Četiri sestre Valencuela - priča o teroru i užasu

[Sensei]

Godina je bila 1945. Prostitucija u Meksiku je bila respektabilan posao. Sestre su bile netalentovane i neobrazovane, ali im svakako nije nedostajalo ambicija. Ne znajući šta drugo da rade, sestre Valencuela su započele posao.

„Rancho El Angel“ je bio bordel koji su četiri sestre vodile.

Posao je išao dobro, ali sestre su želele da ga prošire. Nijedna od njih nije bila privlačna i stoga im je bila potrebna nova radna snaga. Oglas je stavljen u lokalne novine: potrebne su sobarice; besplatna soba i pansion, plus dobre plate. Samo mlade devojke.

Odziv je bio odličan. Oei koje su izabrane dobile su besplatnu sobu i pansion. Ali nema plate. Morali su da rade kao seksualni robovii nikada da ne izlaze.

Uprkos procvatu poslovanja, sestre su želele da se dalje šire. Angažovali su plaćenike da kidnapuju devojke duž američke granice. Device su bile izdvojene za posebne klijente koji su plaćali veće cene za obavljanje „defloracije“.

Postavljeno je više javnih kuća. Ali prostitutke nikada nisu videle ni centa za svoje strašne dužnosti. Sve su bile robinje, prisiljene da uzimaju heroin i kokain.

 

[Sensei]

Ako se neka razboli, ubijena je. Ko god je pokušao da pobegne, ubijen je. Ako je neka odbila da radi, ona je ubijena. Ako neka nije bila popularna među mušterijama, ona je ubijena. Ako je neka zatrudneo, fetus je vađen kukom; ako je došlo do komplikacija, majka je ubijena. Ako je klijent imao mnogo novca, ubijen je.

Posle skoro decenije, policija je uhvatila jednog od kidnapera a jedna od kidnapovanih žena je progovorila. Policija je pretražila imanje i pronašla tela osamdeset žena, jedanaest muškaraca i nekoliko fetusa.

Na upit za objašnjenje, jedna od sestara je navodno rekla: „Hrana im nije prijala“. Većina tela nije ni bila na imanju. Policija je procenila da je ukupan broj ubijenih bio više od 150, a verovatno više od 200. A žrtve nisu humano ubijene. Zatvoreni u izolovanoj sobi, umrli bi od gladi. Oni koji su imali sreće bili su prebijeni na smrt.

 

[Sensei]

Suđenje je bilo 1964. godine, sestre Valencuela su osuđene na po četrdeset godina zatvora.

Jedna od njih je preminula u zatvoru. Njeno telo su izvukli stražari i dali ga seoskim pacovima. Nekoliko nedelja kasnije, preostale kosti su bačene u obližnju kantu za smeće.

 

[Џорџи]

Kakav je pakao ako je ovakav zivot

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Haha, "žrtve nisu humano ubijene". Kao da postoji humano ubistvo. Ni eutanazija nije humana, a kamoli ubistvo.

A ove monstrumke je trebalo isto tako zaključati negde da pocrkaju od gladi, možda zajedno da bi jedne druge pojele.