Četvrta dimenzija

[Poli46]

Kada je koncept Četvrte dimenzije nastao po mislima teoretičara, bila je to jedna od najtežih stvari
za vizualizaciju, mnogi umetnici od tada smatrali su izazovom da najbolje prikazuju ovu dimenziju.
Ljudski mozak je dizajniran samo da tumači ono što vidi, a sve ono što naše oči vide je
trodimenzionalni prostor, ali takođe su se navikli na predstave istih u 2 dimenzije, mada još uvek
nisu vešti u tome. Ljudskom mozgu je izuzetno teško razmišljati i tumačiti drugu dimenziju, jer nikada nismo naišli na četvorodimenzionalni prostor koji zbunjuje našu maštu.

Vidom, Looking up

 

[Poli46]

Imajte na umu da misao o drugoj dimenziji nije tako nedavna, o njoj se raspravljalo
i razmišljalo u poslednjih 7 decenija.

Astrid Rieger , One-room Apartment

 

[Poli46]

Dalí’s Crucifixion (Corpus Hybercubus)

Veoma posebna i jedinstvena slika nadrealista Salvadora Dalija iz 1954. godine.
Često je citirao sliku kao „eksplozivnu, nuklearnu i hiperkubičnu“ scenu raspeća.
I ne samo to, u leto 1953. godine, ponosno je uzviknuo da će slika biti
„veliko metafizičko delo [njegovog] leta“

Govoreći o samoj slici nakon zanemarivanja verskih vrednosti ili asocijacija, primetilo bi
se da je Isusov lik razapet u senku takozvane 4-dimenzionalne kocke ili Tesseract-a.
Uzimajući primer, znamo da se 3D kocka može otvoriti njenim licima u 2D ravni, otprilike
ovako. Slično tome, ako želimo da otvorimo 4D kocku zvanu tesseract, u 3D prostoru
dobićemo nešto ove vrste
Upravo to vidimo da Dali radi davne 1954. godine sa svojom slikom. Njegovo veliko
interesovanje za matematiku, teorijsku fiziku prikazano je u njegovom umetničkom delu.
Ovo njegovo remek-delo često ga akredituje da je „pronašao novo značenje u
tradicionalnoj biblijskoj sceni probijanjem iz tri dimenzije“.

 

[Poli46]

Pablo Picasso’s 1910 Portrait of Daniel-Henry Kahnweiler

Još jedno od Pikasovih remek-dela, on pokušava da istraži nepoznato, dimenziju koju ne
možemo doživeti i pomaže nam da nam pruži primer asimetrije kroz puke uljane boje na platnu.

 

[Poli46]

Albert Gleizes’ 1913, Portrait de l’éditeur Eugène Figuière

Ne tako dugo nakon Pikasa, Albert Gleizes je predstavio svoje remek-delo tumačeći iste
nepoznate dimenzije umetnosti i stvarnosti.

 

[Grej]

Kako ces definisati 4. dimenziju?

 

[Sensei]

a ja čitam naslov Četvrta gimnazija, haha

OT: Interesantna tema koju je teško vizualizovati, osim...
Mi sami kao 3D objekti bacamo 2D senku. 4D objekat bi po toj logici trebalo da baci 3D senku. Možemo da naučimo nešto o 3D objektu proučavajući njegovu senku. Dakle, ima razloga da takođe steknemo znanje o 4D objektu iz njegove 3D senke.

 

[Poli46]

Pošto smo ograničeni na trodimenzionalnu perspektivu, mi to ne možemo da percipiramo.
Zamislite bića u ravnom kvadratu na dnu kocke (2. dimenzija). Sada zamislite bića u
kocki iznad ravnog kvadrata (3. dimenzija). Zatim zamislite bića u tesaraktu
prikačenom na trodimenzionalnu kocku! Ta bića bi mogla da vide i unutar 3.
i unutar 2. dimenzije.

Ovo su veoma zanimljivi koncepti realnosti. Kako ćemo ikada moći da percipiramo
dimenzije iznad naše? Kako zapravo izlazimo iz naše kutije? Odgovor možda leži
u svesti. Odakle naše trenutno razumevanje realnosti dolazi? Dolazi iz naše svesti.
Možda je postojanje višestrukih dimenzija već poznato i možda možemo da im pristupimo,
ali su ta znanja duboko skrivena i nedostupna našem poimanju stvarnosti.
Umetnici pokušavaju da svojom svešću izađu iz 3 dimenzije no to je još u pokušajima.

 

[Poli46]

I Jacek Yerka je pokušao na svoj surealistički način pokušao da nam kaže nešto o
četvrtoj dimenziji. Naivno je pokušao da stvarnost sagleda iz drugih uglova.