Смрт Милорада Поповића
Муња сјева, црна земља јечи,
На Козари и Пољу Лијевчи,
Играју се муње и облаци,
А по пољу падају јунаци.
Борбу воде Дражини четници
И Титови црвени злочинци.
Наваљује банда са свих страна
Од хрватских усташа и од титови партизана.
Јуриш врши Гатачка бригада,
Крв се лије, омладина пада.
Две ноћи и два бела дана,
Љута борба траје без престанка.
На јуришу у сред оркшаја
А из ладне смрти загрљаја
Одјекује поклик и команда
Поповића славног Милорада:
“Напред браћо док нас је једнога
За слободу и за Краља свога;
Смрт презрите, не бојте се рана
То је увек било код нас Гачана.”
И још нешто рећи хотијаше
Али га љуте ране савладаше.
Погоди га партизански метак
И усташко метак још продуби му ране.
Живот даде милом роду своме,
На Лијевчу Пољу крвавоме.
Одужи се својој отаџбини,
Своме Гацку и Херцеговини.
Нек ти буде лака земља црна,
И захвална мајка Отаџбина.
Вечна слава, дични Милораде,
Нека ти виле на гроб цвеће саде.
https://lyricstranslate.com
