Čeznem i čekam

Čeznem za ljubavlju, za predavanjem bez merenja,bez igrica moci...Biti jedno,a ostati dvoje...Biti nečiji,a ipak svoj...Dati sebe potpuno,ali ne i izgubiti,ostati to što jesi...Voleti,i ne stideti se da to pokazes...Davati,ali i primati...Samo se uzajamnim davanjem i prepustanjem,zajednickim ulaganjem u NAS moze biti srećan...Tek tada TI i JA zaista postajemo mi...Čeznem da ponovo osetim kako je to kada te neko voli i pokazuje bez stida koliko mu znacim...Davno je to bilo kada sam poslednji put bila tako voljena....U medjuvremenu dozvolila sam da me ubede da i nisam vredna toga,da u ovom nesavršenom telu nema ničeg sto neko treba i moze da voli...A opet moja duša se otimala ,želeci da krikne :"Nije tako"Toliko lepog ima u meni,toliko dobrog mogu da dam....A onda gledam kako neki koji ne žele da pruže nista tako lako dobiju LJUBAV,tu svet stvar...Dobiju paznju,uvažavanje,poštovanje,tudje vreme i trud....Moj duh je još uvek mlad,ali ponekad se osecam tako starom,kao da je ceo vek suza i tuge na mojim plećima...
Čeznem i čekam,sa osmehom na licu,setom u ocima,tugom u duši i srcem punim ljubavi...Ako me čujes TI moja srodna duso, požuri...ne dozvoli da te čekam dugo,spasi me od mene same....

 
Kliknite za proširenje...
Lepo si ovo napisala Dunja.Kao glas vapijućeg u pustinji.Po ko zna koji put pokreće u meni pitanje zašto je uzajamna ljubav tako retka da izgleda kao da i ne postoji.Odgovor je samo jedan.Tada bi ljudi bili srećni a to kao da nije namera i svrha ovog života.Treba da pate,da prodju Golgotu, da put drugi potraže i nadju....Znam da zvuči bez veze al tako mi izgleda bre.:(
 
.... ZXY , treba da znaš da književnost nerado obrađuje sreću ... nesrećni ne vole srećne, kao što bolesni pomalo zavide
zdravima ... to su krajnosti ... opisane tregične situacije imaju publiku i ljudi ih vole ... te situacije im govore da nisu jedini i da nisu u najbezizlaznijoj situaciji ... ta konstatacija ih povezuje sa takvim književnim radovima , jer ih uzdiže ... dakle , u svetu ima više napisanih ( čak, izmišljenih ) tragedija , nego opisa stvarne sreće ----- stoga ljudi izvlače pogrešan zaključak o patnji / golgoti / vazdizanju ..... sreća , ljubav , dobrota vazdiže ; a patnje , zavist , tegoba , frustracije i slične stvari rade suprotno ....
 
123loncar;bt126434:
.... ZXY , treba da znaš da književnost nerado obrađuje sreću ... nesrećni ne vole srećne, kao što bolesni pomalo zavide
zdravima ... to su krajnosti ... opisane tregične situacije imaju publiku i ljudi ih vole ... te situacije im govore da nisu jedini i da nisu u najbezizlaznijoj situaciji ... ta konstatacija ih povezuje sa takvim književnim radovima , jer ih uzdiže ... dakle , u svetu ima više napisanih ( čak, izmišljenih ) tragedija , nego opisa stvarne sreće ----- stoga ljudi izvlače pogrešan zaključak o patnji / golgoti / vazdizanju ..... sreća , ljubav , dobrota vazdiže ; a patnje , zavist , tegoba , frustracije i slične stvari rade suprotno ....
Kliknite za proširenje...
Lončar treba da znaš (jer dovoljno si iskusan) da je optimizam opasna iluzija čovekova.Ako ne veruješ pročitaj "Kandida" on je zato i napisan.
 
Poslednja izmena:
zxy;bt126431:
Lepo si ovo napisala Dunja.Kao glas vapijućeg u pustinji.Po ko zna koji put pokreće u meni pitanje zašto je uzajamna ljubav tako retka da izgleda kao da i ne postoji.Odgovor je samo jedan.Tada bi ljudi bili srećni a to kao da nije namera i svrha ovog života.Treba da pate,da prodju Golgotu, da put drugi potraže i nadju....Znam da zvuči bez veze al tako mi izgleda bre.:(
Kliknite za proširenje...


Da bas tako,kao glas vapijuceg u pustinji...
Kad razgovaras sa ljudima svi ceznu za slicnim,da postanu ''celi'' kada nadju tu svoju srodnu dusu....Ali zasto je tako puno nesporazuma,suza ,patnji,usamljenosti,kada svi zelimo isto?Zasto nam neki ljudi dolaze na zivotni put kada nas to boli,kakva nas to sila pomera kao sahovske figure?
 
123loncar;bt126434:
.... ZXY , treba da znaš da književnost nerado obrađuje sreću ... nesrećni ne vole srećne, kao što bolesni pomalo zavide
zdravima ... to su krajnosti ... opisane tregične situacije imaju publiku i ljudi ih vole ... te situacije im govore da nisu jedini i da nisu u najbezizlaznijoj situaciji ... ta konstatacija ih povezuje sa takvim književnim radovima , jer ih uzdiže ... dakle , u svetu ima više napisanih ( čak, izmišljenih ) tragedija , nego opisa stvarne sreće ----- stoga ljudi izvlače pogrešan zaključak o patnji / golgoti / vazdizanju ..... sreća , ljubav , dobrota vazdiže ; a patnje , zavist , tegoba , frustracije i slične stvari rade suprotno ....
Kliknite za proširenje...

Loncar ,u pravu si...Lakse je izgleda kada su i drugi oko tebe nesrecni,pa kazes da sebi da tvoja nesreca i nije tako velika kakvih sve ima...Ali ja vise volim srecne price,mozda zato sto onda verujem vise, i nadam se vise, da negde i mene ceka nesto lepo...
 
DUNJA W;bt126555:
Loncar ,u pravu si...Lakse je izgleda kada su i drugi oko tebe nesrecni,pa kazes da sebi da tvoja nesreca i nije tako velika kakvih sve ima...Ali ja vise volim srecne price,mozda zato sto onda verujem vise, i nadam se vise, da negde i mene ceka nesto lepo...
Kliknite za proširenje...

...tu sam negde zapisao jednu rimsku poslovicu : " ako ne možeš da živiš kako želiš , ti onda živi kako možeš " ....... a još treba znati da ljubav je sakrivena iza naše emotivne alavosti i nesitosti .... kad u starosti savladamo ta svojsta ( emotivnu nesitost i ogorčenje koje ona izaziva ) i počnemo da odmotavamo život ( naročito one scene kad smo patili zbog tamo neke neuzvraćene ljubavi ili nečeg sličnog ) , počinjemo da otkrivamo male ljubavne detalje koje nismo nikad videli u tim događajima ; zatim stidljivo izranja ljubav u svoj svojoj lepoti -- koju smo priželjkivali tad a tek sad je vidimo .... tako da shvatamo da smo zaista bogati , da smo nesvesno nosili to ljubavno bogastvo ----- i nekako postajemo ponosni na sebe i svoje ljubavi ( koje smo davali primali ) ...... zaista kažem vam , ljubav je uvek iza žeđi i nesitosti u nama...
 
Dunja, pronasla sam sebe u tvojoj prici, ali onda uzmem i procitam onu pesmu, ne znam znas li je ti...
Čini mi se - Nina Zivancev

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
.....itd....
Samoca je teska,dosadna,jadna...ali zasigurno mislim, da ti i u toj samoci umes i znas da uzivas, bas kao i ja, nekada citam, nekada tako glasno pustim muziku, ali onu finu...pa onda pevam /a onda mi komsije ne dolaze po nedelju dana-salim se/...ima lepote i u samoci, samo kad je osmisljena...a ljubav, pa desice ti se sigurno, kad najmanje ocekujes. Eto, to ti ja pozeleh.
 
123loncar;bt126569:
...tu sam negde zapisao jednu rimsku poslovicu : " ako ne možeš da živiš kako želiš , ti onda živi kako možeš " ....... a još treba znati da ljubav je sakrivena iza naše emotivne alavosti i nesitosti .... kad u starosti savladamo ta svojsta ( emotivnu nesitost i ogorčenje koje ona izaziva ) i počnemo da odmotavamo život ( naročito one scene kad smo patili zbog tamo neke neuzvraćene ljubavi ili nečeg sličnog ) , počinjemo da otkrivamo male ljubavne detalje koje nismo nikad videli u tim događajima ; zatim stidljivo izranja ljubav u svoj svojoj lepoti -- koju smo priželjkivali tad a tek sad je vidimo .... tako da shvatamo da smo zaista bogati , da smo nesvesno nosili to ljubavno bogastvo ----- i nekako postajemo ponosni na sebe i svoje ljubavi ( koje smo davali primali ) ...... zaista kažem vam , ljubav je uvek iza žeđi i nesitosti u nama...
Kliknite za proširenje...

Mnogo volim da citam tvoje komentare,puni su zivotne mudrosti...:heart:

Zaista i jeste kako kazes,ali u mom slucaju nije tako,jer sam navikla da zivim od tih detalja kako kazes,ja ih zovem mrvicama...I ponosim se svojom ljubavlju...I nisam nezasita,ne mastam o ljubavi iz romana o princevima,o ljubavi bez kraja i konca...Hocu samo nekog svog,nesavrsenog kao ja, koji ume da voli...
 
244067624_937827a345.jpg
 
Tijara;bt126572:
Dunja, pronasla sam sebe u tvojoj prici, ali onda uzmem i procitam onu pesmu, ne znam znas li je ti...
Čini mi se - Nina Zivancev

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
.....itd....
Samoca je teska,dosadna,jadna...ali zasigurno mislim, da ti i u toj samoci umes i znas da uzivas, bas kao i ja, nekada citam, nekada tako glasno pustim muziku, ali onu finu...pa onda pevam /a onda mi komsije ne dolaze po nedelju dana-salim se/...ima lepote i u samoci, samo kad je osmisljena...a ljubav, pa desice ti se sigurno, kad najmanje ocekujes. Eto, to ti ja pozeleh.
Kliknite za proširenje...


Draga ,znam ovu pesmu i volim je...Kako kazes pronalazim se u njoj...Umem da uzivam u samoci i bas kao ti volim da citam,obozavam glasnu muziku,znam i da zaigram uz te note....Ali i da svoje emocije pretocim u reci i ostavim trag na blogu...Tako mi je lakse...Hvala na lepim zeljama ,i ja se nadam...A tebi zelim svako dobro,divna i hrabra zeno...
 
123loncar;bt127337:
.....baš ti hvala za ovu pesmu ... bio sam dete , kad je Lola bila popularna i pevala ovu pesmu ..... odrasli su padali u trans .... a evo, ovo me podseća na detinjstvo .... baš lepa pesmica .... Hvala !
Kliknite za proširenje...

Mislim da je pesma iz 1965 ,kada sam se ja rodila...Ali sam uz ujakove ploce zavolela i melodije iz tog vremena...Ujak je samo dvanaest godina stariji od mene...I pre par godina na njegovoj slavi,skupilo se njegovo drustvo i pocela je pesma uz gitaru...Ujak se cudio sto znam sve tekstove pesama iz ''njihovih vremena''...Pa naravno da znam,rekoh kada sam uz tvoje ploce odrasla....:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top