Čeznem za ljubavlju, za predavanjem bez merenja,bez igrica moci...Biti jedno,a ostati dvoje...Biti nečiji,a ipak svoj...Dati sebe potpuno,ali ne i izgubiti,ostati to što jesi...Voleti,i ne stideti se da to pokazes...Davati,ali i primati...Samo se uzajamnim davanjem i prepustanjem,zajednickim ulaganjem u NAS moze biti srećan...Tek tada TI i JA zaista postajemo mi...Čeznem da ponovo osetim kako je to kada te neko voli i pokazuje bez stida koliko mu znacim...Davno je to bilo kada sam poslednji put bila tako voljena....U medjuvremenu dozvolila sam da me ubede da i nisam vredna toga,da u ovom nesavršenom telu nema ničeg sto neko treba i moze da voli...A opet moja duša se otimala ,želeci da krikne :"Nije tako"Toliko lepog ima u meni,toliko dobrog mogu da dam....A onda gledam kako neki koji ne žele da pruže nista tako lako dobiju LJUBAV,tu svet stvar...Dobiju paznju,uvažavanje,poštovanje,tudje vreme i trud....Moj duh je još uvek mlad,ali ponekad se osecam tako starom,kao da je ceo vek suza i tuge na mojim plećima...
Čeznem i čekam,sa osmehom na licu,setom u ocima,tugom u duši i srcem punim ljubavi...Ako me čujes TI moja srodna duso, požuri...ne dozvoli da te čekam dugo,spasi me od mene same....
Čeznem i čekam,sa osmehom na licu,setom u ocima,tugom u duši i srcem punim ljubavi...Ako me čujes TI moja srodna duso, požuri...ne dozvoli da te čekam dugo,spasi me od mene same....
