Česnica

[Nina]

Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić i deo iverka sa Badnjaka, pa onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele godine.

 

[Nina]

 

[fortes]

Česnica u Sremu a mislim i u ostatku Vojvodine je vrsta pite sa orasima koja se pravi od kora,mlevenih oraha i suvog grožđa pa se premazuje medom. Pošto sam ja iz "mešovite" porodice u smislu srpskih krajeva iz kojih potiču moji ova česnica je "pobedila" na konkursu pa se tradicija sa bake koja jeste iz Srema prenela na moju majku i ostalu decu pa sada u svim kućama u kojima su završili izbačena je "srbijanska" varijanta u korist ove ukusnije

 

[skura58]

 

[skriboman]

Ja ubacim nekoliko pa ce svakako mi dopasti stogod

 

[Nina]

Česnica u Sremu a mislim i u ostatku Vojvodine je vrsta pite sa orasima koja se pravi od kora,mlevenih oraha i suvog grožđa pa se premazuje medom. Pošto sam ja iz "mešovite" porodice u smislu srpskih krajeva iz kojih potiču moji ova česnica je "pobedila" na konkursu pa se tradicija sa bake koja jeste iz Srema prenela na moju majku i ostalu decu pa sada u svim kućama u kojima su završili izbačena je "srbijanska" varijanta u korist ove ukusnije

Da, u Vojvodini se pravi cesnica kao suva pita sa orasima i fantasticna je

 

[fortes]

To je više baklava na slici,vojvođanska česnica barem ona koju ja znam je suva pita , ne preliva se agdom nego mešavinom meda vode i ulja a to ne može dati tu sočnost kao prikazano nikako....znam da neko stavlja malo jabuke da dobije taj sočniji efekat ali je opet suva pita...ipak treba i da se lomi za Božićni ručak. E sad gledajući brdo slika i recepata vidim i da se bukvalno pravi kao baklava kod nekih samo kako je lome iznad trpeze sa tim saftom bolje da ne zamišljam
ali da,sve varijacije na stranu....fantastična je

 

[Red]

Znam da se u nekim krajevima česnica pravi kao proja. Evo jednog citata koji sam pronašla na netu o tome:

Rano ujutru na sam dan Božića mesi se česnica. Česnica se u Srbiji razlikuje od kraja do kraja, tako da se pojavljuje kao suva pita sa orasima i medom, neki je prave kao pogaču od pčeničnog brašna ili kao proju od kukuruznog brašna. Tradicionalno se u mojoj porodici pravi kao proja od belog, domaćeg kukuruznog brašna. U česnicu se stavlja novčić, grančica hrasta – badnjaka, komadić kućnog praga (drvo), zrno pasulja, žita, kukuruza i slame. Sve to ima svoje značenje i u zavisnosti od toga ko šta dobije to će mu biti zaduženje cele godine.

 

[BLAJBI]

To je više baklava na slici,vojvođanska česnica barem ona koju ja znam je suva pita , ne preliva se agdom nego mešavinom meda vode i ulja a to ne može dati tu sočnost kao prikazano nikako....znam da neko stavlja malo jabuke da dobije taj sočniji efekat ali je opet suva pita...ipak treba i da se lomi za Božićni ručak. E sad gledajući brdo slika i recepata vidim i da se bukvalno pravi kao baklava kod nekih samo kako je lome iznad trpeze sa tim saftom bolje da ne zamišljam
ali da,sve varijacije na stranu....fantastična je

Nikakva baklava to je PRAVA vojvodjanska cesnica!
Samo ne vidim suvo grozdje...

 

[proka]

U ne tako davna vremena, kad je većina srpskog stanovništva živela na selu, česnicu su mesili muškarci, ratari.

– Domaćin, orač, koji je pripremao česnicu stavljao je rukavicu na desnu ruku, kojom priprema hleb, i ogrtao se ponjavom ili životinjskom kožom kako bi godina bila rodna. Veruje se da je tako uzimao lik praroditelja, a da je sam proces simbol neprekinute tradicije prinošenja hlebne žrtve u krugu porodice – priča Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti.

U nekim krajevima česnicu je mogla da mesi samo žena koja je rodila muško dete, dok se u drugim vodilo računa da to čini mlad, zdrav i vredan čovek.


Nekada su u Srbiji česnicu spremali muškarci: A umesto novčića, STAVLJALO SE OVO
06.01.2020. 18:56

• 0

U ne tako davna vremena, kad je većina srpskog stanovništva živela na selu, česnicu su mesili muškarci, ratari.

ČESNICAFOTO: EMIL ČONKIĆ / RAS SRBIJA
– Domaćin, orač, koji je pripremao česnicu stavljao je rukavicu na desnu ruku, kojom priprema hleb, i ogrtao se ponjavom ili životinjskom kožom kako bi godina bila rodna. Veruje se da je tako uzimao lik praroditelja, a da je sam proces simbol neprekinute tradicije prinošenja hlebne žrtve u krugu porodice – priča Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti.
U nekim krajevima česnicu je mogla da mesi samo žena koja je rodila muško dete, dok se u drugim vodilo računa da to čini mlad, zdrav i vredan čovek.


– Česnica se nikad ne seče, lomi se. Nekada su je lomili samo muškarci, a najstariji među njima odlučivao je koje parče ide kome od ukućana. Tada je česnica, u koju se danas obično stavlja samo novčić, pravljena s mnogo takozvanih belega, poput zrna pasulja, kukuruza, drena, a koji su simbolizovali dobro zdravlje i bogate useve – kaže naša sagovornica.

Nekad jednostavan beskvasni kolač od belog brašna, šaran leskovim grančicama, u gradskoj sredini postao je raskošan obredni kolač, često sličan slavskom, premazan jajetom, ukrašen detaljima od testa i pečatima s hrišćanskim simbolima ili oblikovan kao buket ruža od kvasnog testa.

 

[Lada]

Volim Vojvodjansku česnicu