Четничке војводе у I и II балканском као и у I светском рату

[Srbin1000%]

Колико познајемо четнике у 19 веку и у балканским ратовима?
Знамо ли неке њихове војводе и комаданте?
Упочетку четници су се борили за ослобађање Србије од Турака,касније су се борили у Балканским ратовима,па у Првом Светском и на крају у Другом Светском рату.....
Мали број људи зна да су четници постојали и пре 1941 године,па да видимо шта ми знамо о њима!

 

[Крагујевчанин]

Војвода Бук,Воја Танкосић су ти најпознатији.Имаш Косту Војиновића (вођа Топличког устанка).Четнички војвода из Другог светског рата,Илија Бирчанин,је био комита у одреду војводе Вука

 

[Srbin1000%]

 

[Anon~Iman]

Јован Стојковић, војвода Бабунски:
Борба за десну обалу Вардара
Рођен као Јован Стојковић, надимак је добио по планини Бабуни, у Македонији. Живео је 42 лета (1878-1920). Почео је да иде у школу тек у десетој години, затим га је отац одвео у Велес, који је био бугарска тврђава у Македонији. Учио је нешто бугарске школе. Завршио је четири разреда.Дошао је у Београд, у гимназију и учио годину дана, па прешао у богфословско-учитељску школу, отворену за Србе из Турске. Затим је опет нешто учио у Ваљеву, тамо завршио нижу гимназију, па учитељску школу у Нишу и Београду. Постао је српски учитељ у Тетову (западна Македонија је и данас етнички српска, уколико је словенска, као што је источна Македонија и данас етнички бугарска). Против војводе Ба-бунског одмах се дигла ВМРО. Имао је више сукоба са њима и заједно са војводама Глигором Соколовићем из околине Прилепа, Тренком Тујановићем, Јосифом и Михаилом из Брода, Долгачем, Василијем Трбићем и Ценом Марковићем очистио је десну обалу Вардара од бугар-ских чета или ВМРО-а. Треба знати да су ове борбе биле страшне, на нож. Да је годишње гинуло у Македонији по две хиљаде српских, бугарских или грчких четника. (Бугарски чет-ници су исто тако били велики јунаци). Када је 1908. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт Младотурци, прогласили Устав и опште поми-рење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младо-турци су ухапсили војводу Бабу-нског али је успео да побегне у Србију, одакле је 1912. на челу српске војске састављене од елитних четника прошао Бал-кански рат од Куманова до Би-тоља. Исто тако се истакао и на Солунском фронту и добио највиша српска и француска вој-на одликовања. Умро је у Велесу где му је између два светска рата подигнут споменик.

 

[Anon~Iman]

Коста Војиновић, четнички војвода
Самоубиство последњим метком Завршио је шест разреда гимназије и трговачку академију у Бечу. Имао је шпедитерску раднју у Врању, ту је дошао у додир са четницима и везао се за њих. После Балакнских ратова разгранао је посао по Солуну, Ђевђелији и Косовској Митровици. Тако је и упознао Косово одакле је старином. Године 1914. борио се против Аустријанаца на Ади Циганлији, на Дрини и Власини. Остао је у Србији за време окупације и био прави вођа Топличког устанка. Бугарима су требале три дивизије да га угуше. Устанак је био у пролеће а Коста Војиновић се одржао до зиме. У ноћи између 9/10. децембра заноћио је у млину близу села Гргура са пет другова. Ту су их Бугари опколили али нису смали да их нападну ноћу, већ су сачекали појачање па су напад извели ујутру. Борба је трајала цели дан. Сви четници су погинули а Коста Војиновић је последнји метак оставио за себе. Пре смрти написао је и писао у којем је тражио да буде сахрањен на месту погибије. Тако се и догодило, а после Првог светског рата његове мошти свечано су пренете у тамошњу црквицу код села Гргура.

 

[Крагујевчанин]

Коста Војиновић, четнички војвода
Самоубиство последњим метком Завршио је шест разреда гимназије и трговачку академију у Бечу. Имао је шпедитерску раднју у Врању, ту је дошао у додир са четницима и везао се за њих. После Балакнских ратова разгранао је посао по Солуну, Ђевђелији и Косовској Митровици. Тако је и упознао Косово одакле је старином. Године 1914. борио се против Аустријанаца на Ади Циганлији, на Дрини и Власини. Остао је у Србији за време окупације и био прави вођа Топличког устанка. Бугарима су требале три дивизије да га угуше. Устанак је био у пролеће а Коста Војиновић се одржао до зиме. У ноћи између 9/10. децембра заноћио је у млину близу села Гргура са пет другова. Ту су их Бугари опколили али нису смали да их нападну ноћу, већ су сачекали појачање па су напад извели ујутру. Борба је трајала цели дан. Сви четници су погинули а Коста Војиновић је последнји метак оставио за себе. Пре смрти написао је и писао у којем је тражио да буде сахрањен на месту погибије. Тако се и догодило, а после Првог светског рата његове мошти свечано су пренете у тамошњу црквицу код села Гргура.

Постоји индиција да је регент Александар намерно послао Косту Пећанца (за ког лично мислим да је битанга) да упропасти Топлички устанак,јер Коста Војиновић је био противник повлачења и поборник Мишићеве идеје о поновном контранападу.Иначе,није баш био обожавалац регента Александра,са којим је,по наведеним индицијама,планирао да се обрачуна када се војска врати у земљу

 

[Anon~Iman]

Slažem se, kolko znam, Pećanac je sleteo avionom na okupiranu teritoriju, tako-nekako.

 

[Anon~Iman]

Василије Трбић: Најстрожи четнички четовођа
Србин из Славоније из Бијелог Брда код Даља. Школовао се у родном крају затим у Србији. Хтео је да буде монах у Хиландару. Тамо су 1902. убијени неки грчки калуђери и он је морао да бежи из Свете Горе. Напустио је монаштво и одао се четништву. Учествовао је у свим главним четничким биткама. Необично строг и прек, суров чак и за четничке појмове и у томе подсећа на Павла Ђуришића. У Трбићевој чети била је гвоздена дисциплина. Године 1906. пуцао је у једног четника, свог побратима и тешко га ранио, али су ипак остали најбољи пријатељи. За време Првог светског рата авионом се спуштао у позадину аустријске, немачке и бугарске војске. Остајао је на терену по пола године и враћао се у Солун са извештајем о непријатељу. Добио је од краља Александра Карађорђеву звезду са мачевима. После Балканских ратова, населио се у Велесу и за време бугарске владе (1915-1918) Бугари су му убили оца.

 

[Srbin1000%]

Zna li još ko o nekom četničkom vojvodi???

 

[Anon~Iman]

Војислав Танкосић
Аписов повереник и агент, из гроба ископан
Пореклом је из Тамнаве близу Ваљева. Завршио је шест разреда гимназије и војну академију. Још од ране младости показивао је високу националну свест и стекао поверење доктора Гођевца и других четничких првака и, као тајни агент, отишао прерушен у Македонију, да проучи терен и људе за будуће летничке акције. Као Аписов повереник стрељао је 1903. браћу краљице Драге, Николу и Никодија. Са војводом Саватијем био је у чувеној Челопечкој бици. Њему су се обраћали Младобосанци, Гаврило Принцип и другови и он им је дао оружје за њихове акције. Извори говоре да се забављао тако што би куршумима скидао јабуке са глава својих четника. Једанпут су прелазили преко Савског моста и кад им је наредио да скоче сви су скочили.
Био је суров и одважан. Хапшен је од наших власти када је Гаврило Принцип убио Фрању Фердинанда. Све му је опроштено када је Аустрија напала Србију, јер су четници Воје Танкосића и Јована Бабунског, спречили да већ прве ноћи рата Београд падне у аустријске руке. Затим се борио на Дрини. Његов одред се повлачио последнји као заштитница пред Аустријанцима и Немцима и ту негде код Великог Поповића је смртно рањен. Живео је још два дана. Умро је у Трстенику. Када су Аустријанци освојили овај град ископали су га из гроба да се увере да је заиста мртав, а хрватски, мађарски, бугарски и аустријски листови пуни среће доносили су на првим странама слике мртвог Танкосића извађеног из гроба. Поново је сахрањен и тамо лежао до 1923. када су га мајка и другови пренели у Београд и са највећим почастима сахранили на Новом гробљу.

 

[Anon~Iman]

Војин Поповић - Војвода Вук
Мислио је да га метак не бије
Једно је од првих четничких имена и једини четник који има споменик у центру Београда. Рођен је у Старој Србији, у Сјеници и тамо је завршио три разреда основне школе, али је породица морала да бежи у ондашњу Србију па су се Поповићи доселили у Крагујевац. Тамо је довршио основну школу и шест разреда гимназије. Потом је завршио војну академију. Био је у чувеној Челопечкој бици и то му је било ватрено крштење. Четништву се посветио до смрти. У оба Балканска рата био је у првим редовима. Био је страх и трепет како за Турке тако и за Бугаре. У Првом светском рату његови четници заустављали су читаве аустроугарске дивизије. На Солунском фронту добио је најопаснији војни положај према Бугарима. Мислило се да му зрно не може ништа али га је убио један Бугарин који је бежао од његових четника. Окренуо се, препознао га и погодио у срце. Остали четници су наставили да гоне Бугаре, а његових осам старих четника понели су га до вечног пребивалишта. Српској војсци објављена је његова смрт посебном наредбом. Године 1923. војвода Вук је свечано донесен из Македоније у Београд и сахрањен на Новом гробљу.

 

[svarozic]

Bojin Popović - Vojvoda Vuk, legendarni četnički komandant u borbama u Makedoniji i jugu Srbije. Rođen u Sjenici koja je tada bila okupirana. Čitav život je ratovao. Kažu da je trpio teror od Turaka/naših muslimana kao dijete i da je gledao kako mu oca muče. Bio je veliki junak i najhrabriji od svih četničkih komandanata. Poginuo je na Kajmakčalanu 1916. u bici sa Bugarima. Arčibald Rajs je bio njegov prijatelj i on je kasnije pisao o njemu. To je nešto ukratko. a ovo je jedna pjesma o velikom Vojvodi Vuku:

ВОЈВОДА ВУК

Зашто гавран загракта и прхну
Поврх виса код села Груништа?
- Биће крви, биће разбојишта,
Јер се спусти по Камену Црну
Страшна рука у Војводе Вука.

Ту настаде врисак од пушака,
Ту полеже четник до четника,
Ту тисућа паде насилника,
Ту погибе јунак до јунака
Силног пука у Војводе Вука.
Три јуриша бише и одбише,
Кад четврти бити започеше,
Кад бомбама душмана разнеше,
Кад соколи каме повадише...
Клону рука у Војводе Вука.

Весели се, Бугаријо љута,
Нема више онога јунака,
Ни његова шлема, ни миздрака...
Спасена си по стотину пута
Силних мука од Војводе Вука.

Милисав Јелић

 

[Крагујевчанин]

Војин Поповић - Војвода Вук
Мислио је да га метак не бије
Једно је од првих четничких имена и једини четник који има споменик у центру Београда. Рођен је у Старој Србији, у Сјеници и тамо је завршио три разреда основне школе, али је породица морала да бежи у ондашњу Србију па су се Поповићи доселили у Крагујевац. Тамо је довршио основну школу и шест разреда гимназије. Потом је завршио војну академију. Био је у чувеној Челопечкој бици и то му је било ватрено крштење. Четништву се посветио до смрти. У оба Балканска рата био је у првим редовима. Био је страх и трепет како за Турке тако и за Бугаре. У Првом светском рату његови четници заустављали су читаве аустроугарске дивизије. На Солунском фронту добио је најопаснији војни положај према Бугарима. Мислило се да му зрно не може ништа али га је убио један Бугарин који је бежао од његових четника. Окренуо се, препознао га и погодио у срце. Остали четници су наставили да гоне Бугаре, а његових осам старих четника понели су га до вечног пребивалишта. Српској војсци објављена је његова смрт посебном наредбом. Године 1923. војвода Вук је свечано донесен из Македоније у Београд и сахрањен на Новом гробљу.

И за њега се сматра да је био противник регента Александра,па га је зато овај слао константно на кланицу не би ли војвода Вук погинуо

 

[Anon~Iman]

Лука Ћеловић - четнички финансијер
Рођен је 1854. године у Требињу. Учио је нешто мало школе у Требињу, Бањалуци и Брчком. Дошао је у Београд са 18 година где је шегртовао и учио се раду и стицању. Вратио се у родну Херцеговину 1875. да би учествовао у тамошњем устанку против Турака. Идуће године учествовао је у Српско-турском рату, а после ратовања окренуо се трговини и стицању. Једва писмен и самоук, он је од Београдске Задруге, направио банку и предузеће првога реда. По нечему је личио на Цинцарина, шкрт према себи, није жалио новац за српске националне циљеве. Његовим новцем слати су четници из Србије у Македонију. Бугари су то приметили и осудили га на смрт, али атентатори нису успели да се пробију до Београда.
Године 1903, заједно са др Милорадом Гођевцем и генералом Јованом Атанацковићем, формирао је средишњи четнички одбор за ослобађање Старе Србије и Македоније од Турака. Сам др Гођевац признаје да од целог овог посла не би било ништа, да Лука Ћеловић није давао годишње за опремање чета 40 до 50 хиљада динара. (Сетимо се да је тадашњи српски динар имао златну подлогу, а колико је динар био скуп сведочи индиректно и Стеван Сремац, који на једном месту бележи да је за ноћну седељку елите српских писаца у београдској кафани "Дарданели" било довољно 30 динара).
Ћеловић је оставио иза себе српском народу, односно Универзитету 50 милиона динара и дивну палату у центру Београда.

 

[Anon~Iman]

Јован Долгач - хапшен од својих, убијен од Бугара
Извори га описују као побуњеног роба који је своју мржњу према Турцима пренео на све муслимане. У четнике је отишао са преко 45 година. Једино је слушао војводу Глигора Соко-ловића. "Он је био једини ауторитет пред којим се Стрико Долгач клањао." Када је почео Први балкански рат у четнике се јавио један Србомуслиман из Босне. То Доглачу никако није улазило у главу, да неко буде муслиман и Србин. Наваљивао је да убије овог младића, који је за њега био Турчин. Због овог и сличних поступака и поред великих заслуга, хапшен је од наших власти. Убили су га бугарски четници у јесен 1915. у родном селу Долгајец. (Кичево)

 

[Anon~Iman]

Довезенски, Јован Станојковић: Војвода над војводама
Рођен је у селу Довезанци близу Куманова. Основну школу учио је у манастиру где се још учило на старословенском. Затим је прешао у Србију и учио гимназију коју је напустио због сиромаштва и завршио богос-ловско-учитељску школу. Био је учитељ у родном крају. Године 1904. ушао је у српску четничку организацију. Има посебно име међу четницима. Велики ауто-ритет. Њега су слушале све чет-ничке војводе и четовође. Довезенски је створио српску тајну организацију на левој обали Вардара. Учествовао је у оба Балканска и Првом светском рату. Он је име сам по себи.

 

[Anon~Iman]

Коста Миловановић - Пећанац,
познати четнички војвода: Вођа Топличког устанка
Србин је, родом из Метохије, који је од арнатуских насиља склонио главу у Топлицу, а и касније је ишао класичним четничким путем: подофицирска школа, улазак у четничку организацију, упадање у Стару Србију и Македонију са четама и борба против Турака. Умео је са Шиптарима и са њиховим вођом Исом Бољетин-цом, у његовој такозваној влади био је војни командант. У историју је ушао по Топличком устанку 1917. када се Јужна Србија дигла против Бугара (Бугари и тада и сада уче да у Јужној Србији живе Моравски Бугари, а док су владали Јужном Србијом од 1915 - 1918. чинили су невиђене зулуме: побили су све школоване Србе, избацивали "ић" из презимена са гробаља и из цркава. Петровићи су постали Петрови, деца у школи учила "Аз см Булгарин", почели су да регрутују Србе за бугарску војску. На ово је Јужна Србија одговорила Топличким устанком 1917, који су повели четници Коста Војиновић и Коста Пећанац, који је авионом долетео из Солуна за Топлицу.
После слома устанка одржао се крстарећиКопаоником, Херцеговином и Црном Гором до доласка српских трупа из Солуна. После успостављања Краљевине СХС борио се против сепаратиста Мехоњића и Бошковића у Новопазарском санџаку.

@Крагујевчанин: јесте дандара, погледај му слику

 

[sumljiv_tip]

Ovog zaboraviste, pravo sa wiki-ja

Ђорђе Ристић (Пећ, 1875 или 1879 — Ниш, 1911), звани Скопљанче, је био славни српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији.

Биографија

Гимназију је завршио у Скопљу, након чега је уписао Подофицирску школу у Београду 1904.; и са чином наредника је прешао српско-турску границу те је почео са четовањем. Због показане храбрости брзо је стекао звање војводе. Скопљанче је био у врло добрим односима са војводом Костом Пећанцем. Учествовао је у биткама на Гугљину, Петраљици и Челопеку.

Умро је од последица дуготрајног четовања, где су били лоши услови.

Сахрањен је у Нишу, где му је Народна одбрана 1913. подигла споменик.

 

[Anon~Iman]

Боривоје Јовановић - Војвода Брана: Смрт у пламену
Рођен је близу Пожаревца а погинуо 1905. у кумановском крају у 22. години. Завршио је основну школу, затим гимназију у Београду и Шапцу, потом Војну академију. Био је међу првим четницима који су прешли границу. Био је у борби на Челопеку, храбар, популаран, умео је с народом. Погинуо је овако: Он и његов друг Богдан-Хајнц Југовић затекли су се у селу Петраљци. Неко их је пријавио Турцима. Они су их опколили. Четници су се затворили у две куће које су Турци запалили. Војвода Брана и његови четници су изгорели у њима.
Његови посмртни остаци извучени су сутрадан испод ру-шевина и сахрањени поред Петраљичке цркве, а њихова смрт дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни комад "Војвода Брана" и често је игран у Јужној Србији, како се онда звала Македонија.

 

[Anon~Iman]

Gligor Sokolović:Ubili ga kad je sjahao, vode da se napije
Srbin je iz Makedonije iz jednog sela kod Prilepa. U mladosti je bio bugarofil ali kada je bugarski ustanak slomljen 1903. Gligor je prezimio u Beogradu gde se upoznao sa ideolozima četničkog pokreta, doktorom Gođevcem i drugim i postao četnik. Stvorio je četu i poveo je u rodni prilepski kraj. Tukao se protiv bugarskih četa. Očistio je od njih: prilepski, kičevski, veleški i porečki kraj. Kada je došlo do Mla-doturske revolucije u Makedoniji i zavladalo privremeno primirje Mladoturci su Srbe obasuli počastima. Ali, kasnije su promenili politiku i okre-nuli se protiv Srba. Vojvodu Gligora su ubili Turci tako što su mu tobož dali pratnju da bi bio sigurniji. Ubili su ga kada je sjahao pored jedne česme da se napije vode. Nјegov najstariji sin Andon poginuo je kao srpski dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu.

 

[Anon~Iman]

Има још доста. Ево извора: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html

 

[Sanovnik]

Постоји индиција да је регент Александар намерно послао Косту Пећанца (за ког лично мислим да је битанга) да упропасти Топлички устанак,јер Коста Војиновић је био противник повлачења и поборник Мишићеве идеје о поновном контранападу.Иначе,није баш био обожавалац регента Александра,са којим је,по наведеним индицијама,планирао да се обрачуна када се војска врати у земљу

Njega je zapravo poslal komanda , jer su znali da ustanak ne moze da opstane , obzirom da porobijanje Solunskog fronta nije mogo da se izvrsi i to u opste nije bilo na vidiku . Pecanac je poslat zbog iskustva , da umiri ustanak , te da ga prebaci u sumu i planiske predele , kako bi se stanovnistvo sacuvalo . Dakle , oni su tamo tacno znali da ustanak nema izgleda da opstane .
Ipak , oni su osloboddili ogromnu teritoriju . Veliki deo Toplice , zaista impozanatan deo Kopaonika , pa cak i Gadzin Han , kao predgradje Nisa . Hteli su i na Nis da udare , al se tu usprotivio bas Kosta Pecanac , tvrdeci da bi to nateralo Austrougare i Nemce da se umesaju , , obzirom da je Nis vazna saobracajnica ( sto bi se svakao i desilo ) .
Dakle , ustanak nije imao objektivne sanse da opstane , al je MORAO da bude podignut , jer je Bugarska komanda raspisala mobilizaciju Srba , kako bi tek pristigli de caci ratovali protiv svojih oceva .

Srbi , 12 000
Bugari 60 000

 

[Sanovnik]

Pre Balkanskih Ratova , jedan od glavnih organizatora cetnika je bio doktor Godjevac , iz Beograda , koji je stupio na scenu ,odmah po razilazenju izmedju Srba i Bugara , koji su neko vreme ratovali u Makedonij zajedno . Iz tog perioda je i naziv Komite , koji je cisto bugarski .
Medjutim to je trajalo kratko i uskoro su pocela zverstva Bugara nad Srbima . Doktor Godjevac je zatim pristupio organziovanju Srba , kao i prikupljanju sredstava, oruzja . i td .
Dok je zvanicna politika Kraljevina Srbije bila protiv toga , mnogi oficiri , intelektualci i vidjeniji Srbi su podrzavali taj pokret .

 

[svarozic]

Pre Balkanskih Ratova , jedan od glavnih organizatora cetnika je bio doktor Godjevac , iz Beograda , koji je stupio na scenu ,odmah po razilazenju izmedju Srba i Bugara , koji su neko vreme ratovali u Makedonij zajedno . Iz tog perioda je i naziv Komite , koji je cisto bugarski .
Medjutim to je trajalo kratko i uskoro su pocela zverstva Bugara nad Srbima . Doktor Godjevac je zatim pristupio organziovanju Srba , kao i prikupljanju sredstava, oruzja . i td .
Dok je zvanicna politika Kraljevina Srbije bila protiv toga , mnogi oficiri , intelektualci i vidjeniji Srbi su podrzavali taj pokret .

Na osnovu čega misliš da je naziv komite čisto bugarski?

 

[DareS]