem da shvatam, rece mali princ. Postoji jedna ruza.... mislim da me je pripitomila...
-To je moguce, rece lisica. Cega sve nema na Zemlji...
-Ah! to nije na Zemlji rece mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
-Na nekoj drugoj planeti?
-Da.
-Ima li lovaca na toj planeti?
-Ne.
-Gle, pa to je zanimljivo! A kokosi?
-Ne.
-Nista nije savrseno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
-Moj zivot je jednolik. Ja lovim kokosi, ljudi love mene. Sve kokosi su slicne, i svi ljudi su slicni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka koji ce biti drukciji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj ce me kao muzika pozivati da izadjem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidis li tamo dole, polja puna zita? Ja ne jedem hleb. Za mene zito ne predstavlja nista. Zitna polja ne podsecaju me ni na sta. A to je zalosno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me pripitomis! Zito, koje je pozlaceno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...
Lisica ucuta i dugo gledase malog princa:
-Molim te... pripitomi me, rece ona.
-Vrle rado, rece mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronadem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
-Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju vise vremena da bilo sta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me!
-Sta treba da radim? upita mali princ.
-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ces sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledacu te krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sesces malo blize....
Sutradan mali princ ponovo dodje.
-Bilo bi bolje da si dosao u isto vreme, rece lisica. Ako dolazis, na primer, u cetiri sata popodne, ja cu biti srecna vec od tri sata.


Ukoliko vreme bude odmicalo, bicu sve srecnija. U cetiri sata bicu uzbudjena i uznemirena; upoznacu cenu srece! Ali ako budes dolazio kad ti padne na pamet, nikada necu znati za koji cas da spemim svoje srce... Potrebni su citavi obredi za to.
-Sta je to obred? upita mali princ.
-I to je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To je ono sto cini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan cas od drugih casova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni cetvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Cetvrtak je, dakle, divan dan! Idem u setnju cak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani licili jedan na drugi, i ja ne bih uopste imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi:
-Ah! rece lisica... Plakacu.
-Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
-Naravno, rece lisica.
-Ali ti ces plakati, rece mali princ.
-Naravno, rece lisica.
-Znaci, time nista ne dobijas!
-Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to tvoja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
"
 
Moj naklon tebi, Lejla, i tvojim rečima. Tkiviš ih sobom. Čežnja u tvojoj pesmi je skoro opipljiva. Prosto zaželeh da mogu ponovo za nečim da čeznem.(!?)

M.ARIJA: Uvek mi je bilo tesko recima opisati ceznju. Pritajena radost sto drhti u nadi.... mogla bi biti dobra definicija.
IGLA DRUGOVA: Hoću i ja da budem ovde, s vama pesnicima, al' da mi se niko ne smeje.:sad2: Maki, ozbiljno ti kažem: čežnja je samo neka grudva u predelu dijafragme.

"...imam osećaj da kad nekog pripitomimo, a on ode; rađa se čežnja?"
Rađa se i onda kada ode onaj koji je nas pripitomio. Valjda… Ili je to patnja? Gde je onda radost? U sprezi su, možda, zbog boje žita. Odlutah...
Divan ti je ceo blog, Lejla. Ne komentarišem često, drugi to bolje rade, ali tu sam, uvek...:heart::zag:
 
Poslednja izmena:
zxy;bt188760:
Tačno je takva ta zagonetna lepotica miljenica nežna ljudskih srca
kako si je samo lepo nacrtala
Bravo Lejla
Kliknite za proširenje...

Izgleda da ja (ipak) umem da crtam,ZXY....:lol:

(Hakim Bej mi je već tražio crteže na temu "šta to žene žele" u jednom nedavnom postu...:znamiguje:)

Drago mi je da su ti se moje misli dopale,dečkonjo bweee....:cmok2:


...
 
Poslednja izmena:
Marija.S.;bt188796:
Uvek mi je bilo tesko recima opisati ceznju. Pritajena radost sto drhti u nadi.... mogla bi biti dobra definicija.
Bravo za pesmu Lejla. :heart2:
Kliknite za proširenje...

Nisam ni pomišljala da definišem čežnju kao misaonu kategoriju,Marija....
Opisala sam je spontano,iz sopstvenog ugla doživljaja nje...nešto kao deskriptivan opis uz pomoć (kako bi to psiholozi imenovali) "introspekrivne metode".

Prilično je tu (u Čežnji) na prvi pogled različitih osećanja,koja su u suštini i slična jer se preklapaju svojim aspektima (mnogo je zajedničkih dodirnih tačaka).
Tako isprepletana,ona obično čine nerazumljivu celinu i treba tada mnogo znanja i pameti da se razume rašomonska slika Čežnje.

Ali,ako smo motivisani (a očigledno jesmo..;),jer je jedno od najvećih motivacionih nam stremljenja ),onda ćemo krenuti i sa razvezivanjem njenog Gordijevog čvora.
E,tu onda neka nam je sam Bog u pomoći....teško ćemo se živi izvući.:lol:

Ljubav,ah,ljubav....:zaljubljena:...nakomplikovanije osećanje,šta da se radi...:aha:
Matrerijala o njoj nikad dovoljno...a ni njeno iskustvo nas nikada ničemu ne nauči..:twisted:

Jaoj...zapričala se....:rumenka:...ti si me navela na to,malena.

Zahvaljujem na tvom uvek inspirativnom komentaru,Marija....:heart:
 
123loncar;bt188799:
z:poz:z:poz:z:poz:
...imam osećaj da kad nekog pripitomimo , a on ode ; rađa se čežnja ?
" [/COLOR][/B]
Kliknite za proširenje...

Upravo tako,moj Lončaru....tada se javlja po drugi put.
(prvi put je osećamo dok čekamo na to "pripitomljavanje Nekoga"..:malav:)

:zcepanje:

Evo moje slike o tome:
Čežnja se javlja na samom početku poznanstva,kada nam se neko dopadne.
(ona tada ovako Izgleda::zaljubljena:)

Maštamo i zamišljamo neke buduće "situacije" sa "objektom" naše ljubavi...dakle,čeznemo da ispunimo naše želje.
Dok se želje ispunjavaju (znači,"pripitomili" smo tog Nekog...:twisted:),srećni smo...:zurka:
Kad krenu da nas "izneveravaju",pokušavamo sa dodatnim "tehnikama pripitomljavanja"...obično bezuspešno,nažalost.:lol:
Onda smo prisiljeni da se neutešno mirimo sa porazom (mada to nikad zaista nećemo do kraja moći)..
i tako ponovo uranjamo u snove,maštamo o "zlatnim" trenucima naše veštine "pripitomljavanja"
...posežemo ponovo za čežnjom.
( a ona ovako sada izgleda : :rida:)

:zcepanje:

I tako u krug..ciklično.:aha:
Valjda tako i treba...zar bi nam bilo i zanimljivo da sve teče glatko?:malav:



Zahvaljujem i za citat iz moje najomiljenije knjige,Lončaru moj....:kiss: + :heart:


..
 
Poslednja izmena:
Jer,u čežnji se neko
toliko strasno želi
da to ponekad liči
na sudbinsku ljubav.
Kliknite za proširenje...
hm
zasto mi pade na pamet rakic:)))
O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
 
igrakrugova;bt188815:
Moj naklon tebi, Lejla, i tvojim rečima. Tkiviš ih sobom. Čežnja u tvojoj pesmi je skoro opipljiva. Prosto zaželeh da mogu ponovo za nečim da čeznem.(!?)

Divan ti je ceo blog, Lejla. Ne komentarišem često, drugi to bolje rade, ali tu sam, uvek...:heart::zag:
Kliknite za proširenje...

Čežnja je jedno od najlepših osećanja moja IgroKrugova.
Dakle,hodajmo često kroz njeno božanstveno osećanje!:zaljubljena:

I zahvaljujem ti na oceni mojih pisanija...lepo je čuti tako nešto.
Komentarišeš sasvim dobro na svim blogovima,malena....i budi pored mene,volela bih to.:D


:heart:


...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top